Што со тајните?

  • Креатор на темата Креатор на темата Дивајн
  • Време на започнување Време на започнување
Ми се има случено ова... ситуацијата беше ваква: другар ми се налути(не е битна причината), а јас како другар, се што беше кажано од негова страна на мене, го чував и не зуцнав ни збор за него и неговите тајни, проблеми, итн... "другар ми" го направи спротивното... кажувал мои лични работи на страна, ги лажел нашите заеднички другари дека сум зборел лошо за нив- а тие му повверуваа и односот ни се смени. кога ги собрав и ги прашав што е работата и ми кажаа... дојде моментот кога они сватија дека зборел лаги, а кога трбаше да се изјасни пред сите нас, т.е. да докаже дека тоа било стварно вистина и да ме гледа во очи пред сите и да го каже тоа, нигде го немаше... се беше зафатен итн... тогаш останатите сватија дека се лаги и се се врати на нормала. едноставно бевме "г‘з и гаки" со него, неможев да поверувам дека тоа ми го направи! после подолго време, пак сме другари но на дистанца. а во врска со враќањето-не, НЕ го правам тоа... не сум одмаздољубив! верувам дека таму "горе" има некој кој што ќе се погрижи за кантарот да се израмни, верувам дека јас не сум тој што треба да израмни. знам да чувам тајна до гроб! без разлика дали ќе сум лут, скаран, ако има каква и да е караница меѓу мене и другар! со тоа покажувам дека сум го почитувал и ценел, бар до последниот момент, а и после другарството!
 
јас никогаш не чепкам по туѓи работи и не раскажувам туѓи тајни без разлика каков ми е односот со таа личност.....................за разлика од мене постојат и такви кои не се како мене па ете и мене ми се случи до скоро-најдобрата- другарка да раскажува се што јас сум и го кажала ко тајна па оттогаш сфатив и дека не за џабе е фразана-ТАЈНАТА НЕ Е ТАЈНА АКО ЈА ЗНААТ ДВАЈЦА...............................
 
Никогаш немам проблем со тајните.
Кој и да ми каже тајна,знае дека нема никогаш да излезе од мене...
Од едноставна причина-ги забораам...:kesa:
 
За мене тајната си останува тајна и крај на разговорот. Со многу луѓе имам прекинато однос а сум била доволно блиска за да ми откриваат тајни, сепак тајните остануваат со мене, колку и да биле важни или не. Тоа веќе не е карактер и е многу подло што се откриваат тајните, премногу глупо за мене. Ако сакаш да го срушиш тој човек тогаш има милиони попаметни начини него да го издаваш.
 
za mene ima slatki i ozbilni tajne ednite sekogas gi kazuvas koga ke dojde vremeto za toa a drugite se dlaboko zakopani vo mojava sovest i niv bi gi kazal vo soglasnost na licnostite koi se involvirani vo niv pa makar ni pred sud ne bi otkril del od tajnite za koi ne treba da pomislam deka znam
 
pa jas licno tajnite nikogas ne gi otrivam bez razlika koj e kriv za raspadot na drugarstvoto i bez razlika na toa sto taa licnost mi napravila.
i mislam deka vo poveketo slucai e licemerie ama ne vo site

I keep your dirty little secret
 
Сега брзо се скарав со мојата “најдобра другарка“.
Не би ја издала(доколку и она не ме издаде),тоа го сметам за низок удар,сепак порано сме се дружеле и сме имале доверба,нема смисла сега јас да земам и да разгласувам на сите за нешто што ми било кажано во доверба,иако таа имаше обичај да му кажува на нејзиниот мил дечко се,па дури и некои работи што стварно не се за други луѓе.

Меѓутоа,ако случајно некој дојде и ми издиктира нешто што не требало да го знае,јас не намеравам да седам со скрстени раце и да ќутам.Ќе се спуштам на тоа ниво и ќе почнам да враќам со иста мера.

Навистина не сакам издавање,не сакам лицемерие,до вчера другарки сега јас да зборам се и сешто за нејзе и да ја издавам,нема смисла,ама ако она почне јас сигурно нема да седам и да ќутам.
 
Каква и да е тајна во прашање ако имам бивша другарка не би ја издала во никој случај ама тоа би го направила само доколку таа користи такви работи против мене!Мило за драго:baeh:
 
Прашањето ми е, како се однесувате кон вашиот/ата бивш/а другар/ка? Без оглед кој е виновен за прекинување на дружењето, дали ги злоупотребувате против него/неа сите тајни кои сте ги делеле долго време, со цел да го/ја оцрните пред другите или едноставно да го/ја повредите? Зошто го правите тоа?


Еве јас од искуство да се изјаснам на темава...

Штом веќе ми е бивш/а другар/ка повеќе не ме интересира и можам и понатаму слободно да продолжам да комуницирам со истата личност, да излезам и на кафе ако сака само што не ја гледам со исти очи и веќе ми е сеедно за таа личност а тоа е најлошиот момент- кога ми е сеедно за некого затоа што полесно може да си помине тој што го мразам отколку тој кон кого ми е сеедно.

И штом ми е сеедно за бившата другар/другарка не гледам причина да се замарам и губам време со издавање на некои нејзини тајни или ширење на некои измислени гласини за неа. Едноставно до кај што сме стигнале сме стигнале и понатаму го исфрламе тој сега веќе небитен детал од нашиот живот и си продолжуваме понатаму како таа личност да не ни постои...и се е совршено.

Арно ама:

А доколку тоа ви го направат вас, дали враќате со иста мерка или само игнорирате?

не е се совршено па има и некои глупи луѓе кои се занимаваат со бившите другари и другарки и не ги оставаат на мира ширејќи разни дезинформации за нив и здружувајќисе со нивни најголеми непријатели.

Од лично искуство ги игнорирав овие гласини и не враќав со иста мера затоа што како прво ми беше ниско и глупо, како второ се виде на крај кој е во право а кој не ( а јас тоа цело време го знаев) и како сосем на крај си го доби она што го заслужи и тоа без да ги разгласам на цел град нејзините тајни...се си доаѓа на место во свое време...:)


Една од причините за оваа тема ми е секојдневието од вакви случки ... скоро и да не сум видела да се скараат другари/ки без вакви сцени после тоа, особено по интернетов ... страшно многу лошо ми изгледа таа појава кај луѓето, што не можам да ја опишам. Мислите дека една караница би требала да се задржи на тоа поради кое е направена, а се што било делено некое време да се задржи за себе или?

Мислам дека треба така ама очигледно не мислат сите исто... :)))


И уште нешто ... дали според вас е лицемерие ако за бившиот/ата другар/ка се каже дека не е човек каков што сме го мислеле т.е. лош за вас?


Не е лицемерно затоа што стварно не е истата личност т.е. сме увиделе дека не е иста личност... Да сме знаеле со време дека таа е лоша особа или не е сосема на место ние не би се ни дружеле со таа личност...Но, не сме знаеле а сега знаеме...и на крај краева не е лицемерно ако го кажеш она што ти лежи на срце па макар и лошо да е тоа. Лицемерно е да мислиш дека е лошо а и понатаму да го претставуваш како добро.
 
Прашањето ми е, како се однесувате кон вашиот/ата бивш/а другар/ка? Без оглед кој е виновен за прекинување на дружењето, дали ги злоупотребувате против него/неа сите тајни кои сте ги делеле долго време, со цел да го/ја оцрните пред другите или едноставно да го/ја повредите? Зошто го правите тоа?
А доколку тоа ви го направат вас, дали враќате со иста мерка или само игнорирате?

Една од причините за оваа тема ми е секојдневието од вакви случки ... скоро и да не сум видела да се скараат другари/ки без вакви сцени после тоа, особено по интернетов ... страшно многу лошо ми изгледа таа појава кај луѓето, што не можам да ја опишам. Мислите дека една караница би требала да се задржи на тоа поради кое е направена, а се што било делено некое време да се задржи за себе или?

И уште нешто ... дали според вас е лицемерие ако за бившиот/ата другар/ка се каже дека не е човек каков што сме го мислеле т.е. лош за вас?

Дивајн ова ти е уште еден пример за плиткоста на луѓето
мислам .. какви се тоа луѓе кои сакаат да те оцрнат после завршување на врската
да те издадат после се .... не сваќам што е поентата од тоа да издадеш некого кого предходно си го сакал - а мислев дека јас сум перверзенв али ова е ....
абе неколку пати имам казано за МКД решение е само гилотиња на секој плоштад
Тоа е со светов НЕМА никакви ВРЕДНОСТИ
 
без разлика колкава е караницата, никој не смее да ги каже тајните на другиот. тие тајни се нешта кои не треба секој да ги знае и се кажани бидејќи личноста имала голема доверба во другар/ка и.

со кажување на тие тајни, вие не само што сте станале уште полош другар туку и сте станале лош човек, лицемер и искористувач.

вие тогаш не вредите ни колку пролив
 
Znam da cuvam tajni i dosega ne mi e slucilo da izdadam necija tajna.Koga nekoj mi se doveruva mislam deka smeta na mene,na mojata diskrecija,ima doverba vo mene i me ceni kako licnost,a toa e sosema dovolna pricina za mene za vo nikoj slucaj ne go izneveram.So samoto negovo doveruvanje kon mene mislam deka mi nametnuva dolg vo smisla deka najmalku sto mozam e da ja cenam negovata doverba vo mene i vo nikoj slucaj da ne ja izdadam tajnata.Zatoa,i pred bilo kakvi "iskusenija" da se najdam,znam deka imam izbor,mozam da go izgubam pijatelot/prijatelkata ili da ja izdrdoram tajnata,a sekogas na vagata nateznuva prvoto,pa ne mi e tesko da si go potkasam jazikot i da si kutam.
A,od druga strana,jas imam problem so tajnite.Mnogu mi e tesko da se doveram nekomu.Neznam zosto..ne deka sum imala nekoe neprijatno iskustvo,ama ednostavno taka e.Mnogu cesto mi prigovaraat na mojata zatvorenost,ama takva sum i ne mozam da go izmenam toa.Ponekogas imam potreba da si olesnam i da kazam nesto,ama kako grutka mi stoi v grlo i na kraj si ja goltam grutkata i si prodolzuvam ponatamu.Ima mnogu raboti sto ne mi gi znaat nitu najdobrite prijateli,ni nikoj i najverojatno taka ke si ostane.Toa e....najmnogu si veruvam,sepak samo sebesi.:)
 
Прашањето ми е, како се однесувате кон вашиот/ата бивш/а другар/ка? Без оглед кој е виновен за прекинување на дружењето, дали ги злоупотребувате против него/неа сите тајни кои сте ги делеле долго време, со цел да го/ја оцрните пред другите или едноставно да го/ја повредите? Зошто го правите тоа?

Тајна си е тајна, без разлика во каков однос сум со личноста, никогаш нема да ја изустам.
Сме биле блиски, сме делеле тајни. Прекинуваме контакти, нема никаква причина да го разгласувам она кое ми било кажано во доверба.
Пред да направам нешто, секогаш поаѓам од онаа старата Не го прави на другиот, тоа што не сакаш да ти го прават на тебе. Колку и да ме повредила личноста, никогаш нема да направам било што за да ја понижам или повредам, сепак сум имала убави моменти со неа, прекинале, ставам крај и продолжувам.

А доколку тоа ви го направат вас, дали враќате со иста мерка или само игнорирате?

Не ми се случило до сега ваква работа, иако имам прекинато долгогодишно "вистинско другарство", па затоа претпоставувам дека ќе игнорирам. Ќе бидам повредена, но нема да вратам со истата мера.
Баш поради тоа и не се сите луѓе исти.

Мислите дека една караница би требала да се задржи на тоа поради кое е направена, а се што било делено некое време да се задржи за себе или?

Времето кое сме го поминале заедно, не може да го избрише ништо, ми било убаво кога сум минувала низ тоа, се сеќавам со задоволство на минатото, заедно со тајните и нема причина да плукам по него.

Дали според вас е лицемерие ако за бившиот/ата другар/ка се каже дека не е човек каков што сме го мислеле т.е. лош за вас?

Лицемерие можеби би било ако на секој втор соговорник му расправам како таа личност е ваква, онаква, со милион епитети, не е за мене, имав друго мислење за неа итн.
Тоа што сум го сфатила го чувам за себе и нема потреба своите констатации да ги објаснувам на други лица.
 
не кријам тајни од другари, се што имам си знаат они иако со ова не се согласува мојата професорка по македонски која секогас ми вели не треба да бидеш отворена книга и некои тајни треба да ги чуваш за себе - така се билда карактерот
 
Не, никогаш не ги делам тајните на моите бивши другари, па што сака нека е. Едноставно не ја гледам целта на тоа, како и мојата придобивка. Сепак тоа се тајни, некој ти ги кажал некои работи во доверба и треба да си ја држиш устата затворена. Живееме во свет полн со луѓе кои како прво не ги интересира нивниот живот туку животот на другите, така да цело време сме под притисок да зуцнеме некоја тајна.
Само најголемите идиоти издаваат тајни на свој/а бивш/а другар/ка.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom