Кајгана психолог

  • Креатор на темата Креатор на темата FLiX
  • Време на започнување Време на започнување
Кажи си зашто имаш семејни проблеми ? Која е причината ?
Мајка ми е болна, татко ми со денови не си доаѓа дома-веројатно сака да избега од реалноста која сите ги погодува.. Не сум воопшто блиска со нив, никогаш не ме разбирале, кога дознаа за дечко ми сакаа од дома да ме избркаат ...
 
Знае некој лек за анксиозност ? :)
 
Знае некој лек за анксиозност ? :)
Медитација.

What is meditation? Is it a technique that can be practiced? Is it an effort that you have to do? Is it something which the mind can achieve? It is not. All that the mind can do cannot be meditation - it is something beyond the mind, the mind is absolutely helpless there.
The mind cannot penetrate meditation; where mind ends, meditation begins. This has to be remembered, because in our life, whatsoever we do, we do through the mind; whatsoever we achieve, we achieve through the mind. And then, when we turn inwards, we again start thinking in terms of techniques, methods, doings, because the whole of life's experience shows us that everything can be done by the mind. Yes - except meditation, everything can be done by the mind. Everything is done by the mind except meditation. Because meditation is not an achievement - it is already the case, it is your nature. It has not to be achieved; it has not only to be recognized, it has only to be remembered. It is there waiting for you - just a turning in, and it is available. You have been carrying it always and always.
Meditation is your intrinsic nature - it is you, it is your being, it has nothing to do with your doings. You cannot have it and you cannot have it. It cannot be possessed, it is not a thing. It is you. It is your being.
овде.
 
Мислам дека проблемот што го имам е психолошки т.е секој проблем што го имаме е еден вид предизвикан од нашата психа т.е од нас. Значи во последно време се однесувам и се осеќам многу мрзеливо, буквално ништо не ми се прави. Времето го трошам и јас незнам на што.. Ќе си речам "Утре ке научам ..... (некој предмет)" ке дојде моментот кога ке треба да се направи тоа и не го правам. Фокус немам никаков.. кратко речено "Катастрофа сум". Од ова што немам фокус и од мрзеливоста дури попуштив и во училиште... Некое чаре од психолозиве по форумов??
 
Мислам дека проблемот што го имам е психолошки т.е секој проблем што го имаме е еден вид предизвикан од нашата психа т.е од нас. Значи во последно време се однесувам и се осеќам многу мрзеливо, буквално ништо не ми се прави. Времето го трошам и јас незнам на што.. Ќе си речам "Утре ке научам ..... (некој предмет)" ке дојде моментот кога ке треба да се направи тоа и не го правам. Фокус немам никаков.. кратко речено "Катастрофа сум". Од ова што немам фокус и од мрзеливоста дури попуштив и во училиште... Некое чаре од психолозиве по форумов??

Другарче, ќе ти цитирам една поговорка "Тоа што можеш да го завршеш во моментот, не оставај го за после" или "Тоа што можеш да го завршеш денеска, не оставај го за утре". Сакам да ти кажам дека кога се чувствуваш со полна енергија, пробај тогаш да ги извршуваш повеќе од работите зошто ние повеќе практикуваме кога сме полни со енергија, ја трошиме на некои работи без врска а обврските ги одложиме за некое време подоцна и тогаш не фаќа таа мрзата и воопшто не ги завршуваме. Не сум психолог, али ти кажвам од свое искуство, промени некои навики и после се ќе биде во ред :)

Иначе и јас да ве прашам останатите за некој совет. Зошто секогаш сум јас тој "повредениот" што на крајот само мене ми е тешко, само јас жалам во секоја една ситоација додека другите не се замараат? И зошто во животов до сега барем еднаш не била поклопена коцката како што треба, само што ќе се расчисти еден проблем, одма после него идат 2 нови? Дали кај сите е истава судбина, или розово е само кај оние што воопшто не се замараат? КОЈА Е СМИСЛАТА НА ЖИВОТОВ? :confused:
 
Мислам дека проблемот што го имам е психолошки т.е секој проблем што го имаме е еден вид предизвикан од нашата психа т.е од нас. Значи во последно време се однесувам и се осеќам многу мрзеливо, буквално ништо не ми се прави. Времето го трошам и јас незнам на што.. Ќе си речам "Утре ке научам ..... (некој предмет)" ке дојде моментот кога ке треба да се направи тоа и не го правам. Фокус немам никаков.. кратко речено "Катастрофа сум". Од ова што немам фокус и од мрзеливоста дури попуштив и во училиште... Некое чаре од психолозиве по форумов??
Treba da napravish pauza od chichko Filjan! Zashto ne ti deluva najverojatno kako shto treba ili so vo nekoja etapa na zatapenost od previshe '' G vitamin ''. Pochni da pravish normalni raboti kako sport, aktivnost, zheni i slichno i sfati go uchenjeto kako rabotna zadacha koja morash da ja sovladash!
 
Немаш ти проблем он има :)
не можеш да не сакаш некој а да ти се вклучени емоции , не можеш да бидеш ладен и да му речеш на некој дека го сакаш ,едноставно не е логично и неприродно... во право си за тоа дека он е виновникот што игра прљаво ....
 
Zdravo, kako i site drugi na forumov i jas sakam da spodelam neshto so Vas, pa ako mozhe i nekoj sovet za mojot problem....fala odnapred :)

Bruchosh sum na fakultet i losho pochnav nemam polozheno ispit, a ucham se trudam, ama nema nikakov rezultat i vekje ne znam shto treba da napravam, ne znam kade gresham i pochnuvam da gubam volja za ova so mi se sluchuva....gubam nadez i mi stanuva kako vid teshkotija vekje poradi rezultatite i sum razocharana.....ne sakam da se otpisham od fakultetov ili pak da go smenam sakam da ostanam ama nekako gubam volja i ne sum srekjna za toa,pa dali bi mozhele da dadete nekoj sovet, iskustvo Vashe....
 
Здраво на сите (било која помош од секој член е добродојдена)

Треба да одам на 5 годишнина од матура ,многу се плашам да отидам, што да правам дали да одам или пак е најдобро да не отидам ?!

Значи вака , вчера дознав преку фејсбук дека ќе се одржува 5 години од матура од завршување во средно,учев во Скопје,не сакам да именувам каде точно . Значи ќе бидат најголем број од луѓето со кои учев заедно . Тој период од средно ми е најтежок во животот , најмногу страдав од повлеченост или кажано анксиозност . Немав пријатели, јас со душа чекав да заврши средното, немам воопшто убави спомени, не ми се допаѓаа децата од клас, и свечено ветив дека нема да ги видам никогаш повеќе, после матурата на маса сите заедно.
немам желба, ниту потреба од тие луѓе .

Значи со никого после 5 години немам контакт со никого од средно ,ама баш ИЧ така да кажам . Ако отидам ,се размислувам дека навистина лошо ќе ми биде ,прекинав факултет , скоро сите што ги следам на фејсбук,завршиле факултет и си нашле некоја работа , јас ни факултет ни работа , ни девојка ... Едноставно страв ми е од критика , да не ме осудат . Кога учев ,доста бев на критика на исмев поради тоа што бев повлечен ,едноставно таков бев ,и ме изолираа доста , а пред средно исто така лошо работи ми се случуваа во основно ,бев физички малтретиран а и верувам дека тоа е последицата зошто во средно бев повлечен и не сакав ама баш со никој да се дружам , ШТО ДА ПРАВАМ ?! дали да одам ,дали ќе бидам пак озборуван,дали ќе оставам негативен впечаток кај нив ,како да славам со нив , кога тогаш не ни ги запознав,не знам ни кој се ни што се ,какви личности се ,дали можеби се добри некои од нив .... не знам не знам .. многу лошо се чуствувам :(
 
Здраво на сите (било која помош од секој член е добродојдена)

Треба да одам на 5 годишнина од матура ,многу се плашам да отидам, што да правам дали да одам или пак е најдобро да не отидам ?!

Значи вака , вчера дознав преку фејсбук дека ќе се одржува 5 години од матура од завршување во средно,учев во Скопје,не сакам да именувам каде точно . Значи ќе бидат најголем број од луѓето со кои учев заедно . Тој период од средно ми е најтежок во животот , најмногу страдав од повлеченост или кажано анксиозност . Немав пријатели, јас со душа чекав да заврши средното, немам воопшто убави спомени, не ми се допаѓаа децата од клас, и свечено ветив дека нема да ги видам никогаш повеќе, после матурата на маса сите заедно.
немам желба, ниту потреба од тие луѓе .

Значи со никого после 5 години немам контакт со никого од средно ,ама баш ИЧ така да кажам . Ако отидам ,се размислувам дека навистина лошо ќе ми биде ,прекинав факултет , скоро сите што ги следам на фејсбук,завршиле факултет и си нашле некоја работа , јас ни факултет ни работа , ни девојка ... Едноставно страв ми е од критика , да не ме осудат . Кога учев ,доста бев на критика на исмев поради тоа што бев повлечен ,едноставно таков бев ,и ме изолираа доста , а пред средно исто така лошо работи ми се случуваа во основно ,бев физички малтретиран а и верувам дека тоа е последицата зошто во средно бев повлечен и не сакав ама баш со никој да се дружам , ШТО ДА ПРАВАМ ?! дали да одам ,дали ќе бидам пак озборуван,дали ќе оставам негативен впечаток кај нив ,како да славам со нив , кога тогаш не ни ги запознав,не знам ни кој се ни што се ,какви личности се ,дали можеби се добри некои од нив .... не знам не знам .. многу лошо се чуствувам :(
Друже ти имаш многу поголем проблем од тоа дали да одиш на 5 години матура.....заеби тоа, туку иди на психолог....сериозен сум
 
Облечи ја и иди

img-thing
 
Дај бе опушти се другар...Според ова што го напиша, ти треба професионална помош (најдругарски ти кажувам).
 
Друже ти имаш многу поголем проблем од тоа дали да одиш на 5 години матура.....заеби тоа, туку иди на психолог....сериозен сум

да најлесно е така ,зар ќе му дадеш совет,вака испрати го на психич
 
Ако не ти било убаво со таа група луѓе, што има да се замараш... од друга страна звучиш како да имаш одредени проблеми со кои треба де се соочиш. Најмалку заради годишнината од матурата.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom