Врзувањето и љубовта

  • Креатор на темата Креатор на темата Тамарче
  • Време на започнување Време на започнување

Тамарче

Ако одам во Битола..
Член од
11 јули 2007
Мислења
3.239
Поени од реакции
223
Возраст
37
Локација
Битола
Знам дека има слична тема околу врзувањето, ама оваа е во друг контекст.

Дали има разлика меѓу овие две чувства? Дали едното оди со другото или пак се сосем различни..?
 
не...не се ни малку различни...
кога сакаш некого чувствуваш огромна поврзаност со таа личност и кога се обидуваш да ја заборавиш токму таа поврзаност е најтешко да ја оттргнеш.

се би било полесно доколку не би постоела таа проклета поврзаност. :nesum:
 
Толку многу се поврзани што едното без другото не би одело. Ако вистински сакаш некого/ја, се врзуваш за него/а без да осетиш. И ете ти љубовен јазол...
 
Се согласувам со вас двата. Ама што ако некоја личност лесно се приврзува за некого? Што тогаш?
Не кажува тоа дека всушност тоа и не било вистинска љубов?
 
...штознам :raz:... Според мене, ако некој лесно се врзува, тогаш го прави тоа затоа што едноставно му е во крвта и не мора да станува збор за љубов ама стварно љубов... Не викам дека се врзува онака од навика затоа што мислам дека не постои некој што се врзува туку-така но има голема разлика од она лесно врзување и врзување од вистинска љубов. Тој што се врзувал лесно без разлика на тоа дали тука постои љубов или не, кога ќе се врзе стварно со вистинска љубов ќе сфати дека она врзување од пред тоа не било ни најмалку близу до она правото. Не знам дали објаснив јасно, ама сепак ќе се повторам...едното без другото - никако.
 
вака...за да не филозофирам многу само ќе кажам дека кога е во прашање љубовта заедно со неа мора да постои и поврзаноста...но не мора да значи и обратното т.е. не мора да има љубов ако има поврзаност.

моето мислење е тоа.:toe:
 
Ама што ако некоја личност лесно се приврзува за некого? Што тогаш?
Не кажува тоа дека всушност тоа и не било вистинска љубов?

Јас сум тип кој многу лесно се врзува за луѓето...секогаш тоа е проследено со љубов и би се согласила дека љубовта и врзувањето се неразделни.

И не,не секогаш мора тоа да е вистинска љубов,но секогаш постои љубов кон другата личност, а за тоа колку е вистинска или не-ќе покаже единствено времето. Љубов не е само онаа вистинската која ќе трае цел живот... но секогаш е пропратена со врзување за личноста.
 
Nikad veke nema da se vrzam ednash se izgorev 2 pati nema
 
1* стануваш дел од таа особа, моменти , време , утра , ноќи , едноставно си дел од неговиот живот, делите мн, работи, конверзации,проблеми, решенија, среќа, тага и сл, Дел си од неговата/ нејзината душа, аура, градите доверба, си помагате еден со друг, се чуствувате и уживате као едно нешто.

2* љубовта го поткрепува и зацврстува врзувањето - составен дел од неговото / нејзиното срце
 
Ама што ако некоја личност лесно се приврзува за некого? Што тогаш?

Некои имаат потреба да се приврзат за некого. И тоа им се јавува во сите врски, дури и после само месец или два.. Секако дека нема врска со вистинска љубов.. вистинска љубов за 2 месеци.. My Ass..

Љубовта подразбира одредена приврзаност.. а приврзаноста не е секогаш знак за љубов.. итн итн...
 
Nikad veke nema da se vrzam ednash se izgorev 2 pati nema


hmmm aa zaso vikas taka?ti teknuva na muabetot nikogas ne veli nikogas...
vidi normalno e toa da go vikas ali kako sto ednas samata kaza " Koga najmalku ochekuvash srekata ke ti tropne na vrata" paaa moze i ke zakuca i kaj tebe nekoj :) iii da edno prasanje?? eve od kaj znaes ke se pogodi nekoj decko ke ti uleta vo zivotot kako grom od vedro nebo,i super ke ti trgne i sto svesno ke si postavuvas barieri??? so takov poteg mozes samo da izgubis nekoj sto moze stvarno vredi i sto ja zasluzuva i ljubovta i vnimanieto...aa so takvoto postavuvanje na barieri i ogranicuvanja pred se nema da uzivas :) hihi


 
~*~

Знам дека има слична тема околу врзувањето, ама оваа е во друг контекст.

Дали има разлика меѓу овие две чувства? Дали едното оди со другото или пак се сосем различни..?

Ако некој го љубам би било толку патетично да не бидам поврзана со него (иако се случува), но на крајот од денот кој ми е поблизок (не се мисли на фамилија), на чие рамо би плачела ако животот ми оди по надолна линија, со кој би се радувала ако се ми е розово, со човекот кој го љубам.
Значи не постои стабилна, сигурна, квалитетна врска без поврзаност, тоа е просто невозможно.
Понекогаш да бидеш кон некој приврзан е побитно од љубовта сама по себе.:haha:
 
Зашто секогаш морам да се врзувам за некого...за пријатели и за луге што се дружам и од кои знам дека нема да бидам повредена баш за нив помалку се врзувам отколку на пример за партнерот..за партнерот можам мн брзо да се врзам и малку да ми се свига..чудно..али тоа е:pipi:
 
Зашто секогаш морам да се врзувам за некого...за пријатели и за луге што се дружам и од кои знам дека нема да бидам повредена баш за нив помалку се врзувам отколку на пример за партнерот..за партнерот можам мн брзо да се врзам и малку да ми се свига..чудно..али тоа е:pipi:

Многу е слично и кај мене.
Многу се приврзвам за партнерот, потполно му се доверувам, и на крајот останвам многу повредена оти толку сум се надевала, и се пропаднало во вода.
Или па, некој едвај го познавам и одма ми станва мил и одма се приврзвам за него, за на крај да испадни дека ме изневерил како другар/другарка.
И никако да ја научам лекцијата да не бидам толку отворена и да не се приврзвам со непознати личности кој воопшто немам појма какви се.
 
И јас сум личност која многу лесно се приврзува кон особата со која е во врска.
Имам потреба од него до себе, ми недостига, ми фали.
Не е исто љубов и приврзување. Сметам дека најпрво настапува приврзувањето, па потоа љубовта, која не значи дека ќе се појави.
Затоа и ме повредува секое заминување, секоја расправија, секое недоразбирање, се што е негативно остава длабока трага кај мене и ме повредува.
Затоа и избегнувам да се приврзувам. Тоа е и причината што многу често сум расипувала можност за врска.
Заради тоа глупаво приврзување.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom