Врева

  • Креатор на темата Креатор на темата Антоние
  • Време на започнување Време на започнување
Како е „џева“ за збор? : DDDD
 
Noise-pop, shoegaze.
Дечкиве се малку постари (малку повеќе), многу од тинејџерите постојано ги мешаат со "bullet for my valentine", и веројатно има стотици понови и подобри noise-pop бендови, меѓутоа го постирам овој албум од 1991 затоа што е едно од најдобрите нешта што сум ги слушал и мислам дека секој мора да го слушне барем еднаш.


Како е „џева“ за збор? : DDDD

EFqQr.jpg
 
Одиме даље, "Controlled Bleeding - Plegm Bag Spattered (1990)"
(harsh noise, power electronics, industrial noise)

Супер албум за прочистување уши. Имав прилика да го пуштам на еден собир во чаршија. Ги извадив луѓето од памет.


Ако сака некој линк за симињање нека пише.
 
Merzbow, прочуениот јапонски артист кој го претставува врвот на достигнувањето во harsh-noise звукот.

It is 1991. It is London. Ten thousand towers, the cyclonic hum of a trillion twisting gears, all air gone earthquake-dark in a mist of oil, in the frictioned heat of intermeshing wheels. Black seamless pavements, uncounted tributary rivulets for the frantic travels of the punched-out lace of data, the ghosts of history loosed in this hot shining necropolis. Paper-thin faces billow like sails, twisting, yawning, tumbling through the empty streets, human faces that are borrowed masks, and lenses for a peering Eye. And when a given face has served its purpose, it crumbles frail as ash, bursting into a dry foam of data, its constituent bits and motes. But new fabrics of conjecture are knitted in the City's shining cores, swift tireless spindles flinging off invisible loops in their millions, while in the hot unhuman dark, data melts and mingles, churned by gear-work to a skeletal bubbling pumice, dipped in a dreaming wax that forms a simulated flesh, perfect as thought--
-William Gibson/Bruce Sterling

Уживајте.

 
Ejaculation Generater од Masonna

Според мене еден од најдобрите harsh-noise албуми out there. Самиот Masonna е профиличен артист, слично како и повеќето јапонски noise артисти, така да сум сигурен дека постојат многу други негови творби чиј што интензитет го еклипсира овој албум. Дури и неколку траки од неговиот далеку попознат албум "Inner Mind Mystique" го надминуваат по ниво на јачина и изобличеност. Меѓутоа тоа што ми се допаѓа кај албумот е некаде кај третата трака можете уствари да го слушнете гласот на Masonna, и процесирањето на звукот и неподносливиот harsh фидбек и изобличеност не го прикриваат тоа што се наоѓа во суштината. Чуден јапонец со долга коса и наочари што се дере на цел глас без никаква причина. Лично мислам дека тоа функционира како нити радост нити мизерија, туку едноставно како струја на реалноста без секојдневните филтри кои ја претвораат сеприсутната стимулација во препознатливо, контролирливо искуство.

Целиот албум:
 
Сигурно ќе ви се допадне ова. Некој конечно го аплоудираше овој VHS видео/документарец за japanoise од 90тите на јутуб.


На видеото ќе ги видите меѓудругото:

- merzbow (од времето на 'terrorizing the locals')
- incapacitants ('fukushima')
- masonna
- monde bruits
- hijokaiden (junko моча и попиздува на сцена)
etc
 
Pulse Demon од Merzbow

Прекрасен албум кој што содржи многу од неговите вообичаени елементи со кои што работи: кругови од магнетни ленти, траума од метални перкусии, повратни информации кои што вриштат и драстични експлозии на неидентификувана врева. И покрај застрашувачкото име на албумот, јас би го задолжил како прво нешто за слушање за било кој што ги тестира водите на експерименталната музика, harsh-noise звукот, па чак и за musique concrète (за кој што ќе напишам нешто понатака).
Колосалните траки "Worms Plastic Earthbound" и "A Ptarmigan" ја атестираат сингуларната визија на Merzbow за радикалнaтa екстремност и задоволството низ болка. Ова второто го изразува низ слоеви и слоеви на вриштење и статична молња и нешто што звучи како изобличено кршење на стакло, и сево ова како слој врз непрекинат ритам на електронски мега вуфер.
После 10 минути, албумот почнува да индуцира главоболка.
После околу 22 минути албумот станува или живото-афирмирачки или самоубиствено-наведувачки. Контрадикцијата не игра никаква улога во втората трака, каде што почетното коло на перкусија наговестува некаква скриена структура, а потоа експлодирајќи во жестока дупка од фидбек, чукање и ковање како да се наоѓаш во железара и омниприсутен шум.

 

Првпат се сретнав со Musique Concrète пред околу година ипол. Тогаш беше исто така по случајност првиот пат кога наидов на ретко-објавената и тешко достапна електронска музика на Штокхаузен (пионир во електронската музика, цирка 1952). Во поглед на фактичката музичка содржина, ова беше прво нешто што вистински ме шокира.

Сега имам еден план кога ќе најдам на слободно време да започнам да креирам соло парчиња од семплови од дроун гитара (затоа што немам вистинска гитара :)). Во суштина гледам на тоа како обид да се создаде музика што го претвара зуењето во еден вид на структуирано парче.

Во овој и во неколку други постови ќе постирам неколку од омилените Musique concrète албуми:


Deltas од Kassel Jaeger (Editions Mego, 2012)

Одлепен, простран, репетитивен, опширен. Всушност може да му се закачат уште дузина описи меѓутоа јас ги преферирам овие. Направен делумно од field recordings од камења; Целината на овој албум е мошне минимална по природа со нежни алтерации простирајќи се низ инаку екстремно репетитивна, пискотлива придружба. Го остава слушателот во еден расеан, раштракан, неидентификуван транс, меѓутоа вреди. Може да се каже дека Касел е способен да те внесе во албумот во совршениот момент и да ти го задржи вниманието седодека тоа повеќе не е потребно или не те прати попреку универзум. Сепак, репетитивната природа на албумот е изведена на начин на кој те наведува да ја чувствуваш значително не-пролонгирано. Постои ниво на постепена прогресија низ целиот албум и слојувањето и де-слојувањето (дали е тоа уопште збор?) формираат еден доста кохерентен, а сепак одделен звук налик на лош трип. На некои места репетитивноста може да претера, меѓутоа мене лично ми се допаѓа затоа што Касел некако успева да направи нешто толку минимално да звучи толку убаво.

Preview:
http://soundcloud.com/experimedia/kassel-jaeger-deltas-album

Ако треба линк слободно побарајте.
--- надополнето: 25 октомври 2012 во 01:41 ---

Nice track, fellow mutant.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom