Зошто постоиме? Која е нашата цел на живеење?

  • Креатор на темата Креатор на темата Lil-Krist**
  • Време на започнување Време на започнување
а според тебе што е природа?
се се случува како последица од нешто и како причина за нешто друго.
Целата природа целиот универзум се е поврзано едно со друго на некој чуден и необичен начин, ништо не е случајно.
 
Мое мислење дека не постои причина за постоење.
Не некоја зададена пред да се родиме.
Кога се раѓаме сите сме исти,немаме обврски или некоја судбина која мораме да ја следиме.
Понатаму со созревање самите си поставаме цели во животот,а често и ни се наметнати од околината(мораш да завршиш средно/факс и тн.)
Навистина,не постои некоја возвишена цел која треба да ја исполниме,само оние мали животни checkpoints кои ние сами си ги поставаме.
 
Мое мислење дека не постои причина за постоење.
Не некоја зададена пред да се родиме.
Кога се раѓаме сите сме исти,немаме обврски или некоја судбина која мораме да ја следиме.
Понатаму со созревање самите си поставаме цели во животот,а често и ни се наметнати од околината(мораш да завршиш средно/факс и тн.)
Навистина,не постои некоја возвишена цел која треба да ја исполниме,само оние мали животни checkpoints кои ние сами си ги поставаме.

Се согласувам дека не постои предодредена причина или цел поради која сме се родиле, но дали не постои судбина?
Ако не тогаш како го би го објасниле тоа што еден човек се раѓа во богата фамилија, живее во најдобри услови има се што ќе посака, а друг се раѓа во најголема беда и мизерија (пр. гладните во африка) кој цел живот мизерува за јадење, а не ли па да ужива во благодетите на животот. Значи сепак кога се раѓаме не сме сите исти туку сите сме тотално различни и животниот пат далумно ни зависи од околината во која се живееме. Пример некој се раќа со талент, дарба за цртање, музика или било што, но што ако околината и условите во кои живее тој човек се такви да тој никогаш не видел четка за цртање или гитара или било што.
 
Постоиме за континуирано да се подобруваме самите себе и да учиме од своите грешки и од грешките на другите.
 
Една од главните цели на човекот кој постои е да создаде подобро утре, не за него туку за неговите потомци.
 
Се согласувам дека не постои предодредена причина или цел поради која сме се родиле, но дали не постои судбина?
Ако не тогаш како го би го објасниле тоа што еден човек се раѓа во богата фамилија, живее во најдобри услови има се што ќе посака, а друг се раѓа во најголема беда и мизерија (пр. гладните во африка) кој цел живот мизерува за јадење, а не ли па да ужива во благодетите на животот. Значи сепак кога се раѓаме не сме сите исти туку сите сме тотално различни и животниот пат далумно ни зависи од околината во која се живееме. Пример некој се раќа со талент, дарба за цртање, музика или било што, но што ако околината и условите во кои живее тој човек се такви да тој никогаш не видел четка за цртање или гитара или било што.

Ако некој се роди во сиромашна земја многу нормално дека ќе води сиромашен живот тоа не е судбина.
Не е запишано дека така треба да биде.
Не е предодредено од некоја виша сила.
Едноставно се случило затоа што неговите родители во тоа време живееле таму.
Но не значи дека ако детето е родено во сиромашна земја потоа не може да води успешен живот.
Во талент не верувам.
Предиспозицијата која сите ја нарекуваат талент не се враѓа туку се вметнува на детето од мали нозе.
Обично музичари од мали нозе стануваат деца на музичари,доктори стануваат деца на доктори и така натаму.
Тоа е затоа што тоа е она што го гледаат како мали и им е интересно(на децата се им е интересно) и се интересираат и родителите ги форсираат во таа област мислејки дека Бог ги облагодетил.
Пример:
За да некој биде добар музичар треба да знае да свири инструмент,да има истрениран слух(perfect pitch) и да биде креативен(за да може да компонира).

Свирење инструмент е механичка работа,секој може да научи.

Слухот се тренира потешко но не е невозможно постојат софтверски
програми за тренирање(perfect pitch e една од нив).

Е сега креативност некои велат дека е вродена но мое мислење е дека не е така.
Верувам дека се стекнува,според мене,најмногу со играње компјутерски игри,слушање музика,читање книги и понатаму.

Зборот ми е секое дете може да научи што било ако е од мало изфорсирано да го прави тоа.
Не верувам ни во талент ни во судбина.
 
колку пати си имам поставувано вакви прашања.. кои сме ние.. зашто живееме која ни е целта која е поентата на нашето постоење.. зашто баш ние зашто човекот..
и знаете шо? големи мистери.. никад не сум нашол одговор шо држи вода..
 
sto mislite zosto ziveeme.....koja e celta za koja postoime i sto bi napravil koga bi znael deka denes ti e posleden den vo zivotot...

Spored mene ne slucajno se rodil sekoj od nas. Se rodil so cel. Celta ja spoznava vo tekot na zivotot, zaedno so spoznavanjeto za svoite interesi, za ona sto go pravi, saka da go pravi, go ispolnuva...Celta na nasiot covecki rod e da ostavi potomstvo, da se razviva, dousovrsuva, napreduva vo svojot rod, so toa sto kje sozdava. No ne samo potomstvoto spored mene e nasa cel. Celta ja gledam vo sozdavanjeto i ostavanjeto na nesto po koe kje te pomnat otkako ke zamines od ovoj svet. So toa sto kje sozdades nesto i kje ostavis zad sebe (umetnicko delo-slika, muzika, bilo so), utre onie sto ostanuvaat po tebe kje tvrdat za tvoeto postoenje...Znaci celta na naseto postoenje pokraj toa da ostavime potomstvo e i da ostavime nesto za opsto dobro...:pipi:
 
Мислам дека секој човек има зацртано некоја цел во животот, нешто по што ќе трага, што ќе се обидува да достигне некаков успех, да има подобар живот, за на крајот да биде запаметен по нешто. Сите ние си имаме свои цели и гледаме да ги исполниме. Со тоа за самите нас допридонесуваме да бидеме гледани од некоја друга гледна точка, иско тоа секогаш не е така-за жал. Се обидуваме да ги прејдеме сите препреки и да стигнеме до она вистинското, до она за кое сме мечтаеле. Кога сето тоа на крајот ќе заврши се јавува она чувство на гордост, воодушевување. Доколку некој направи некои грешки се обидува да ги поправи, со што би знаел дека со тоа би станал многу подобра и поценета личност во општеството.
 
Развивање на свесноста, на она што не прави луѓе, сочувството со се и сите што не опкружуваат.
 
Убаво прашање кое никогаш нема да добие одговор зашто се поистоветува со секоја единка
 
Смислата на живеењето е самото живеење а смислата на таа смисла нема смисла, што значи пак она првото смислата е во самото живеење.
 
Живимо свекој за посебна цел, за тоа што ти мислиш дека ти е lifetime wish, за тоа да си го оствариш..
 
Живееме да оставиме некој белег на оваа Планета...
-Ама јас како што сум тргнал нема ни отпечаток да остаам , а па што вреди еден живот на оваа Планета кога има 6 миљарди ?...
 
Pozz luge ...za nekolku dena imam govor na skolo znaci eden vid na oratoria i mi treba edna tema od ovoj vid ..ZOSTO POSTOIME? koj ima moznosti neka mi pisuva ..falaa ! pozz
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom