Сте пуштиле ли солза на некој филм?

  • Креатор на темата Креатор на темата KL0$AR
  • Време на започнување Време на започнување
тазе пресно ми протекоа солзи на the grave of the fireflies
јбг неможев да дотраам:kesa:
 
Мноогу филмови ме погодиле, но да заплачам никако, имам друг начин да искажам тага и претерана емоција.

Мразам љубовни драми а ме погодуваат дури и сајенс фикшн филмој.

Покрај Брејвхарт, пијанист, валкајр, патриот, армагедон... би ги издвоил, the passage, i american history x што најмногу ме погодиле.

Дури и лотр откога заврши се чуствувам празно, филмот ми немаше среќен крај. Неможам да се сетам на други, ама многу се.
 
Имам плачено на филмови многу пати и неможам да се сетам многу ги има ама се сеќавам последен пат на WALK TO REMEMBER го имав гледано 3 пати филмот тоа ми беше четврти пат и пак се расплакав на крај...едноставно не беше фер да умре девојката.....
 
Плачам на филмови, посебно кога пред да гледам некој добар филм испушам џоинт. Плачам и убаво ми иде, можда и намерно правам така колку да плачам, можда не плачам на филм него само си давам причина да плачам. Вечер ми се плаче, ке земам добра двојка ке седам до касно и ке плачам и после све....
 
Ма дааааа, и тоа на многу филмови(да не почнам да набројувам)...емотивна сум по природа.....последно на Титани(по незнам кој пат) и Walk to remember:toe:
 
Се убивам од плачење на филмови редовно, дури и коа не се кујзнае колку тужни. Последно сеа липав ко дете за лижавче по El Orfanato.
 
Чудно ми е.
Јесте, ме погодуваат и мене некои филмови, но некако не ме тера да заплачам дали бил среќен или тажен крај. Исто како и некој погоре што напиша, тага искажувам на друг начин, свакам се добро.
Преовладува повеќе кај девојчињата ова, секогаш плачат како редовно, стварно малку ми е чудно, дури некој и на среќен крај.

Па, и тоа го разбирам ај некој да заплачи односно да пушти солза ама на некој одреден филм, а еве сега кога ја читам PSYtisfaction кажува дека редовно плачела, неможам да си го замислам, камоли да плачам и јас.
Чудно.
 
Честопати ми е насолзувале очите,но да рикам ко магаре за филм...јок
 
Чудно ми е.
Јесте, ме погодуваат и мене некои филмови, но некако не ме тера да заплачам дали бил среќен или тажен крај. Исто како и некој погоре што напиша, тага искажувам на друг начин, свакам се добро.
Преовладува повеќе кај девојчињата ова, секогаш плачат како редовно, стварно малку ми е чудно, дури некој и на среќен крај.

Па, и тоа го разбирам ај некој да заплачи односно да пушти солза ама на некој одреден филм, а еве сега кога ја читам PSYtisfaction кажува дека редовно плачела, неможам да си го замислам, камоли да плачам и јас.
Чудно.

Нема врска со пол, машкост или пак (лигав тип) има врска со согледување и осознавање на вистинската форма на емоција. Зарем мислиш дека емоциите треба да бидат логични или пак дека ти можеш истата на некој друг да ја разбереш? опасно и несовесно е да се рационализираат или објаснуваат туѓите емоции.

Можеш да го рационализираш интелектот, на некој начин ама емоциите нити ти нити некој друг некогаш успеал. Нити една уметност, или уметничко дело (дејност) не ја надминува едноставноста /чистината на емоцијата што ја доловуваат филмовите, директно во најдлабоките делови од нашиот (self exploration state)

Затоа, не пробувај да сватиш него прифати. Се што не е во склад со нашите ставови/согледувања уствари (контрадикторно) но сепак, доведува до полесно разбирање на самите нас.
 
^
Сосема се согласувам псај ...
он топик -Последни 2 филма кои ме имаат доведено да пуштам солза,за чудо се на Клинт Иствуд ,Million Dollar Baby и Changeling (најверојатно ради тоа што во 2та филма главните ликови го губат она што најмногу го сакаат,она ради кое живеат).
 
Нема врска со пол, машкост или пак (лигав тип) има врска со согледување и осознавање на вистинската форма на емоција. Зарем мислиш дека емоциите треба да бидат логични или пак дека ти можеш истата на некој друг да ја разбереш? опасно и несовесно е да се рационализираат или објаснуваат туѓите емоции.

Можеш да го рационализираш интелектот, на некој начин ама емоциите нити ти нити некој друг некогаш успеал. Нити една уметност, или уметничко дело (дејност) не ја надминува едноставноста /чистината на емоцијата што ја доловуваат филмовите, директно во најдлабоките делови од нашиот (self exploration state)

Затоа, не пробувај да сватиш него прифати. Се што не е во склад со нашите ставови/согледувања уствари (контрадикторно) но сепак, доведува до полесно разбирање на самите нас.


Се е во ред, и го разбирам ова го сфакам, сепак ми е чудно. :)
Но, не чудно како што вие ке го изфилософирате.
 
Све мажишча на форумов бреејј....
Глејте го Хачико, ќе рикате, ќе кубете коси, ќе се измрсулаите, па после пишете дали сте плачеле на филм.
Иначе иам плачено бајаги на филмови ко на пример:
A walk to remember
Notebook
If only
Green Mile
Titanic
I am Sam
Marley and me
Schindler's list
The truman show
Bambi
Lion king
Dumbo
PS I love you
Autumn in New York
Sweet novembеr
Има уште на кои помалку сум плачела, али овие маме ми расплакаа.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom