Toга јутра сам стигао путничком класом
па кучи са станице часом
кроз баште и пречице знане
А у војци сам стекао друга до гроба
и хроничну упалу зглоба
сувенир на стражарске дане
Ушао сам на прстима
мати беше веч будна
и брзо се прекрстила
рече, прошло је ко за час
баш си стигао добро
јер сватови су ту до нас
па че ти свирати, а ти чеш бирати..
Свадба беше ко свадба
и шта да се прича,
парада пијанства и кича
и позната цура у белом
веч по реду пожелех им здравља и срече
из руку ми отела цвече
и сакрила поглед под велом
Тад ме спазише цигани
кум је тражио песму
ал' ја сам стиг'о, брига њих
широк осмех и златан зуб
знам да није ти лако
ал' данас немој бити груб
него заповеди шта чемо свирати..
Свирајте ми јесен стиже, дуњо моја,
јесен рана, нек' зазвоне тамбуре у трансу
знам да није пјесма ова, за весеље и сватовац
ал' ја морам чути ту романсу..
Свирајте ми јесен стиже, дуњо моја
ал' полако, да ми не би која реч промакла.
склон'те чаше и бокале
разбио бих свет од сале
да је само случајно од стакла, дуњо моја..
Ретко одлазим кучи, а пишем још реџе,
и слике су блеџе и блеџе
па лепе потискују ружне
ал' некад поручим пиче
и тако то крене
па стигнем у сватове њене
све праве су љубави тужне
Ником не причам о томе
брзо доџе тај талас
и знам да чу да потонем
спас ми доносе цигани, они имају срце
за сваког од нас брига њих
они ме питају шта да свирају..
Свирајте ми јесен стиже дуњо моја..