Земам пенкалце и тетратка и си ,,творам,, ... си пишувам за љубовта , осаменоста, животот ... и тоа некако ме смируваа... исто ко да зборам со некој ... разликата е што листот нема да ми го раскаже муабетот на никој .. на сигурно место ги чувам напишаните ,,дела,, ...
Се насмеав малку за темава ( :
Обично слушам музика и пеам текстови уз музиката ( :
И убаво ми е, се осеќам ко некој да пее дует со мене и не-осамена сум тогаш ( :
se slucuva po nekogas da bidam osamena no toa go koristam ili da se iznaplacam da mi olesni na dusata ili go odmaram mozokot od gluposti na kompjuter so pisuvanje recepti i ne mislam ama bas na nisto drugo.
кога сакам да избегам од тоа им се јавувам на другарите и одам на кафе, но понекогаш не сакам да бегам од тоа чувство, легнувам во кревет, пуштам музика ама некоа бавна со меланхолични текстови и буквално се докрајчувам али мислим дека тоа е подобро одколку да бегаш од тоа чувство. И осаменост чувствуам само кога ми недостига една личност, не ми е срам да признаам.
Оваа страница користи колачиња за персонализирање на содржината. Со продолжување на користењето, се согласувате со нашата политика за користење колачиња.