Опседнати со непозната личност?

  • Креатор на темата Креатор на темата Дивајн
  • Време на започнување Време на започнување
Интересно, да ми се има случено, само не се опседнав, едноставно го забележав типот и долго време така ми се моташе низ мислите.
Како се одразува на врската, ако е опсесија, лошо.
Инаку, зависи од тоа каква е личноста.
 
Mi se slucilo vo prva sredno.. i mi stoese na misli dur ne go zapoznav kako licnost, sega sme na sdravo. A mislam deka sega toa ne bi mozelo da mi se sluci, moze nekoj da mi ostane kako pojava vo mislite ama do tolku da mi vlijae na vrskata vo koja sum i slicno... tesko verojatno!! Za toa da se sluci treba nekoja osoba da me dopre dlaboko SO SVOJOT KARAKTER!
 
e definitivno mi se slucilo sum bila so taa licnost mnoguuuu na kratko no uste ja pamtam i sekogas ke ja pamtam i koga sum so nekoj drug si zamisluvam kako mi bilo so negoo...zoso toa e od onie licnosti koj gi pamtis cel zivot i sekogas koga ke ti tekne na niv se pojavuva bolka a vo isto vreem i nasmevka na liceto..anyway licnosta e neso posebno za mene i skeogas ke bide...bez ralika kolku vreme pominalo i kolku ke pomine
 
Јас се имам заљубено вака ни ја знаев како се вика,ни ја имав видено пред тоа.....:cry:
 
Мене многу често ми се случува ама и мн кратко трае ако можам да ја наречам таа опсесија со непознати. Освен еднаш, видов еден тип во еден кафич и премногу ми се свиѓаше. мн често си фантазирав како се запознаваме и ми кажува дека и јас му се допаѓам, сака да бидеме заедно и такви ствари. Оттогаш на секаков начин барав информации за него, каде учит, колку год имат а еднаш се деси и да го следам :pipi: По некое време се запознав со него случајно и почнав многу да се дружам. На почеток имав такви скриени желби да бидам со него, ама покасно ми стана мил само како другар и никогаш повеке не помислив да го имам. И ден денес се дружиме, па дури и му кажав дека пред да се запознаеме ми се свиѓал :)
 
Ми се случило да забележам некој така што се вика вреди да се запамети се издвоил од другите,имал посебен шарм,и да ми остави впечаток,да ми биде убав,ама да се опседнам-не.
Одвреме на време ми текнува на него,и си воздувнувам само,се помирувам дека никогаш веќе нема да го видам и си продолжувам понатаму,нема потреба од опседнатост ни со позната,а камо ли со непозната личност.
Секако,ако некогаш го сретнам повторно одма се мажам за него :pipi: :pos:

Додека сум во врска не ми се случило да се опседнам со некого,од причина што сум сконцентрирана на личноста со која сум во врска,и гледам да не се залетувам по други,особено не по случајни минувачи.
 
Е сега опседнатост е тежок збор...Не сум се опседнала до сега на тој начин...
Да ми остане во памет-ДА, ми се случило... со тоа што ако дечкото не е од мој град или ако го гледам само на поминување т.е. да не знам апсолутно ништо за него, не го ни загледувам и ми е симпатичен само тие десет минути, потоа го заборавам.

Ако пак ми е од град или пак и да не е, ама знам кај можам да го најдам нема шанси да ми побегне. Што сака нека биде ја ќе стигнам до него, а коцките сами ми се местат, ја ништо не правам :)))

Кога сум во врска...сите ги заборавам,само дечко ми ми е во памет а други не ми се ни лепат за око а камоли во памет да ми влезат...
 
Опседнатост не, али ми се случи да ми се присвиѓа тип што нит го знаев, нит познавав, ама често го гледав, бидејќи работи во кафич каде често од(ам)ев. И не се замарав, зашто од старт си реков - нема шанси ништо да биде. И после месеци и месеци по игра на случајност - ми стана дечко.:pipi:

А да се опседнам, па не... никогаш не сум дошла до тој стадиум. Еднаш...пред многу години, за малце... ама среќа не станав психопат.:icon_lol:
 
до сеа не ми се десило,али мислам дека потешко може да дојде до опсесија кон непознат....сепак ми е чудно тоа.....
 
Ми се случило, да видам некој/а прв пат во живот и толку многу да ми е убав/а, паметен/паметна/билошто и да ми остане во памет :) Ама тоа најчесто не ми траело многу долго...
Само еден тип не ми искачаше од глава долго време, ама тоа зашто го гледав секој ден :) Ама јас не го сметам за опсесија тоа :toe: Повеќе да сум била опседната од тоа, не :)
И ништо не правев... Буквално, само си поминував покрај него и го гледав и му се дивев :) И се радував кога ќе го видам :pos: Не верував дека некогаш ќе се запознаеме... И се деси и тоа... Ама касно беше ваљда, јас оладив па сега не ми е гајле :)
И имав врска, која беше онака, расклатена ептен така да, никако не влијаеше, зашто и да беше и да не беше мислам дека ќе беше готово...
Дали е добра или лоша ситуација, зависи од човекот како реагира... Може да се забега ептен... И мислам дека најчесто е така...
 
Mи се случило да,ама незнам колку би го нарекла тоа опседнатост:pos:
Само знам дека,скоро цела втора година јас не престанав да буљам во него:pos:
Често го гледав низ школските ходници,па не ми беше тешко некад да се завртам позади за да видам како е облечен денес и што прави:pos:
Другаркиве ми викаа дека сум тотално зашеметена,затоа што и покрај тоа што не го знам лично јас сепак му се дивам и го обожавам:pos:
Има нешто кај него штом толку ме привлекува и без да го знам,да да:pos:
Среќа сеуште сме во иста смена па можам секојдневно да плакнам очи на него:)
При спомнување на неговото име,здивувам:)

Не не дефинитивно ова не е ок:pos:
 
Сум бил,ама не практикувам повеќе такви работи, додуша не дека тогаш сум можел да го контролирам своето внимание.Опседнатоста од било што е многу лоша работа, затоа што влијае на секојдневниот живот, и одзема голем дел од капацитетот за размислување.
 
Ми се има случено но не би зборела тука :kesa:
Комплицирано е.
 
Mi se slucilo...skokotlivo cuvstvo...i godi i ne godi...godi zasto se prepustas na potrebata da analiziras i da uzivas u "necijata" misterioznost..mecti,sonista i takvi slatki stvarcinja...a ne godi nedostigot...na pregratka,na razgovor,bliskost..ne godat prasanjata so macat..osamenosta i ljubomorata(ako ima treta osoba vo mectava)...i najveke ljubovta,koja si go bara svoeto-da bide spodelena(zasto inace bi se pojavija?)...
...Interesno "iskustvo"...platonsko..cisto...nevino...bez lagi,bez predavstva,bez grizi...a najtragicno i bez realnost...vo celata taa virtuelna stvarnost vo "zaljubenoto glavce"...
 
Во основно кога бев, едно лето на одмор во Грција, кај лежалките имаше еден многу убав келнер:kesa:цело време таму се врткавме со братучедките, смешки невидени. И на крај, ден пред да си одам се сликавме и ко си дојдов Охрид цело време на него мислев:(. Сега неколку години го немам видено, ретко се сеќавам на него. Тогаш бев многу опседната.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom