Принцезичка
courage is contagious
- Член од
- 12 декември 2008
- Мислења
- 1.556
- Поени од реакции
- 348
Epa ete sto se desi so Anglija,Francija protivnici na komunizmot i sojuznik na Amerika.Socijalisticki drzavi se napravija
Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Забелешка: This feature may not be available in some browsers.
Не можам ова да не го споделам
:pos2::pos2::pos2::pos2::pos2::pos2::pos2::pos2::pos2::pos2::pos2:
А да и ќе забораев да спомнам.. бејаутов на америве му изнесува колку што се вкупно
-купувањето на лузијана
-муншот
-вкупен буџет на НАСА
-Њу дил
-Маршалов план
-Втора светска војна
-Корејска војна
-Виетнам
итн итн..
е сеа рачунајте збирот на сите овие трошоци е еднаков на трошоците за спасување на компаниите..
(прилагодени за инфлација)
што е многу многу е..
Абе ова сето ок, ама проблем е што и трговски дефицит и се другу си плаќаат во долари, а доларите си ги печатат тие.
Со оглед дека се разбираш, ме интересира, колку време ќе му треба да уфрлат големи количини на долари и што може да биде последица од тоа?
вчера во миленко беше мирка велиноска, и предвиде црн епилог од светскава криза, споредувајќи ја со важноста на пропаста на римското царство, каде настануваат коренити промени.
обично ги погодува работите, ќе видиме дали и овој пат е во право
вчера во миленко беше мирка велиноска, и предвиде црн епилог од светскава криза, споредувајќи ја со важноста на пропаста на римското царство, каде настануваат коренити промени.
обично ги погодува работите, ќе видиме дали и овој пат е во право
poentata e ... sega vejke imaat ufrleno dolari...
poto4no, kamatnite stapki na dolarite se 1% nominalno a spored nekoi eksperti realno 0%! zna4i vo prevod dolarite se besplatni!!!!! Prasanjeto za milion dolari e ZOSTO NEMA POSLEDICI?? Toa i se bara, toa e vsusnost i lekot za krizava - posledicite od ufrlenite dolari.... Milton Fridman vika 6-24 meseci da prorabotat monetarnite mehanizmi.. ke vidime.. ima pominato 6 i povejke mislam od koga gi namali FED kamatite..
fintata e sto najverovatno se slu4uva ona sto kejnz go tvrdi.. likvidnosna stapica.... iako niski se kamatnite stapki - bankite ne pozajmuvaat .. vo ovoj slu4aj poradi golemiot rizik, i vejke odpo4natiot ciklus na deflacija koga poveke ti se isplaka da gi 4uvas dolarite odkolku da gi pozajmis na nekoj...
koga ke po4nat da se sreduvaat rabotite so krizata, moze da se zgolemat o4ekuvanjata za inflacija -sto vsusnost i se bara- FED navremeno ke reagira i ke gi kreni kamatnite stapki..
zasega pazarite spored nekoi indikatori - YTM nekoi obvrznici -
i procenki o4ekuvaat DEFLACIJA... bezrazlika na niskite stapki na FED.
toa so deficiti i sli4no neka ne te buni, ne se plajka sve vo dolari tuku se presmetuva vo dolari..
fintata e.. vaka mozis da gledas na rabotie...
nasiot deficit kon japonija e vo jeni, kon eu e vo evra, kon usa e vo dolari a kon svajcarija vo franci... na krajot samo vo odnos na presmetkite se agregiraat vo dolari... sepak dvizenjeto na dolarot igra glavna uloga vo razmenata so zemjite koi rabotat so dolari...
Мирка ништо не предвиде туку само го пренесе она што го предвидуваат видни луѓе во светов за наредниов период од финансискава криза.Кој погодува, Мирка,
Погодила право како со прст во гомно.
:pos2::pos2::pos2:
Таа специјалката не го погаѓа тотлакот што го сери во дупката од шољата, не пак да ги погоди последиците од светска финансиска криза.
Kupovnata mok na Amerikanecot ne e promeneta,vo odnos na koj referent?
poentata e ... sega vejke imaat ufrleno dolari...
poto4no, kamatnite stapki na dolarite se 1% nominalno a spored nekoi eksperti realno 0%! zna4i vo prevod dolarite se besplatni!!!!! Prasanjeto za milion dolari e ZOSTO NEMA POSLEDICI?? Toa i se bara, toa e vsusnost i lekot za krizava - posledicite od ufrlenite dolari.... Milton Fridman vika 6-24 meseci da prorabotat monetarnite mehanizmi.. ke vidime.. ima pominato 6 i povejke mislam od koga gi namali FED kamatite..
fintata e sto najverovatno se slu4uva ona sto kejnz go tvrdi.. likvidnosna stapica.... iako niski se kamatnite stapki - bankite ne pozajmuvaat .. vo ovoj slu4aj poradi golemiot rizik, i vejke odpo4natiot ciklus na deflacija koga poveke ti se isplaka da gi 4uvas dolarite odkolku da gi pozajmis na nekoj...
koga ke po4nat da se sreduvaat rabotite so krizata, moze da se zgolemat o4ekuvanjata za inflacija -sto vsusnost i se bara- FED navremeno ke reagira i ke gi kreni kamatnite stapki..
zasega pazarite spored nekoi indikatori - YTM nekoi obvrznici -
i procenki o4ekuvaat DEFLACIJA... bezrazlika na niskite stapki na FED.
toa so deficiti i sli4no neka ne te buni, ne se plajka sve vo dolari tuku se presmetuva vo dolari..
fintata e.. vaka mozis da gledas na rabotie...
nasiot deficit kon japonija e vo jeni, kon eu e vo evra, kon usa e vo dolari a kon svajcarija vo franci... na krajot samo vo odnos na presmetkite se agregiraat vo dolari... sepak dvizenjeto na dolarot igra glavna uloga vo razmenata so zemjite koi rabotat so dolari...
Грешиш ако мислиш дека сум по кејнза многу....Плати вс. Цени вс. Потрошувачка
Ќе згрешам ако кажам дека си премногу Кејнзистички настроен?Од 70тите наваму кризите веќе не се одвиваат по стандардната негова шема... Може малку да се свртиме кон австриската школа и да го баталиме она стандардноно „Сите мислиме како Кејнс во време на рецесија“ што веќе ми е досадно да го слушам... ^^
Всушност, во последните неколку битни кризи (Азиската криза во 97 и Јапонската од пред дваесет години, а и сегашнава...) нема дотолку паѓање на побарувачката колку што има паѓање на профитите. Ова од Австријците е толкувано како директна последица од непромислени инвестиции. Всушност непормислени не би бил вистинскиот збор, ама не знам кој друг би одговарал подоброДа се дообјаснам, според Хајек, чисто неокласично - инвестициите се ограничени од заштедите и има една стапка на рамнотежа, за која што заштедата и инвестициите се еднакви. Кога банките оваа стапка ќе ја намалат и ќе инсистираат (преку беспотребно намалување на каматните стапки, нормално) на инвестирање, откако сите сигурни и профитабилни инвестиции ќе бидат направени, се удира на несигурни и помалку исплатливи инвестиции... И ова се деси со Јапонија, помалку или повеќе... Еден куп инцвестиции во недвижнини, финансирани со кредити.... Јасно е дека и во Америка еден од првите моменти беше тоа, иако јас сеуште ја држам идејата за репартицијата...
Гледав прееска едни табели - во Америка инвестициите меѓу 89 и 2001 се 10%, а 8 години порано се 4 или така нештоВо исто време наполу се намалени профитите на претпријатијата, во проценти...
Австријциве уште не ги имам убаво изучено, зашто неам многу време а испити ми се ближат, ама една од основните идеи им е дека единствениот начин да се овозможат овие инвестиции над стапката која е оправдана (од заштедите) е инфлација... Нормално, банките оваа инфлација ги тера да ги покачат стапките, и автоматски непромислените и ризични, а очигледно и крајно неисплатливите инвестиции се носат упм директно
Сите очекуваат некако дека Големата депресија ќе се повтори, и дека ќе го послушаме чичко Кејнс и ќе излеземе од неа) Ама тоа не се случува и нема потреба да се надеваме дека он заедно со сите кои размислуваат во негов правец (Штиглиц да речеме) ќе го најдат излезот од ова. Најголемата разлика е што тоа беше чисто Америчка криза, која дојде во европа по две години... Овој пат кризата се префрли во европа по колку? Лихман беше првиот удар во Европа така? Две недели? Ова е првата ваква глобална криза, која е слична со претходната ама не е иста и не може да се интерпретира исто... Што знам... Некако ми изгледа како да сите премногу се потпираат на тоа ѕидче, дека нема потреба да се бара ново решение зашто старото ќе ни сврши работа... Не дека кобам - ама не ми изгледа дека ќе е така^^
Досега за секоја криза не се носеа радикални промени, секогаш тоа било умерено. Де поќе интервенционизам де поќе слобода.. Сега мислам дека ќе биде или - или. Или ќе тргнат по австрицијте и ќе остават приватни пари да се прават.. злато де.. или пак ќе ги послушаат кејнзијанците и кој сега добиваат се поголема тежина - што ќе резултира во социјализам...
Било како, ќе научиме важна работа од кризата - што е арно а што не.
Енивеј, иако Кејнзијанец, Штигилц ја предивде кризаава во 90тите, и сеуште е топ светски економист скоро на сите ранг листи. нешто имаше кажано како што прочитав некаде во форма "финансиката иновација, новите финансиски инструменти неминовно ќе предизивикаат колапс на банкраскиот систем...."