Судбина

  • Креатор на темата Креатор на темата schtranga
  • Време на започнување Време на започнување
Не постои судбина, се` се случува со причина. И исто така убава изрека има на оваа тема [за жал, ретко кој ја сфатил] : There is no destiny, only good and bad choices... Многу паметно.
Во тој стил: Не постојат грешки, постојат само скриени лекции кои чекаат да бидат научени. Во рамките на ваквите дилеми `се некако ми се сведува на изборот кој го правиме во однос на тоа во што сакаме да веруваме. Ако имаме таков еден голем простор за избор, ваљда имаме и некаков пристоен простор за избор кога е во прашање и нашата `судбина`. Е, сега најверојатно секогаш треба да се движиме во една парција на дефинирани рамки од кои сакале неќеле не можиме да избегаме. Ама пак имаме избор во тоа како ќе гледаме на рамките. Дали ке ни се причинат тесни или можеби ќе видиме дека се еластични и поприлично флексибилни.
 
Судбина е судбина и тоа е нема бегање од тоа барем јас верувам во тоа, може има некој мал дел од субината жо ние самите си го правиме али сето друго е судбина.
 
Јас верувам дека судбината ни дава избор....повеќе патишта. А ние САМИТЕ одбираме по кој пат ќе тргнеме. И кога на крај ќе сфатиме дека сме го одбрале погрешниот, и кога ќе дојде моментот да ги сносиме последиците од тој грешка избор, нормално ја обвинуваме судбината. :pipi:
 
Дали постои судбина ми е вечно и вечито прашање. Исто како и она дали постои слободна волја.
Ова е басна од Есоп.

A king whose only son was fond of martial exercises had a dream in which he was warned that his son would be killed by a lion. Afraid that the dream would come true, he built a pleasure palace to protect his son, and decorated its walls with all kinds of life-sized animals, including a picture of a lion. When the young prince saw the picture of the lion, he burst out in grief. Standing near it, he said, “You most detestable of animals! Through a dream of my father about you, I am now shut up forever in this palace. What shall I now do to you?” With these words, he stretched out his hands towards a thorn tree, intending to break off a stick from its branches so that he might beat the lion. But one of the tree’s thorns pierced his finger and immediately brought about tremendous pain and inflammation. The young prince fell down in a fainting fit and was overcome with a sudden fever. A few days later he died.

Што ако си ја знаеш судбината и во обидот да ја спречиш, всушност ја предизвикаш?
 
Сите ние сме се сретнале со себе во време место и конечно облик на живот за кој никој не не прашал дали сакаме (не е ни можно тоа оти тогаш би требале да постоиме пред да постоиме) така да по тоа прашање јасно е дека нема слободна волја туку само чувство на слободна волја која произлегува од нашата ограничена спознајна и сетилна моќ. Убаво е објаснето тоа кај Спиноза, Холбах, Шопенхауер, Ниче ...ма скоро сите, тоа е толку јасно и евидентно што на секој чекор ние само избираме меѓу веќе понудени опции за чиј исход е пресуден посилниот мотив кој ги детерминира нашите постапки.
 
Интересна тема,според мене јас сум 50 на 50 во размислувањата..Значи од една страна мислам дека ја има а од една не..Ја има според тоа што некои работи колку да ги избегааш тоа е тоа судбина а од друга страна сами си ја кроиме бидејќи во голем дел дали нештото ќе го избегниш или не зависи од нас самите ...
 
Според мене судбината е само изговор за лошите работи што ни се случуваат бидејки се тешиме дека неможело поинаку да биде, и дека така морало да се случи што и не е баш точно. Судбината исто така е крива и кога ќе пропуштиме некои шанси кои би можеле да ни го направат животот подобar па место да признаеме дека самите сме виновници се вртиме кон најлесниот изговор: "Судбина, така требало да биде". Не постои судбина, целиот живот го градиме сами и секоја постапка, секој чекор ни ја гради иднината. Животот не ни е напишан во некоја книга па да се води според тоа. Сами го креираме
 
судбината сепак си ја бираме сами т.е сами си одлучуваме каква ке ни биде Судбината... значи со своите постапки ние правиме одредени работи кои на некој начин ни ја одредуваат судбината.
пример ако ја се одлучам да не учам средно школо значи однапред си ја одредувам судбината дека утре ден нема да имам некоја добра плата да речеме..

според мене лично 90% од судбината си ја правиме сами за себе си, само 10% од судбината ни зависи од други фактори како на пример случки кој се неизбежни на пример и се случуваат непредвидено во некој момент и исто така траат прекратко...
 
Интересен филм кој ќе ве натера да се подзамислите малку повеќе -
за оние кои го немаат гледано- Sliding doors со Gwyneth Paltrow

http://en.wikipedia.org/wiki/Sliding_Doors
 
Не бидете толку сигурни дека се креираме сами во овој живот,животот не е толку приоизволен.Доволно е да наброите нешта кои никогаш не би можеле да ги предизвикате само за да се замислите дека има нешто посилно од самите вас(на пример болест).Навистина е убаво човек да помисли дека врз сето тоа има контрола самиот дека тој е креаторот на своите успеси и падови,но вистината е дека ако се зависело само од нашите активности животите никогаш не би ни биле какви што ни се зашто секогаш сакаме нешто повеќе,нешто помалку.Лошата страна е во тоа што ако судбина постои во што јас и верувам на човек му станува тешко да прифати дека главните точки се веќе штиклирани и тој ќе мора да ги пројде,но убедена сум дека во сета приказна има пукнатини кои можеме да ги искористиме за да промениме нешто.
 
Сами си ја правиме судбината, само што таа не зависи многу од нашите свесни идеи и планови, туку од потсвесните. Но потсвеста, освен Господ, ни е често изговор за бегање од личната одговорноста. Треба веќе да го уништам тоа свесно-несвесно, бидејќи со тоа само бегам. Вистинското прашање е колку е големо нашето Јас, и колку го познаваме?
 
Нема судбина рече тој и го однесе Торнадо.
 
vo barselona site fudbaleri imaat ist tretman eden isti trener , ama site ne se MESI. E sega nekoj ke keze deka toa e talent, e pa talentot od kade dosol.Jas kako pomlad veruvav deka sudbina ne postoi i deka jas sum toj sto moze da resi kako ke go planiram i ziveam mojot zivot.Sega posle 50 godini zivotno iskustvo , doagam do zaklucok deka 90% od tekot na mojot zivot mi se slucuvale raboti koi jas ne sum bil nitu dovolno svesen da gi predvidam ili isplaniram a mi se slucile.Zatoa sakam najdobronamerno da im poracam na mladite da ne se grizat za sudbinata , kade i da ste taa ke ve stigne , ke ve nagradi ili ke ve kazni, toa ke zabisi od toa kakov vi e kodot koj go imate vgradeno vo vas so samoto raganje. A sepak sakam da dodadam deka nikoj ne smee da sedi so skrsteni raze i da ocekuva se od sudbinata, bidete aktivni i pozitivni, taka ke pridonesete vo neizvesnosta na vasiot zivot.
 
vo barselona site fudbaleri imaat ist tretman eden isti trener , ama site ne se MESI. E sega nekoj ke keze deka toa e talent, e pa talentot od kade dosol.Jas kako pomlad veruvav deka sudbina ne postoi i deka jas sum toj sto moze da resi kako ke go planiram i ziveam mojot zivot.Sega posle 50 godini zivotno iskustvo , doagam do zaklucok deka 90% od tekot na mojot zivot mi se slucuvale raboti koi jas ne sum bil nitu dovolno svesen da gi predvidam ili isplaniram a mi se slucile.Zatoa sakam najdobronamerno da im poracam na mladite da ne se grizat za sudbinata , kade i da ste taa ke ve stigne , ke ve nagradi ili ke ve kazni, toa ke zabisi od toa kakov vi e kodot koj go imate vgradeno vo vas so samoto raganje. A sepak sakam da dodadam deka nikoj ne smee da sedi so skrsteni raze i da ocekuva se od sudbinata, bidete aktivni i pozitivni, taka ke pridonesete vo neizvesnosta na vasiot zivot.
После 50 години не си разбрал(не ме свакај погрешно) што е судбина или карма.
Мислиш дека тоа ти е даден пат(без врска од Бог)? Или некоја цел што треба да ја завршиш у животов?
Не би рекол.
Тоа ти е на кратко кажано принцип на акција и реакција(што си сеел тоа ке жнееш).
У зависност од овој и предходните животи.
Како да му киднеш(на "тркалото")?
Има повеке начини , јас лично мислам дека Исус ни го даде патот а Буда ни го објасни.
 
nema da svatam pogresno, silno gi pocituvam site razmisluvanja vo vrska so temata,ionaka seuste nikoj ne e vo sostojba da gi dokaze svoite izlaganja,pa mozebi i zatoa temata e interesna. Jas samo se obidov da spodelam nesto so prijatelite na ovaa stranica. Mozebi i ne sum golem vernik, no nemam nisto protiv religijata, bez obzir za koja religija se raboti, licno smetam deka site tie imaat nesto slicno,site vsusnost veruvaat vo postoenjeto na BOG, bez razlika koj kako go krstil. Se soglasuvam so vas, deka BOG ni go pokazal patot, no zarem toa ne e sudbina. E sega, tokmu zatoa smetam deka nie ne sme vo sostojba mnogu da promenime od toj pat, mozebi nekogas samo malku, no porano ili podocna ke se vratime pak tamu od kade sme se obiduvale da pobegneme , za toa ke bideme svesni togas, koga i ne mozeme mnogu da smenime nesto po svoja volja.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom