Повторно Нагорно Карабах ?

  • Креатор на темата Креатор на темата jamajka
  • Време на започнување Време на започнување
Иначе според информациите на WarGonzo (Руски репортери кои цел конфликт беа на терен), Шуша не ни може да се каже дека била целосно освоена од Азерите. Северниот и западниот фронт воопшто не биле пробиени, а југот фактички не го ни бранеле Ерменците. Имале поставено линија на одбрана со добро утврдени места во Хадрут, Фезули и Мартуни, меѓутоа Азерите само ги заобиколиле тие места и продолжиле накај Шуша. Тоа уствари било најголемото изенадување за Ерменците, пошто очекувале Азерите да се борат целосно да ги завземат овие места пред да тргнат на север. Но далеку е од тоа дека работата била до толку излезена од контрола, колку што сака Пашанјан да ја прикаже, оправдувајќи го тоа што го направи.

Градот Шуша и те како е под целосна контрола на Азерите, имаш видео на предходните страни каде што јасно се гледа како Ерменците со артилерија и тенкови гаѓаат позиции кон затворот, додека се повлекуваат на патот Северно кон Степанкерт. Наводно од кај црвеното таму влегле Азерските специјалци и направиле конфузија во редовите на Ерменците кои го бранеле (?) градот. Проблем е што немаа време да прошират околу градот, па сите патишта им се блокирани

1.png

Дури 4 контролни точки на Русите ќе има околу градот

2.png
 
Како успеавте да ја свртите работата дека Путин како мастермајнд го организирал ова. Уште па дека го напраил ова за да го казни Пашијан. Премиер е менлива работа на 4 години, регионов го изгубија Ерменците веројатно засекогаш.
Инаку според мене кој и да беше на власт во Ерменија ќе завршеше исто. Ерменците беа прилично обединети со ставовите кога започна конфликтот.
Од овој аспект да потпишеле договор би било најдобро решение, меѓутоа колку што знам Ерменија 30 години го одбивала тоа, зашто им одговараше статус квото. Турција/Азербеџан го искористи периодот во која меѓународната заедница беше индиферентна за да изврши било каков притисок врз нив. Прилично сум сигурен дека поспособна американска администрација немаше да дозволи вакво нешто, не ради Ерменците, туку ради тоа што Турција зема се поголем замав. Од иста причина мислев дека Русија ќе се замеша. Окулу предавањето, кој и да беше на власт ќе го потпишеше истиот договор, зашто НК беше пред колапс и неизбежно беше дека ќе го заземат цел регион. Единствена причина зашто Азербеџан потпиша договор а не отиде до крај е коридорот, бар според мене.
 
Positive Hayastan
I was recently asked by some friends to write an opinion on my staunch opposition of the Armenian government and the measures that could have been taken during these past 2 years to avert the national crisis that resulted in the loss of Artsakh.

First let me warn readers who believe in conspiracy theories, or who do not have deep understanding of Armenian politics, to either stop reading at this point, or at least, to not pollute my comment box with stories they’ve heard from their mom, dad, cousin, social media, friend in Armenia, a taxi driver or the nephew of a neighbor whose brother in law lives in the same building of a politician.

Over the course of the past 2 years, Mr. Pashinyan’s government in Armenia gave way to catastrophic mistakes that resulted in alienation of Armenia’s allies and friends, compromised the country’s security and created an internal strife that weakened the country’s institutions.

Externally:

- instead of investing on creating stronger relations with Russia, Armenia’s main security guarantor, Mr. Pashinyan alienated the Russians by including in his government notable figures from foreign NGOs famous for their anti Russian agenda. The PM opened up politically motivated criminal cases against Russian companies in Armenia (Example: South Caucasus Railway case), prevented business transactions initiated by Russian companies (Ucom and Tashir cases) and intentionally smeared Russia’s image and reputation, by persecuting CSTO head (Russia’s version of NATO) General Yuri Khatchaturov, which unleashed a major publicity campaign against Russia in the Western media.

- Mr. Pashniyan also went out of line when representative of his party voted against Russia’s return to Parliamentary Assembly of Council of Europe (PACE), a deadly mistake which his party later tried to justify by claiming that the Armenian delegates had “mistakenly pressed the wrong button during the vote”

- Mr. Pashniyan also failed in strengthening relations with Iran, Armenia’s most trustworthy neighbor and economic lifeline. Instead of prioritizing Iran’s national interests, Mr. Pashinyan went overboard by opening an Armenian embassy in Israel, a step that infuriated Iran, without resulting in any diplomatic returns to Armenia as Israel continued to supply Azerbaijan’s with weapons.

- Parallel to this, Mr. Pashinyan’s government also failed to achieve any real successes in relations with EU, US, China and India. Even in the peak of conflict between KSA (and the Arab block) versus Turkey, which could have presented a golden opportunity for Armenia to develop relations with Gulf counties (particularly KSA) and secure an economic backbone for Armenia, Mr. Pashniyan’s foreign minister’s accomplishments remained within the boundaries of a few official visits and rewritten statements of support to this country or that.

Internally:

- Instead of rallying the armenian public around national institutions, following the so-called “Velvet Revolution”, Mr. Pashinyan’s government went on the offensive, dividing the public between “blacks” and “whites”. Those who dared to criticize his judgements were labeled “traitors”, “mafiosos” or the “enemies of the revolution”. This characterization did not spare even his closest allies with which he had been in the opposition for decades.

- At the level of his staff, instead of trusting his government to qualified individuals with credible public experience, Mr. Pashinyan went forward to filling strategic posts with inexperienced foreign NGO graduates. A lawyer with a couple of years of experience became a justice minister entrusted with writing a new constitution. A sales manager with some experience in the aviation industry became the head of the Civil Aviation Committee. Such appointments resulted in catastrophic institutional consequences. For example, Civil Aviation in Armenia became so unorganized and untrustworthy that in 2020 the EU banned Armenian air carriers from flying to Europe due to safety concerns. Amazingly however Mr. Pashinyan kept blaming all his failures on previous governments (unfortunately with a blind herd of sheeps behind his back). Similarly, the mismanagement of the Covid crisis by an inexperienced Healthcare Minister resulted in Armenia becoming one of the world’s worst performing nations in terms of management of the pandemic. This time, being unable to part the blame on previous governments, Mr. Pashniyan accused the Armenian people and their carelessness for being the main reason behind the crisis.

- As NGO graduates became more involved in decision making processes in Armenia, Mr. Pashniyan’s government began taking even more irrational decisions. The diaspora ministry was shut down, National Academy of Sciences was defunded, Armenian church history was removed from school curricula, Armenian clergy where banned from visiting schools (at least an attempt was made), a smear attack on the Armenian Apostolic Church was unleashed and armenian literature was rendered unnecessary in universities. Instead efforts went to prioritizing questionable agendas as the ratification of the “İstanbul Convention” or substituting “Armenian Literature” classes with “Gender Studies” in Universities.

- Mr. Pashniyan’s next target became the Armenian military and security structures. As his plan to persecute his political opponents moved forward, Mr. Pashniyan placed the Armenian National Security Service under his direct command. The NSS, which is supposed to counter terrorism and discover enemy spying activities, became a personal police force that is sent upon the PM’s orders to any business or home to conduct searches not even remotely related to cases of national security (mostly businesses or homes of political opponents). Mr. Pashniyan also played around with the army leadership, replacing high ranking officers and sending some of our most experienced generals to early retirement because of their political views. Worst of all, instead of gathering the most experienced commanders around him to improve his strategic vision and benefit from their existing relations with Russian military circles, Mr. Pashniyan persecuted our most capable command staff and instead recruited retired military officials, who had not seen active duty since the 90s, to be his security advisers.

- Similar failures were registered in the economy. Relying on Karen Karapetyan’s growth momentum, and increasing tax rates, Mr. Pashinyan tried to inflate economic activity at the expense of tax returns, while large projects as Amulsar remained stagnant due to his inability to make difficult decisions. Direct Foreign Investments saw no major changes and budget performance remained worryingly low.
By the time Artsakh war had arrived, Armenia had lost its closest ally, its most trustworthy neighbor, the military had gone through serious shocks due to constant changes in command, the national security service was preoccupied with hunting down political opponents and the economy had been devastated by COVID19 and mismanagement. Moreover, Armenia now stood on the brink of war with a society divided more than ever and a government with absolutely no influence or connections in Russia, Europe or the US.

This is the reality and the rest is history. No matter how much you try to blame past authorities (towards which I have my own reservations as well), or weave stories about everyone else but the current government, the matter of the fact remains the same; whether through diplomacy or some other means, previous political leaders succeeded in keeping Artsakh part of our homeland. Even if for a second we consider that all this was planned since 2011, any decent leader would have told the public the truth from the beginning and preferred to resign instead of signing such an agreement. A leader who goes on “Facebook Live” 3 times a day to tell us about his wife, his suit or tomato prices could have definitely found time to explain to the Armenian nation the status of the negotiations. But the warmth of the seat of power seemed to be more important to Mr. Pashniyan than the borders of our homeland, and he sacrificed Artsakh, the land he used to call “ուրիշների հողը” (the land that belongs to others), to remain in power.

Rest in peace our heroes! Someday when this nation wakes up, goes beyond rumors of social media and actually picks up a book and reads history, maybe it will realize how to build a nation.

I reflected a lot before writing this short analysis and wondered whether or not it is worth my time. If I find the strength I may soon write a piece on the strategic decisions that cost us the war itself; but that maybe another day.
 
Како успеавте да ја свртите работата дека Путин како мастермајнд го организирал ова. Уште па дека го напраил ова за да го казни Пашијан. Премиер е менлива работа на 4 години, регионов го изгубија Ерменците веројатно засекогаш.
Навистина тешки филмови се прават.
Русите овде само ги изиграа доделените карти најдобро што можеа.

Инаку според мене кој и да беше на власт во Ерменија ќе завршеше исто. Ерменците беа прилично обединети со ставовите кога започна конфликтот.
Со ова не се согласувам. Тие последни две години јасно беше дека Азер се спрема за војна. Властите во Ерменија мораа, или да го потпишат Мадридскиот договор (со преговарање за подобри услови), или да се спремаат за војна. Ниту потпишаа договор, ниту за војна се спремија. Пашанјан и неговата влада извршија предавство и апсолутно не е сеедно дека ќе било исто кој и да бил на власт. Всушност не може да биде случајно што баш тогаш Пашанјан бил доведен на власт со обоена револуција.

Единствена причина зашто Азербеџан потпиша договор а не отиде до крај е коридорот, бар според мене.
Здрав разум на Алиев, е главната причина. Коридорот од Накичеван морал да биде понуден, како пандан за коридорот Лачин.





Времето ќе покаже. Не им верувам на русите.
Аман.

Прочитај, каде се спомнува Турција во било каква мировничка улога?


Турција беше АКТИВЕН УЧЕСНИК ВО ВОЈНАТА. Не се ни криеја Турците. Нивни дронови ја добија војната. Нивни генерали ја водеа војната, нивни специјалци учествуваа, и не само тоа туку носеа и платеници џихадисти од Сирија... Турците директно убија илјадници Ерменци. Па во кој универзум може учесник во војна да биде мировник во државата која ја напаѓал??

Знам дека навивате за другата страна, ама ајде минимум објективност.
 
Навистина тешки филмови се прават.
Русите овде само ги изиграа доделените карти најдобро што можеа.


Со ова не се согласувам. Тие последни две години јасно беше дека Азер се спрема за војна. Властите во Ерменија мораа, или да го потпишат Мадридскиот договор (со преговарање за подобри услови), или да се спремаат за војна. Ниту потпишаа договор, ниту за војна се спремија. Пашанјан и неговата влада извршија предавство и апсолутно не е сеедно дека ќе било исто кој и да бил на власт. Всушност веројатно не случајно што баш тогаш и бил доведен на власт Пашанјан со обоена револуција.


Здрав разум на Алиев, е главната причина. Коридорот од Накичеван морал да биде понуден, како пандан за коридорот Лачин.






Аман.

Прочитај, каде се спомнува Турција во било каква мировничка улога?


Турција беше АКТИВЕН УЧЕСНИК ВО ВОЈНАТА. Не се ни криеја Турците. Нивни генерали ја водеа војната, нивни специјалци учествуаваа, и не само тоа туку носеа и платеници џихадисти од Сирија... Во кој универзум може учесник во војна да биде мировник во државата која ја напаѓал??
Знам дека навивате за другата страна, ама ајде минимум објективност.
Ќе се видат последиците за неколку години, дали изиграле најдобро што можеле. Азер не се спрема за војна 2 години, туку 30. Како што и би се спремала било која земја што и држат 20 посто од територијата.
Тоа со коридорите, сакав да кажам дека да не го добиеше Азербеџанците коридорот до Накичеван ќе идеа до крај, зашто Ерменците немаа никаков leverage за преговарање. Дадоа нешто што е сосема надвор од конфликтион регион, зашто очигледно немаат никаква вредност таму.
 
Ќе се видат последиците за неколку години, дали изиграле најдобро што можеле. Азер не се спрема за војна 2 години, туку 30. Како што и би се спремала било која земја што и држат 20 посто од територијата.
Јасно дека Азер се спремале од многу одамна, но во последните години тоа спремање и купување оружје било најочигледно... Поентата у дека тоа го прави предавството на ерменската власт (и Пашанјан) уште попровидно и поочигледно.

Тоа со коридорите, сакав да кажам дека да не го добиеше Азербеџанците коридорот до Накичеван ќе идеа до крај, зашто Ерменците немаа никаков leverage за преговарање. Дадоа нешто што е сосема надвор од конфликтион регион, зашто очигледно немаат никаква вредност таму.
Ма какви Ерменци. Не преговарале тие ништо... Очигледно е дека немало никакво диреткно преговарање меѓу Азер и Ерменија (тие сигурно со недели ќе се караа и натегаа за небитни глупости). Условите очигледно било спремени од руска страна и на двете страни им биле на готово презентирани да потпишат... Ерменија послушала заради тоа што цел Карабах беше пред капитулација и единствена причина зошто не го изгубија целиот беше Русија... Азер пошто добија скоро сѐ што бараа, а Алиев не глуп да му се деси Грузија.




Тек ќе испливуваат гомната на површина.
Газдата на Пашанјан и на ерменската власт, е вмешана страна и во други актуелни војни во моментов. Зарем е чудно што ерменските ресурси биле користени во таа цел?
Автоматски споено мислење:

Тоа го објаснува и многу брзото распоредување на руска војска во НК, буквално следниот ден од примирјето влегоа еден куп оклопни возила, камиони и 1000+ Руси во НК. На брз ефективен начин Турција (а и Западот) се исклучени од било каква улога во конфликтот. Ха, можеби Турција ќе смени однос кон Алиев за ова "мини-предавство". ;)
Интересно е што и Иран имаа/имаат спремно армија на граница. Веројатно мало предупредување за Турција (а со нив и Азер, и иранските Азери). Инаку завчера имало инцидент на иранската граница, во престрелка загинале тројца ирански граничари а од напаѓачите наводно десетина муџи биле убиени. Врие целиот регион таму.



на почеток на војнава да им се понудеше овој договор на Азерите може ке прифатеа и ке беа задоволни ама сеа на добиена војна нив им се дешава хеликоптерот и оп наеднаш паѓа договор
не ми се јасни мене ерменциве само што се жалат на договорот кога факт е дека ке го изгубеа цело НК
Трагедијата да биде поголема Ерменија со годинии имаа на маса многу подобар предлог (Мадридскиот договор). Многу подобри услови од овој договор на кој сега се согласија.
 
Последно уредено:
Со оглед на тоа дека сега знаеме дефакто и дејуре дека ерменската влада и Пашанјан ги предадоа своите Ерменци, таа изјава што ете „по 112ти“ пат се повторува, моментално е најповторуваната пропаганда за Русија.

Но едно ќе се согласам. Сите што имаат наивна претстава за светот, размислуваат дека е очекувано некој друг да се жртвува за тебе и наместо тебе, кога ти не го правиш тоа. Не знам во кој универзум, друга држава ќе се жртвуваше за Ерменија ако Ерменија не сака да го направи тоа за себе.

Фактите уште еднаш, се следниве:
- Ерменија не испрати војска и помош, дури ни муниција и залихи, го остави Арцак да падне.
- Ерменија дури не го има ни признаено Карабах/Арцак.

Но заклучокот е: blame Russia.
Мене ми мириса на... Веќе познато. :)
 
Уреду е Ванлок, оток досаден си, мислиш за домашните твои зборуваме па милион пати напиша за предавството на шарениот Пашанјан и праведните Руси. Кога види чудо баш шарениот бил Руски играч, а овие што протестираат од опозицијата се антируси.


Ај нешто да споделам од Руски медиум, кој не е пропутин:

Russian Ceasefire Deal in Nagorno-Karabakh Marks Slow, Painful End of Empire in the South Caucasus

Managing decline

Russia may have the role of peacekeeper, but it is worth noting that this is an additional burden on its military and treasury. It does bake a role for itself into the geopolitics of the region, to be sure, but this was a part of the world in which it was already meant to be dominant? When you have to escalate your commitment to retain your position, that does not seem a sign of progress so much as laboring to hold back decline.

Whether or not Turkish officers do end up working in the new peacekeeping center for ceasefire control is in many ways irrelevant. In a pattern reminiscent of the changing orientation in Central Asia — where Moscow retains the overt trappings of hegemony, while behind the scenes Beijing’s economic power is increasingly dominant — so too in the South Caucasus, Russia is having to accept new players in what was once its unquestioned backyard.


Горе долу тоа е тоа. Не може РФ да биде победник кога во екс-Советски простор Ердо им играше оро. Ова освен за Ерменците и за Русите е пораз. А и не треба да си геополитички стручњак за да го разбереш ова. Остана една енклава и малтене 1/3 Ерменци во НК, а нивниот број дополнително ќе се намалува. Тоа е ништо повеќе од одложена капитулација.
Несомнено е дека Русите ќе си одат од НК за брзо. Прашањето е зошто се откажаа од овој регион. Дали се работи за немоќ или сметаат дека е подобро да вагаат меѓу Турчињата и Ерменците. Јас би рекол по нешто и од двете.
 
Турција има турски интереси, тоа не е спорно. Ердоган е амбициозен, и не се либи да ризикува многу (на сметка на турскиот граѓанин, се разбира). Со толку ризкување и влагање на сите можни фронтови, само прашање на време е кога сето тоа ќе му се удри од глава... Нема Ердо толку ресурси за таква амбициозност. Турција иде накај заебана рецесија.

Во Азер веќе не се толку одушевени од Ердо, си завршија работа и доста им е од мегаломанијакот.

Инаку за Русија и нејзините геополитички стратегии ти можеш да мислиш што сакаш и тоа е твоја работа, е сега, како тоа мислење го аргументираш овде во дискусија... Тоа е веќе друга работа. Ако не тролаш, и ако си дојден за дискусија, ќе треба да се соочиш со тоа дека во извадокот од текстот нема никакви аргументи за тезата која ја застапуваш. Мислење секој може да има, каде се фактите?


едит:
Кога види чудо баш шарениот бил Руски играч, а овие што протестираат од опозицијата се антируси.
Се покажа дека Пашанјан ги прикажува опозиционерите како антируски. Од опозицијата јавно кажаа дека немаат антируски ставови. Сето ова се проверливи факти. Пашанјан го лаже народот за да си ја сочува главата.

Друга работа, Пашанјан „руски играч“?
Пашанјан е човек на Сорос, целата полтичка база му се активистите од невладините организации под крилото на Отворено општество. Пола партија му е директно и отворено на платен список на Сорос, другата половина не толку отворено. Пишувано е поназад за тоа.

Сорос има историја од десетици обоени револуции и често во држави соседи на Русија и насочени против Русија (Украина е само еден пример, Белорусија е сегашен актуелен пример, а има и многу други меѓу кои и Ерменија).

Но соросовиот Пашанјан е „руски играч?
Како што реков, ако озбилно сакаш нешто да дознаеш и да дискутираш, тогаш повели добродојден си. Но ако си за тролање... Тогаш извини на сметање и што те реметам во истото. :coffee:
 
Последно уредено:
Уреду е Ванлок, оток досаден си, мислиш за домашните твои зборуваме па милион пати напиша за предавството на шарениот Пашанјан и праведните Руси. Кога види чудо баш шарениот бил Руски играч, а овие што протестираат од опозицијата се антируси.


Ај нешто да споделам од Руски медиум, кој не е пропутин:

Russian Ceasefire Deal in Nagorno-Karabakh Marks Slow, Painful End of Empire in the South Caucasus

Managing decline

Russia may have the role of peacekeeper, but it is worth noting that this is an additional burden on its military and treasury. It does bake a role for itself into the geopolitics of the region, to be sure, but this was a part of the world in which it was already meant to be dominant? When you have to escalate your commitment to retain your position, that does not seem a sign of progress so much as laboring to hold back decline.

Whether or not Turkish officers do end up working in the new peacekeeping center for ceasefire control is in many ways irrelevant. In a pattern reminiscent of the changing orientation in Central Asia — where Moscow retains the overt trappings of hegemony, while behind the scenes Beijing’s economic power is increasingly dominant — so too in the South Caucasus, Russia is having to accept new players in what was once its unquestioned backyard.


Горе долу тоа е тоа. Не може РФ да биде победник кога во екс-Советски простор Ердо им играше оро. Ова освен за Ерменците и за Русите е пораз. А и не треба да си геополитички стручњак за да го разбереш ова. Остана една енклава и малтене 1/3 Ерменци во НК, а нивниот број дополнително ќе се намалува. Тоа е ништо повеќе од одложена капитулација.
Несомнено е дека Русите ќе си одат од НК за брзо. Прашањето е зошто се откажаа од овој регион. Дали се работи за немоќ или сметаат дека е подобро да вагаат меѓу Турчињата и Ерменците. Јас би рекол по нешто и од двете.
Русија прави големи бизниси со Турција. Големи милијарди се во прашање, нормално дека ќе ги продаваше ерменците. Овдека некои лимитирани се уште не ја разбират поентата дека во политиката има само интерес, а не емоции. Ерменија е посиромашна и од нас дури. Што ќе добиваше Русија од таа сиромашна земја ? Ништо. А од Турција многу нешта може да добие што може да се одрази позитивно на руската економија. А Азербејџан е вазал и ништо друго. Тие не ја добија војната. Туку Турција ја доби со азербејџанска униформа само.
 
Океј друже Ванлок заклучивме дека со тебе никој не е подобен да влезе во дискусија, зашто само ти имаш факти и само ти смееш да се повикуваш на нив и да спамаш по милион пати со исто па исто за величествената победа на Русија и шарениот Пашанјан.
Е сега, све тоа ќе беше во ред ако не заклучевме дека се информираш од жута руска штампа, налик Саше Поликлинико или маркукуле, ама продолжи така, гледам си влезен во некој навивачки филм и си необјективен. И мене би ми било милион пати помило да Ердо и Турчињата бидат згазени, ама реалноста е различна. Ај чим ги извадиш розевите очила ќе дискутираме.
 
Русија прави големи бизниси со Турција. Големи милијарди се во прашање, нормално дека ќе ги продаваше ерменците. Овдека некои лимитирани се уште не ја разбират поентата дека во политиката има само интерес, а не емоции. Ерменија е посиромашна и од нас дури. Што ќе добиваше Русија од таа сиромашна земја ? Ништо. А од Турција многу нешта може да добие што може да се одрази позитивно на руската економија. А Азербејџан е вазал и ништо друго. Тие не ја добија војната. Туку Турција ја доби со азербејџанска униформа само.
Ерменците во Карабах ги продаде Ерменија/Пашанјан. Не ми е јасно зошто се игнорира тој ФАКТ.
Русите своите интереси таму можеа да ги остварат и на друг начин, ако ерменските власти соработуваа наместо да работат против единствениот фактор кој може да ги заштити од Турција и другите соседи.

Но економскиот дел од постот ти е точен, пишував поназад подетално за тоа.
So, in 2018, the funds sent through official channels from Russia to Armenia amounted to $1,121,000,000. In 2019, the transfers made $1,059,000,000. Meanwhile, the transfers from the opposite side equaled $156,000,000 and $177,000,000, respectively.

...according to the influential Global Knowledge Partnership on Migration and Development (KNOMAD), the dependence of the Armenian economy on remittances is at least 12 percent, and according to international experts - 25 percent. In terms of this indicator, the country holds the 26th position among the countries with the ‘worst economy’ globally.

The Asian Development Bank’s 2019 ‘Country Governance Risk Assessment: Armenia’ report notes that the short-term migration from Armenia is high. This migration flow is mainly directed to Russia, and financial assistance comes mainly from Russia... According to Keynesian economic theory, aggregate economic demand growth is one of the main economic development drivers. The ‘Armenia Development Strategy for 2014-2025’ approved on March 27, 2014, also provides for payment of social expenses, prevention of a sharp decline in GDP, worsening of the social situation, and unemployment growth through international financial assistance and Russian organizations.

It is no coincidence that the CIA report also indicates that Armenia’s economy is very vulnerable concerning economic support from Russia. The CIA notes that most of the country’s infrastructure depends on or is controlled by Russia, such as the energy sector.

This country owes its economic existence to aid coming directly from the Russian Federation.

...
By joining the Eurasian Economic Union, directly projected at Russia’s initiative on January 2, 2015, Armenia received direct access to the markets of Russia, Belarus, Kazakhstan, and Kyrgyzstan with a population of over 184 million people and a GDP of $2.2 trillion. This allowed the country to receive significant benefits in documenting trade transactions, timing, and pricing policy. These benefits are also mentioned in the World Bank’s Doing Business 2020 report.

The observed picture is as follows: the provided benefits didn’t satisfy the country. It continues to take steps that run counter to the economy’s fundamental laws and undermine the Economic Union. For example, according to the US International Trade Commission’s research, American goods and products are successfully competing in the Armenian market and outstripping their competitors. In particular, over the past five years, American investments in the energy and mining industries have grown steadily. It is no coincidence that the US-Armenia Trade and Investment Framework Agreement (TIFA) was signed in 2015, which provides for the development of an environment for dialogue and cooperation between the two countries in trade and investments, as well as protection of each other’s business interests. In November 2017, a Comprehensive and Enhanced Partnership Agreement was signed between Armenia and the EU. This agreement covers the development of the investment climate, increasing the number of jobs, and creating favorable conditions for European companies to do business in Armenia.

...
The agreement between Armenia and the EU is the first step towards further integration. As a result of the contract’s implementation between Armenia and the EU after its ratification by the Union, a new situation will arise, which contradicts classical economics’s fundamental laws. This raises an interesting question, whether Armenia will choose Russia and the Eurasian Union, which for many years have provided it with cheap electricity, gas, infrastructure, and financial assistance, or the EU, which ‘as officials of this country often say, promises great opportunities and prospects.’ A brief excursion into this country’s history clearly shows that the choice will certainly not fall on Russia…
Заклучокот и тогаш го ставив во одделен цитат:
In the end, the entire world is facing the consequences of the pandemic, severe adverse shocks, and major crises. In this sense, the Russian Federation is also no exception. When a ship gets caught in a storm, the best solution is to eliminate the heavy loads. In our opinion, for Russia, getting rid of the ‘Armenian burden,’ which is a hefty and useless load, looms on the horizon as the most rational economic choice.



Ај чим ги извадиш розевите очила ќе дискутираме.
Јас па наивен, се понадевав дека - можеби - не тролаш. :LOL:
 
Ќе се видат последиците за неколку години, дали изиграле најдобро што можеле. Азер не се спрема за војна 2 години, туку 30. Како што и би се спремала било која земја што и држат 20 посто од територијата.
Тоа со коридорите, сакав да кажам дека да не го добиеше Азербеџанците коридорот до Накичеван ќе идеа до крај, зашто Ерменците немаа никаков leverage за преговарање. Дадоа нешто што е сосема надвор од конфликтион регион, зашто очигледно немаат никаква вредност таму.
Ке се доjдеше до хуманитарна катастрофа ако Азер одеше до краj. А така за 5 години ерменците сами ке се отселат от Н.К.
 
Ермениците ќе ја мразат Русија, но ќе мора да бидат потчинети.

Азербеџанците си знаат кој му ја донесе победат и соодветно ќе и дадат респект на Турција, но ќе мораат да и се плашат на Русија.

Така да ќе видиме дали Макијавели е во право на подолг рок, затоа што ова ќе има многу пошироки консеквенци кај сите сојузници на Русија.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom