Преселби

  • Креатор на темата Креатор на темата ^^Mon4e
  • Време на започнување Време на започнување
Според мене не е некоја "трагедија", бидејќи обожавам промени! Под промени се подразбира секаков вид на промена...место, средина, изглед, некоја внатрешна особина итн..
Обожавам да запознавам нови луѓе, нови работи, места...можам да се вклопам во друштва и нови места! Се е до навиката! Секој ќе се вклопи кога тогаш, само на некои им треба повеќе време!
 
Не е преголема трагедија. Кај и да одиш ќе најдеш нови пријатели, ќе се прилагодиш а и секогаш можеш да се вратиш назад доколку не ти е добро.
 
Sto mislite za preseluvanjeto od eden vo drug grad. Dali toa e nekoja golema tragedija, ili pak rabota koja treba normalno da se prifati i so tekot na vremeto ke se naviknes na nova sredina i novi luge...?
Povelete, Vasi mislenja!

Јас конкретно се имам преселно со моите од помал град во главниот, и нормално дека беше потешко во почетокот, не познавав никого, не го знаев патот до средното училиште, веднаш од првиот месец ни тупнаа посети на музеи, театри... Но си викав во себе дека е ова е нормално, ќе пројде, и секако дека и така беше :)
Сега сум тука веќе 6 години и ни под разно не се враќам назад, исто не би сакал да се преселам во друг град, сум за промени но не толку драстични :)
 
Sto mislite za preseluvanjeto od eden vo drug grad. Dali toa e nekoja golema tragedija, ili pak rabota koja treba normalno da se prifati i so tekot na vremeto ke se naviknes na nova sredina i novi luge...?
Povelete, Vasi mislenja!
Ох, во животов до сега сум се селел скоро во сите можни предходно споменати варијанти. Никогаш не сум придавал значење на местото од каде што заминувам него сум се концентрирал на местото каде идам, ова by default. Инаку лоша работа поготово после извесно време ако сте носталгични ко мене, ако ве навратат спомени а неможете во моментот да отидете. Е сега, кога во некоја прилика ке поминеш низ местото каде што си живеел и на некој ќе кажеш: 'е овде сум живеел, овде сум растел и слични такви работи', кога ќе сретнеш некој стар комшија кој со години не си го видел. Е тогаш чувството е многу јако, само треба да се доживее, поготово ако е друг град или друга држава. А лошо е ако се навикнеш да се селиш постојано, еве пример јас, неможам да живеам повеќе од некој месец во исто место, некад и многу побрзо ме фаќа 'криза', едноставно собираш пљачките и :salut: . Стварно бе! Еве само што се подсетив: а бре знајш дека јас од септември не сум се преселил никаде, ааа! Хмммммм:raz: Ај да стане снегов .....
 
Никогаш не сум се селел,а за во иднина не знам. Инаку ако во моментов би се преселил би ми било чудно. Имам такво некое претчуство дека се ќе бидат нови луѓе комшии и сличн ама сепак за се треба да се привикнеме, а за тоа ,е бива па многу и неам проблем.
 
За мене би било тоа трагедија.
Јас сум срамежлива и здрвена кога се наоѓам во нова околина.
Ќе ми треба долго време да се приспособам,а фактот дека сум сама,дека немам никој познат покрај себе,ќе направи да се осеќам скршено и во депресија.

Така да не би сакала преселби,барем не во овие години.
 
Preselbata e teska rabota, vo rok od 1 i pol 4 pati se preseliv, na kraj ne go smenav gradot tuku drzavata....ne e lesno:nenene: ....no coevek se privinuva i svaka deka mu e poubavo:pipi:
 
јас не би се преселила во друг град како и да е скопјево не го менјам ....ама за друга држава и не би размислувала многу зашто македонијава ни тоне така да тоа е единствениот спас за подобар живот....
 
ne mi e nikakov problen da se preselam.2007 se preseliv vo ljubljna pa sega ako imam sansa pak bi se preselila odma se adaptiram na nova sredina i novi luge
 
Сум живеела во Струмица па се преселивме во Софија и сеа живеам во Скопје:nesvest:
 
Зависи до каде си со животот и колку години имаш.
Јас на пример сега не би сакала никаква преселба на моиве години, ниту јас лично ниту некои мои добри другарки.
Баш тие најубави години каде што конечно дознаваш што е друштво и пријателство, конечно да оформиш нешто, ти мора тоа се што си го градел со години наеднаш да пропадне во вода и да почниш од почеток.
На некои можеби би им годела преселба, но мене лично не.
За понатака можеби би сакала,кога ќе потпораснам, ама пошо јас сум тешко приспособлива на промени, мислам дека ни тогаш не би успеала..
 
Само што се преселив, се вратив во стариот стан кој се реновираше, и подолго време бев во другиот стан во Чаир. Таму запознав други луѓе, кои сеа ми се добри другари, со кои одев заедно во школо, и сега ми е тешко затоа што не е исто. Сега одам сама накај школо, или со луѓе кои не ми се толку блиски. Разделбите со милите луѓе ми се најтешки, затоа ги мразам преселбите.
 
Е сега, кога во некоја прилика ке поминеш низ местото каде што си живеел и на некој ќе кажеш: 'е овде сум живеел, овде сум растел и слични такви работи', кога ќе сретнеш некој стар комшија кој со години не си го видел. Е тогаш чувството е многу јако, само треба да се доживее, поготово ако е друг град или друга држава

Од ова појако чувство, амин:)
Нема ништо појако од тоа да видиш стар другар и да се испоштовате ко луѓе:)

Сум се селел, двапати досега.Еднаш од друга држава во Македонија, ама бебе сум бил тогаш.И уште еднаш од едно маало во друго, кое ми е исто така познато зашто голем дел од животот поминав таму, ама не како постојано живеалиште.Е сега, претходниве денови свратив во старото маало, упм јако чувство, како тоа погоре:)

Oд преселбите досега толку се, а ќе следат уште...
 
Јас кога ќе пораснам сакам да бидам светски патник!
Малечко сум уште ама желба имам јака, во Африка да одам бескрајно би сакала!

Уф мамата...
Мене во првите 3 месеци ми се идеше од газот да си каснам! И ќе си каснев да бев уживател на добро, сочно парче месо!
Збунета до бескрај, исплашена ез уел. Улиците големи, зад секој агол ново искуство! Прво пробуваш малку по малку, да го осетиш вкусот и после лапаш ненаситно! Ќе се здебелиш фор шр! Шеташ со лажичка во рака и јадеш од се што ќе ти дојде на патот! Некогаш ќе се прејадеш па ќе повратиш, некогаш ти изгледа премногу грозно па остануваш гладен со денови, ама чувај си ја лажичката во џеб џст ин кејс!
Чудно е како со време се навикнуваш на вкусот, та дури и блуткав ти станува!
Одеднаш патот до плажата станува досаден како патот позади МТВ до факс! Откриваш дека дури и комшијата кој иако е PHD guy, наликува на Бранко улавиот!
Многу угорници и удолници ќе поминеш, куферот не мора да го мкнеш со себе, ама ранче на грб секогаш е потребно.
И кога треба да се вратиш, станува страшно!
Навистина страшно!
Куферот во раце, кутија цигари и транзитни зони пак! Потоа валкан воз, чичко што смрди на пот до тебе и цигани на патот!
Чергарско чувство имам во моментов, да му се сневиди!
Уелкм хоум!
Страшно е!
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom