Стара тема ама ипак решив да реплицирам :raz:
Ми се свиѓа нивната музиката и тоа доста, беа едни од првите панк рок бендови што ги заслушав (знам дека многу луѓе не ги сметаат за панк бенд, ама за мене се)...
Инаку Били Џо и Мајк Дрнт почнале со свирење во 1987 (не сум бил роден) под името Sweet Children. Единсвена амбиција во тоа време им била да свират во 924 Гилман Стрит ама одговорните за клубот не ги пуштале да свират со изговор дека „не биле доволно панк“. Во групата влегува Џон Кифмаер (Ал Собранте) и им помага да дојдат до сврки. На една од првите свирки ќе ги забележи Лоренс Ливенмор (газдата наинди лејблот Lookout! Records) и ќе им понуди снимање и издавање на ЕП. Тие го снимаат ЕПто 1000 hours и само неколку дена пред да излезе го менуваат името на бендот во Грин Деј. Во 1989 го издаваат првиот албум 39/smooth. По неговото издавање, оригиналниот бубњар ги напушта и се запишува на колеџ. Го наоѓаат Тре Кул (којшто свирел во The Lookouts) и заедно со него во 1992 го издаваат Керпланк! еден од подобрите албуми издадени под Lookout! Records заедно со албумот Energy на Operation Ivy. По европската турнеја неколку major label-и им нудат договори и конечно во 1993 ќе потпишат за Warner Brothers (Reprise Records). Во 1994 излегува Dookie (според мене најдобриот нивни албум). Учествуваат на Woodstock '94 и прават тепачка со кал каде што басистот ќе загуби неколку заби од баунсерот (по грешка). Во 1995 го издаваат Insomiac малку поостар од претходните албуми (сакајќи да им докажат на нивните поранешни другари од андерграунд сцената дека се панк бенд а не обични селаути). Следуваат нивниот најкреативен албум - Nimrod во 1997, и Warning во 2000 по кој тие прават пауза се до 2004 кога излегува American Idiot (најмалку го сакам). Се очекува следната година да излезе нивниот најнов албум на кого работат со продуцентот на Nevermind од Nirvana - Butch Vig.
Искрено повеќе ми се свиѓаат првите 4-5 албуми до Нимрод (не дека Американ Идиот е лош албум)
Ај ве уморив со текстов :nesvest:
Ми се свиѓа нивната музиката и тоа доста, беа едни од првите панк рок бендови што ги заслушав (знам дека многу луѓе не ги сметаат за панк бенд, ама за мене се)...
Инаку Били Џо и Мајк Дрнт почнале со свирење во 1987 (не сум бил роден) под името Sweet Children. Единсвена амбиција во тоа време им била да свират во 924 Гилман Стрит ама одговорните за клубот не ги пуштале да свират со изговор дека „не биле доволно панк“. Во групата влегува Џон Кифмаер (Ал Собранте) и им помага да дојдат до сврки. На една од првите свирки ќе ги забележи Лоренс Ливенмор (газдата наинди лејблот Lookout! Records) и ќе им понуди снимање и издавање на ЕП. Тие го снимаат ЕПто 1000 hours и само неколку дена пред да излезе го менуваат името на бендот во Грин Деј. Во 1989 го издаваат првиот албум 39/smooth. По неговото издавање, оригиналниот бубњар ги напушта и се запишува на колеџ. Го наоѓаат Тре Кул (којшто свирел во The Lookouts) и заедно со него во 1992 го издаваат Керпланк! еден од подобрите албуми издадени под Lookout! Records заедно со албумот Energy на Operation Ivy. По европската турнеја неколку major label-и им нудат договори и конечно во 1993 ќе потпишат за Warner Brothers (Reprise Records). Во 1994 излегува Dookie (според мене најдобриот нивни албум). Учествуваат на Woodstock '94 и прават тепачка со кал каде што басистот ќе загуби неколку заби од баунсерот (по грешка). Во 1995 го издаваат Insomiac малку поостар од претходните албуми (сакајќи да им докажат на нивните поранешни другари од андерграунд сцената дека се панк бенд а не обични селаути). Следуваат нивниот најкреативен албум - Nimrod во 1997, и Warning во 2000 по кој тие прават пауза се до 2004 кога излегува American Idiot (најмалку го сакам). Се очекува следната година да излезе нивниот најнов албум на кого работат со продуцентот на Nevermind од Nirvana - Butch Vig.
Искрено повеќе ми се свиѓаат првите 4-5 албуми до Нимрод (не дека Американ Идиот е лош албум)
Ај ве уморив со текстов :nesvest: