Кога некого ќе разочарате

  • Креатор на темата Креатор на темата Гладиус
  • Време на започнување Време на започнување
Јас се разочарав што синот не учи. Друго ретко ме разочарува оти тоа што не ме ни допира низ животот, не го чувствувам како нешто страшно.

Можеби се работи за тоа како се "рефлектираме" во лицата со кои комуницираме па секоја нивна постапка ја мериме од наш агол.
Очекуваме во една врска, брак, колегијални контакти или пријателски релации, лицата да се однесуваат како што би се однесувале ние можеби затоа што самите највише се цениме, а со тоа сите наши постапки во животот се најдобри, најфер, нај...
Некои тоа го примаат полесно, некои не. Секое премоделирање неприфаќање на луѓето какви се (колку што е можно, да не претеруваме :)) е доказ повеќе за природата на човекот.
 
Имам доживеано разочарување и тоа од блиска другарка, кога на времето таа беше разочарана од некои луѓе ја советував дека и не треба да биде така добра со сите. После истата нагло се промени и почна таа теорија да ја тестира на мене. Нормално, ме разочара.
Додека јас во улога на разочарувач, искрено и не е баш пријатно чувството, но очекувам секогаш да ми се каже во лице. Кога ќе дојде до тоа ако стварно не сум била во право, немам комплекс да кажам извини и во иднина да пазам да не ми се повтори :) Секако ова важи за блиски луѓе и оние што ми значат. Ако некој кој не те познава доволно и едно очекува а друго добива, тука вината не е во нас туку во неговата визија за тебе што си ја има створено претходно.
 
Зошто секогаш мора да постои разочарување од некој друг? јас повеќе знам да се разочарам од себе си отколку од некоја си личност. според мене ако се разочара некој од некоја личност значи тој премногу очекувал а добил премалку нешто слично купуваш кола премногу ја очекуваш и кога ќе ја добиеш се разочаруваш од нејзе не го постигнала максималното она што ти си го посакувал ... :notworthy:
 
Очигледно е дека ретко кој од нас може да сфати дека навистина разочарал некого, многу ми е чудна перцепцијата на луѓето, очигледно не сакаат да го прифатат тој факт.

Премногу им веруваме на луѓето, и тоа доведува до разочарување. Кога некој ќе направи нешто што не сме го очекувале од него и не било својствено за него може да резултира со две работи, шансите се 50 - 50. А тоа е, или ќе не импресионира, или ќе не разочара, трето нема.

Како и да е, порано или подоцна, сите ќе разочараме некого и сите ќе бидеме разочарани.
 
Разочарување е втор збор за неинформираност.
Да си разочаран е исто што и да си неинформиран.

Од друга страна, кој повеќе размислува (по овие и слични прашања) брзо ќе увиди дека луѓето минимално се познаваат меѓу себе (и секој минимално се познава себе си). (Резонирањето е скоро очигледно: што значи да познаваме некој? Може да се рече дека можеме да ја предвидиме
неговата реакција во даден амбиент. Колку амбиенти постојат? Во колку амбиенти сме го /увиделе/ постапувањето? Како фигурира втората во првата бројка?
Минимално, јасно незначајно.)

Тогаш, како можеме да се „информираме“ воопшто? Уште повеќе, како би можеле да се разочараме?

(Поврзете со една многу важна идеја во Matrix (идеја која, се разбира, датира (во мое познавање) најмалку од 18ти век, а многу поверојатно и порано):
изборот сите го прават (тој е веќе направен), пред да го разберат (го разбираме (оправдуваме?) на крајот).)

Тогаш, *во однос на кого* би биле разочарани?

Според тоа, животот е фиксиран кој се сврзува/разбива преку метод на мозаик: деловите се нашите избори (ефективни постапки), целисходноста е на крајот; разбирањето е минимално:
-разбираме колку што разбираш за мозаик кога ќе видиш 1(еден) дел од мозаик.
(cf. „Спознај се себе си!“)

Исправно во однос на морални судови, може да биде разочаран тој кој има високи морални вредности.
(Инаку е смешно. Да си разочаран од другиот кој се однесува како ти што би се однесувал во истата позиција, значи да си разочаран самиот од себе..)

Постои скоро контрадикција тука, но балансирањето меѓу тие пречки нѐ дефинира.

Сѐ поизвесно е дека право чудо е нашето постоење.
Познавајќи повеќе и повеќе примероци од луѓето, навистина.. како постоиме и опстојувањето на целава топка е целосно (скоро религиско) чудо.
 
Лоша особина кај мене е тоа што премногу очекувам некогаш од луѓето, што на крај резултира со разочараност. Но не мора секогаш да биде за другите, некогаш може и да се разочарам од самата себеси што не сум успеала нешто.
Исто така кога запознавам нови луѓе, кога ќе почнам да се дружам со нив постојано, ќе видам муабетот едноставно ни оди и сето тоа, но пак по некое време тие истите личности ќе излезат сосема некои други и тогаш кај мене настапува разочарувањето, можеби разочарување за себе што сум им верувала превише..
 
abe naslovot e koga nekogo ke razocarate a ne vas dali ve razocarale, nego BATALI jas moze sum razocaral nekogo ali mislim deka mene pojke me razocarale posto epten bev neiskvaren tikva zelena so se velit ama neli na pogolemata tikva poojke i treba vreme da sozreii i taka i jas inace mislam deka najveke ke razocaram nekogo ako iznenada i nenadejno umram mislam toa sto posto deka ke umram nego ako bide neplanirano i ako mu znacam na nekoja si licnost e togas nea svarno epten ke ja razocaram ali nesakajki poso iako e svetov zanikade pak mi se zivee a cudna stvar em znaes deka ke umres em ti se zivee.
 
Се разочарав прееска кога не успеав да го сменам десниот бришач (од совозачката страна).И отидов купив нов со се држаче 65 денари го платив,го пробав истурив 2 литри вода,и брише како тоалет папир.И второто разочарување ми беше Манчестер Сити не ја пишав,убав коефициент имаше.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom