хмм , се родив плачејќи додека сите се смејат ќе умрам смеејќи се додека сите плачат.
Секогаш сум гледал секој миг да го искористам максимум уживам во пејсажи, во друштво на кафе, правам нешто што никогаш не сум го направил. Секоја нова идеа и ново нешто ми се предизвик да имам страв од се што е ново ама тоа не ме тера да се откажам туку да го направам. Во животов сум поминал и ќе поминувам многу лудории, забави, плачења, очаи.. но секогаш сум го давал максимумот од мене. За ништо не се каам и Ако утре ми речат дека немам уште многу време ВООПШТО нема да ми биде криво СУМ ГО ДАЛ максимумот од мене. И така и ќе го искористам тоа време што ми останало.