Šta se piniš more moje, ka da ti je tisno,
Ko li te je naidija pa si tako bisno.
A ja san te doša vidit, znan da bura puše,
Davno san ti prida tilo, evo sad i duše.
Pokidala su se more, moja jidra bila,
A bila su more moje, galebova krila,
Skupila se koža suva, na rukan i licu...
Meni more puno znači, tebi tek sitnicu...
Umiri se samo čas, zamiriši jače,
Pusti suze nek mi teku, nek mi obraz plače,
Ja sritan san more moje, a isto me straj,
Ovu sliku nosin more, sa sobon u raj...
Dobro vam jutro dobri ljudi.
