Vantiry Fair за економските криминални шеми на Грците

Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.592
Пазете се од грци и кога обврзници носат... :tv:

Многу јак текст на цели 7 страни. Ова е таква анти-реклама за Грција, нешто неверојатно.

P.S. Не заборавете да гласате дека ви се бендисува текстот.

“...the International Monetary Fund and the European Central Bank had between them agreed to lend Greece—a nation of about 11 million people, or two million fewer than Greater Los Angeles—up to $145 billion. In the short term Greece had been removed from the free financial markets and become a ward of other states.

That was the good news. The long-term picture was far bleaker. In addition to its roughly $400 billion (and growing) of outstanding government debt, the Greek number crunchers had just figured out that their government owed another $800 billion or more in pensions. Add it all up and you got about $1.2 trillion, or more than a quarter-million dollars for every working Greek. Against $1.2 trillion in debts, a $145 billion bailout was clearly more of a gesture than a solution.


And those were just the official numbers; the truth is surely worse.

Our people went in and couldn’t believe what they found,” a senior I.M.F. official told me, not long after he’d returned from the I.M.F.’s first Greek mission. “The way they were keeping track of their finances—they knew how much they had agreed to spend, but no one was keeping track of what he had actually spent. It wasn’t even what you would call an emerging economy. It was a Third World country.”


As it turned out, what the Greeks wanted to do, once the lights went out and they were alone in the dark with a pile of borrowed money, was turn their government into a piñata stuffed with fantastic sums and give as many citizens as possible a whack at it. In just the past decade the wage bill of the Greek public sector has doubled, in real terms—and that number doesn’t take into account the bribes collected by public officials.

The average government job pays almost three times the average private-sector job. The national railroad has annual revenues of 100 million euros against an annual wage bill of 400 million, plus 300 million euros in other expenses. ...’’

http://www.vanityfair.com/business/features/2010/10/greeks-bearing-bonds-201010?currentPage=1
 

Windfucker

Телемит, Темплар, Масон, Сциентолог во целибат
Член од
30 април 2010
Мислења
8.459
Поени од реакции
15.326
Го има истиот текст преведен на он нет (ме мрзи да го барам), добра репортажа од која можеме и ние Македонците да научиме многу. Не сме многу далеку во менталитет од Грците барем што се однесува до заташкување и корупција, не сега брзо и кај нас имаше скандал токму со МПЦ и купување земјиште. Да не набројувам и тоа дека сме пренатрупани со неефикасна администрација слично и кај нив, скандали со продавање станови на повеќе личности, прикривање данок, нетранспарентни тендери итн, итн.

Не дека имам некоја емпатија кон Грциве да не речам арно му се стори што финансиски се во була зошто и тие де-факто се директни виновници за нашава ситуација во државичката но текстот е навистина добар од агол да се прочита и да се учи од нивните грешки кој ги направија.
 
Член од
29 септември 2007
Мислења
245
Поени од реакции
17
епа дечки што да ви кажам :vozbud: се е кажано :vozbud::vozbud::vozbud:

гејлада е во слободен пад да стане она што не е зимбабве...

фаќајте сеир :smir:
 
Член од
19 февруари 2009
Мислења
1.383
Поени од реакции
1.985
Го има истиот текст преведен на он нет (ме мрзи да го барам), добра репортажа од која можеме и ние Македонците да научиме многу. Не сме многу далеку во менталитет од Грците барем што се однесува до заташкување и корупција, не сега брзо и кај нас имаше скандал токму со МПЦ и купување земјиште. Да не набројувам и тоа дека сме пренатрупани со неефикасна администрација слично и кај нив, скандали со продавање станови на повеќе личности, прикривање данок, нетранспарентни тендери итн, итн.

Не дека имам некоја емпатија кон Грциве да не речам арно му се стори што финансиски се во була зошто и тие де-факто се директни виновници за нашава ситуација во државичката но текстот е навистина добар од агол да се прочита и да се учи од нивните грешки кој ги направија.
Токму така ... А и овој дел звучи многу познато:

- The average government job pays almost three times the average private-sector job.
 

BOJ@N

Штрумф Текнувало
Член од
30 ноември 2008
Мислења
884
Поени од реакции
489
Одличен текст. Верував дека Грција е во лоша положба, но не до толку.
Кратки интересни извадоци

Излезе дека она што сакале да го прават Грците кога ќе се изгасат светлата, и кога биле во мракот со купот позајмени пари, е да ја претворат нивната влада во пинјата полнета со фантастични суми пари и да им дадат на што е можно повеќе нивни граѓани шанса да ја удрат. Само во минатата деценија платата во грчкиот јавен сектор е зголемена за два пати, а ова не го вклучува митото собрано од јавните службеници. Просечната плата во владата е речиси три пати поголема од просекот во приватниот сектор. Националната железница има годишен приход од 100 милиони евра, наспроти 400-те милиони евра кои годишно ги исплаќа за плати, и плус 300 милиони евра што ги има во други трошоци. Просечниот вработен во државната железница има годишна плата од 65.000 евра. Пред 20 години тогашниот грчки министер за финансии Стефанос Манос посочи дека е поевтино да се стават сите патници на грчката железница во такси. И ова се уште е вистинито. "Имаме железница која е банкротирана над секоја граница. А, сепак, нема ниту една приватна компанија во Грција, која има таква просечна плата", ми објасни Манос. Грчките државни училишта се дел од систем што е пример за зачудувачка неефикасност. Тој е еден од најниско рангираните системи во Европа, а сепак вработува четири пати повеќе учители по ученик од највисоко рангираниот систем на Финска.
...
Патем повеќе од 600 грчки професии успеаја да добијат класификација како бенефицирани: од фризери, радиоводители, келнери и музичари, па натаму. Грчкиот јавен здравствен систем троши далеку повеќе материјали од европскиот просек, не е никаква реткост, како што ми кажаа повеќе Грци, да се видат сестри или доктори, како си одат од работа со полни раце пелени или што и да можеле да соберат од магацините.
По средбата со министерот бев на кафе со едниот даночник во еден хотел, а потоа малку подолу на истата улица бев на пиво со другиот даночник во друг хотел. И двајцата веќе биле симнати од нивната позиција откако се обиделе да пријават некои свои колеги за неправилно работење, примање поткуп или прифаќање на неправилни даночни пријави. Двајцата биле тргнати од високи позиции во одделите за теренска работа и преместени во канцеларии каде повеќе не можат да сведочат на даночниот криминал. И на двајцата им беше непријатно, не сакаа никој да знае дека разговарале со мене, се плашеа дека поради тоа сосема ќе ја изгубат својата работа. Па затоа ги нареков Даночник 1 и Даночник 2.

Стапката на даночни измами во најмала рака беше неверојатна колку и нејзиниот спектар: се проценува дека две третини од грчките доктори пријавиле приходи под 12.000 евра годишно - бидејќи заработувачката под таа сума не се оданочува - што значи дека дури и пластичните хирурзи кои заработуваат милиони годишно, не плаќаат воопшто данок. Проблемот не е во законот - има закон според кој се казнува со затвор секоја даночна измама над 150.000 евра - туку во неговото спроведување. "Ако го спроведат законот", вели Даночникот "секој доктор во Грција ќе биде во затвор.". Само што се насмеав, тој ме погледна накосо: "Мртов сериозен сум.". Една од причините што никој не се гони е што на грчките судови им се потребни и по 15 години за да ги разрешат случаите со затајување данок. "Оние кои не сакаат да платат, кога ќе ги фатат, само одат на суд", објаснува тој. Некаде меѓу 30 и 40% од активноста во грчката економија, што подлежи на данок на приход, не е заведена никаде. Во остатокот од Европа овој просек е 18%.

Најлесен начин да се направи даночната измама е да инсистирате да ви плаќаат во готово и притоа да најдете начин да не издадете сметка за услугата. Најлесен начин за перење пари е да се купи недвижнина. Она што е посебно згодно за црниот пазар - и единствен случај меѓу европските земји - е што Грција нема национален катастар. "Треба да знаеш каде некој купил земјиште за да можеш да го поврзеш со него. Па дури и тогаш се е напишано на рака и едвај се чита", продолжува Даночникот. Се обидов да му објаснам дека дури и ако некој пластичен хирург, кој зема милиони во готово, купи земјиште на некој грчки остров и изгради вила, пак ќе има некаква документација од целата работа, на пример градежни дозволи. "Луѓето кои ги даваат дозволите за тоа не ја информираат државната благајна", одговара тој. А дури и во не толку ретките случаи некој да биде фатен во измама, тој едноставно може да го поткупи даночникот што го фатил и да заврши работа. Секако има и закони против тоа даночниците да земаат мито, ми објаснува тој "меѓутоа дури и да те фатат, потребни се седум-осум години за да те обвинат, па во пракса никој не се ни мачи.".

Потоа тој продолжи да ми опишува систем, кој на свој начин, беше ремек-дело.
"Во Соломон ние го викавме (првиот човек на грчката служба за статистика) магионичар, заради неговата способност магично да направи да исчезнат инфлацијата, дефицитот и долговите.".
"Како е можно членка на Европската унија да вели дека има дефицит од 3% од БДП, кога реално тој е 15%? Како може да направиш такво нешто?", прашува еден висок функционер на ММФ.
МОНАСИ-БИЗНИСМЕНИ
Се качуваме по византиските скали, додека да стигнеме пред вратата на долгата византиска сала, тазе префарбана, но инаку стара. Ова е неговата канцеларија. На бирото има два компјутера, позади е сосема нов факс-принтер, а тука е и мобилниот и кутиче со витамин Ц. Ѕидовите и подот светат како нови. Шкафовите се преполни со редови и редови папки. Единствената работа која не е дел од бизнис-канцеларија во 2010 г. е осамената икона на неговата маса. Ако се исклучи тоа, и ја земеш оваа канцеларија и ја ставиш до онаа на грчкиот министер за финансии и прашаш која ја користи монах, оваа нема да биде таа.

...

Токму Дукас беше одговорниот за постоењето на долгорочниот долг на грчката влада.

Кратко време откако Дукас почна на своето ново работно место, во неговата канцеларија во Министерството за финансии, ненајавени се појавија двајца монаси. Едниот беше отец Ефрем, за кој Дукас имаше чуено, а другиот беше некој што Дукас не го знаеше, меѓутоа очигледно беше паметот на целата операција, човек по име отец Арсениос. Тие поседуваа едно езеро, како што објаснија, и сакаа Министерството за финансии да им го откупи во готово. "Некој им ја дал комплетната сопственост над езерото, и она што сега го сакаа е да го наплатат истото. Дојдоа кај мене и ме прашаа: Дали можеш да го откупиш?", објаснува Дукас. Пред состанокот двајцата очигледно одлично си ја завршиле домашната задача "Пред да дојдат кај тебе, тие знаат многу за тебе - твојата жена, родителите, колкав верник си. Прво нешто што ме прашаа е дали сакам да им се исповедам.". Дукас решил дека не е паметно да им ги каже на монасите своите тајни. Наместо тоа тој им рекол дека нема да им ги даде парите за нивното езеро - кое се уште не му е јасно како го добиле. "Тие некако имаа мислење дека јас имам пари за трошење. Им реков: Слушајте, иако сите така мислат, во Министерството за финансии нема пари." И тие потоа рекоа: Ок, ако не можеш да го откупиш, зошто тогаш не ни дадеш некое од вашите парчиња земја?".

Ова излезе дека е добитничка стратегија: да се замени езерото, од кое не вадеа никаква наемнина, за државно земјиште кое можеа да го изнајмуваат. Монасите некако успеаја да ги убедат владините функционери дека земјата околу езерото вреди многу повеќе од 55-те милиони евра, колку што подоцна ја оцени независниот проценител, и ја искористија повисоката цена за да побараат државно земјиште во износ од 1 милијарда евра. Дукас одби да им даде делче од имотот на Министерството за финансии вреден 250 милијарди. По ова монасите заминаа кај изворот на второто земјиште по вредност во Грција - шумите и обработливото земјиште во сопственост на Министерството за земјоделство. Дукас се сеќава: "Добив повик од министерот за земјоделство, кој ми рече: 'Им го даваме сето ова земјиште, ама тоа не е доволно. Зошто не дадете и вие нешто малку од вашето земјиште?'". Откако ова го одбил, Дукас добил уште еден повик - овој пат од кабинетот на премиерот. Тој повторно рекол не. Потоа добил едно парче хартија, на кое пишува дека им го дава на монасите владиното земјиште и дека само треба да потпише. "Реков 'Ебете се, не го потпишувам.'"

И не го потпиша - барем не во оригиналната форма. Но од Кабинетот на премиерот продолжиле притисоците. Според Дукас монасите имале некакво влијание над шефот на Кабинетот. Токму тој дечко, Јанис Ангелу, ги запозна монасите неколку години претходно откако беше дијагностициран со смртна болест. Монасите се молеа за него, тој не умре, туку имаше чудесно закрепнување.

Дукас веќе сметаше дека монасите се многу помалку едноставни луѓе, туку многу повеќе дека се едни од најумешните бизнисмени кои некогаш ги запознал. "Им реков дека тие треба да го водат Министерството за финансии. Тие не противречеа", се сеќава Дукас. На крајот, под притисок од неговиот шеф Дукас потпиша две парчиња хартија. Во првото се сложи да не ја оспорува сопственоста на монасите над езерото, а на вториот ја дозволи размената на земјиштето. Иако договорот не им даде право на монасите на кој било дел од земјиштето на Министерството за финансии, сепак со тоа што се согласи да го прифати езерото како дел од портфолиото на недвижнини на Министерството за финансии, Дукас ја овозможи нивната зделка со Министерството за земјоделство. Во замена за езерото монасите добија 73 различни имоти кои го вклучуваа и гимнастичкиот центар од Олимпијадата во 2004 г. - кој како и голем број од објектите што ги изгради владата за Олимпијадата, сега беше празно и напуштено место. И тогаш Дукас претпостави дека тоа е тоа. "Си викаш дека се свети луѓе, па може сакаат да создадат дом за деца", објаснува Дукас.
Она што тие сакаа да направат е империја од недвижности.

Од античка тапија за безвредно езеро двајцата монаси свртеа она што грчките весници тврдат дека е богатство од десет до многу милијарди долари (во зависност од весникот).
Финансиската вредност на монасите е помала од 2 милијарди долари, а поголема од една милијарда. А целиот бизнис им започна без ништо друго за продажба, освен прошка.
Текстот е обемен но вреди да се прочита.
:salut:
 
Член од
13 јули 2006
Мислења
15.470
Поени од реакции
18.484
Кина ќе го откупи државниот долг на Грција


Кина планира да го откупи државниот долг на Грција, пишува грчкиот бизнис магазин „Имерисија“.
Според весникот, ова ќе биде официјално прецизирано по посетата на Атина на кинескиот премиер Вен Џибао.
Посетата на премиерот ќе ја покаже увереноста на Пекинг дека Атина успешно ќе се справи со „моменталните проблеми“ со економската криза, се истакнува во текстот.
Грција го преструктуираше земањето на долгорочни кредити од мај минатата година, откако со судри со неможноста да ги исплаќа заемите со разумна камата поради недовербата на инвеститорите.
Кина во последно време стана голе купувач на обврзници и на други земји од Европската Унија./крај/бг/бч
------------------------------------------------------


http://www.makfax.com.mk/_tools/article/110563/view#117676
 

karan

бивш поет, плукач, вљубеник во слободата
Член од
31 мај 2006
Мислења
3.595
Поени од реакции
2.720
Приказната продолжува:

Грција прогласи даночна амнестија

Грчкиот парламент усвои закон што предвидува „амнестија“ за спорни даночни обврски на фирми и на службени лица за последните десет години, во замена за претходно поднесување определена сума, калкулирана врз нивните доходи или евентуални долгови.

Законот, кој беше поддржан само од владејачките социјалисти, има цел да ги зголеми приходите на државата, кои се зголемуваат побавно од предвиденото, плус 4 проценти во август, додека буџетот предвидува зголемување од 13 проценти до крајот на 2010 г. без да се наложува да се чека уредувањето на споровите.

Како што јави МИА, опозицијата ги критикуваше измените што предвидуваат амнестија на фирми што вршеле даночни измами.

Спорната мерка, која е применувана од неколку влади во минатото, им дозволува на даночните обврзници да бидат ослободени од секаква контрола од даночните агенти за нивната дејност во последните десет години.

- Бројот на даночните досиеја, кои чекаат да бидат проверени десетина години, достигна 2,5 милиона, додека бројот на спорните даночни задолженија достигна 150.000, што претставува 30 милијарди евра, додека даночните агенти можат да проверат само 3 проценти од досиејата годишно - изјави министерот за финансии Јоргос Папаконстантину за да ја објасни мерката.

Владата истакна дека таа мерка треба да и' овозможи на државата да собере 500 милиони евра уште на крајот на 2010.

http://www.dnevnik.com.mk/?ItemID=B8B46DD6C57DF14DA99EE805D75D11E2
 

Kajgana Shop

На врв Bottom