Какво чувство добивате кога ќе се замислите да имате бебе?

  • Креатор на темата Креатор на темата blue seagull
  • Време на започнување Време на започнување
PSYtisfaction напиша:
Не е работата за оставање потомство... Тоа е природна работа, и не ме плаши воопшто.:)

Ама што знам, целиот чин, целиот процес... Деветте месеци од бременоста, пораѓањето, па неискусноста со првото дете, па условите во кои ќе живеам, дали ќе можам да му приуштам се што му е потребно, па дали ќе успеам да бидам добра мајка, што секако е тешко... Тие нешта ме плашат.

А може е само знак на недораснатост, како што рече Наташа.:) Што нели, се надеваме дека ќе исчезне. :wink:

И мене тоа све ме плашеше, плус се осеќав дека ако имам дете животот ќе ми заврши. Но, кога останав трудна тоа све се смени. Иако бев неискусна инстинктот самиот ме водеше како да си го чувам бепчето. Нормално дека тука како помош ќе дојде и мајка и свекрва да те води и научи малку, али главното си се појавува у тебе како мајка само што ќе го осетиш како клоца во утробата.
 
Jas sum tatko na dve deca,a toa sto koga mi kazaja deka ke stanam tatko pa toa e neopislivo luge nesto sto nemoze da se postigne so nisto,najgolemoto zadovolstvo sto sum go osetil vo zivotot,toa e neopisliv moment za toj sto go svaka,cela nedela usnite mi bea nasmeani site sto gi gledav mi izgledaja srecni...stvarno nemam zborovi da go iskazam toa nesto..pozdrav
 
Абе деца ко деца.... Заедно дота ќе играме :)
 
Pa nemam deca,no sum go videl izrazot na bliskite priateli koga dobile dete taka da mislam deka ke se custvuvam zbuneto,iznenadeno,mozebi isplaseno no sepak mislam deka ke se custvuvam mnogu srekno...
 
Ispolnet so ubavi misli, gord, prepoln nadez deka svetov e sepak ubavo mesto, kako orel so krilja rasireni, svesen za tezinata i odgovornosta, kako stoletno drvo, prkos poln, a ednakov so zvezdite....nikogas uplasen pred odgovornostite koi se ispraveni pred mene....mislam ke go golntam svetot, pretopam, ubavina.
 
Сега воопшто не размислувам за такво нешто,ептен ми е рано...А инаку не ме плаши помислата
 
Jas odma pocinjam da se ezam koga ke pomislam deka sum stanal tatko:):):)
 
со е толку страшно де, ке си го носиш по кафичи и журчиња и ке почнат да се лепат цури демек вии го малиов колку е сладок дај да го подржам малце па коа ке дое ред за пелени мењање...ало мамо ај дојди да го земеш мислам дека сите бегаат од нас
 
Чуството е неописливо!
 
Некое топло, мило, исполнително чувство...И покрај целиот замор и ненаспаност и дополнителни грижи што ги носи бебето како нов член во семејството...Поготово во последно време кога ќе видам некоја трудница на улица тоа ми е многу прекрасна слика и ги гледам само со какви движења и погледи се однесуваат трудниците,...колку само блажено тоа изгледа, ах! :pipi:
 
најубаво, да бидам родител, па не е толку лошо
 
Многу убаво :)
Настрана возраста,и сите остали пратечи факти.

Голем дечар сум,многу сакам деца,ми оди со нив,така да не се сомневам дека ќе бидам добра мајка :)
Чувството воопшто не ме плаши. Точно дека е одговорност и дека косата ми се крева ко ќе ми се расплачи бебе в раце,ама тоа не е причина. Како што рече погоре Дивајн,повеќе ме плаши помислата да се породувам во услови и болници како што се нашите.
 
Анастазија напиша:
Јас ја сакам таа помисла! Воопшто не ме плаши, многу ми е природно и нормално. И сакам да размислувам какво ќе биде, како ќе го гушкам...
Не е дека сакам сега да бидам мајка, сигурно дека има време - ама не е дека бегам, напротив.

Ме знаеш доволно добро, помисла ко помисла може да биде многу поразлична одколку во реалноста кога ке добиете дете.

Јас кога би си помислил сега во моментов на 19 години дека ке имам дете (што е логички невозможно оти немам партнерка) некако би ми било многу страшно тоа чувство поради тоа што немам никакво искуство, исто така ке се чувствувам бедно и ако ми падне некој ремет за тоа... како и да е се надевам дека во реалноста ке постапувам правилно...

кој по ѓаволите ке фрла сеа пари по пелени, кашички и детска облека? хихихиии
 
Да бидам искрена,не ни сакам да мислам на тоа.Немој лошо да ме сфаќате,сакам деца,ама да не се мои.Не се чувствувам спремна да бидам мајка,и затоа ме плаши.Можеби во иднина за едно 10-тина години ќе сменам мислење.Сега-засега...Пу..пу...
 
hmmm..... nikogas ne sum razmisluval na ova tema, ali mnogu sakam deca .... ima vreme ne se zacrnuvam na mladi godini
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom