Comfortable as I am,
I need your reassurance
Comfortable as you are,
You count the days
But if I wanted silence I would whisper
If I wanted loneliness I'd choose to go
If I liked rejection I'd audition
And if I didn't love you, you would know
У вакви денови коа ме ПМС-то ги покажува своите први знаци, ми иде да се откажам од тебе и од сиот мој труд.
Особено кога се што согледувам е дека ти со прст не мрдаш.
Не ми е забавно коа ми наоѓаш некои безвезни изговори.
Пошо ако до сеа не си сфатил
зелко една, забавно ми е покрај тебе, валда затоа кенкам толку.
И не ми е забавно кога ќе ти дадам некој предлог ко минатиот понеделник, а ти ќе ми изреагираш така.
Се заебавав не важи веќе пошо знам дека не се заебаваш туку дека тоа е стварно твојата реакција и прва мисла.
И знам дека џабе ќе си речам „Кој те врти, од денес не се трудам да се снајдам, ме боли...„ пошо знам дека ќе се снајдам пак некако.
Знаеш зашо?
Сеа ќе ти кажам зашо...

))
Зашо ми е убаво кога се смеам толку многу обидувајќи се да бидам тивка и да знам дека ме чекаш да се изнасмеам за да продолжиш за се глупираш.
Зашо ми е убаво да те глеам толку свој и толку опуштен покрај мене.
Зашо само тебе можам да ти речам дека те мразам зашо многу мрдаш

а да не ми се налутиш.
Зашто си единствениот човек со кој можам да се расправам за датум а во исто време да не можам да се соземам од смеење.
Зашо највероватно си единствениот човек кој ги трпи сите мои кенкања и прогурува со мене низ секој пмс обидувајќи се да ми удоволи и да напраиш да не се налутам за нешо.
You're one of a kind.
Кога твоите емоции и постапки, односно, нивното отсуство би се средило, би била многу посигурна дека you actually care.
Како и да е, ја сум лигушка.
Здраво лигушка.
И те саам деновиве.
И од дамна ти немаф кажано дали те саам или не, еве ти реферат4е.
И пошо идејата за писмото ми даде некоја мотивација да го пишам ова-рачунај дека ова е моето писмо за тебе.
Секако дека не ми фуфе да ти го кажам ова, ама ти ми рече дека такви настани избегнуваш. хехе.
Ај чао сеа, кој те врти :back: