Т'га за југ
Ангелски криља как да си метнех
и на Стевчо грб ја да си прелетнех!
На наши места ја да си идам
да видам свинско, масти да видам,
Да видам дали депилација и таму
мачно болит како и ваму.
Ако как овде депилација болит,
и Купидон на влечки ме молит,
На пат далечни ја ќе се стегнам
и в други билдери ќе си пребегнам
Каде влакна светло угревјат,
каде небото ѕвезди посејват.
Овде је мрачно и мрак м' обвиват
јамболија топла грпка покриват,
нит мразој снегој, и пепелници,
нит силни ветришта и вијулици.
Околу магли и мразој земни,
а вгради аминокиселини и урди бедни,
Не, ја неможам овде да седам!
Не, ја неможам грбој да гледам!
Дајте ми криља ја да си метнам
и на наши ст'рни да си прелетнам
на наши места ја да си идам
да видам гради, нозе да видам.
Тамо зората греит душата,
и слнце светло зајдвит в гората.
Тамо дарбите природна сила
нит урда и треба тег да дига.
Бистро езеро гледаш белеит
или од влакна синотемнеит,
фаца погледниш или планина
-сегде Божева је хубавина.
Таму по грб в кавал да свирам,
слнце да зајдвит, ја да умирам.
сас голема љубов Леандра Миладинова