Ѓорѓе Балашевиќ

  • Креатор на темата Креатор на темата Serdarot
  • Време на започнување Време на започнување

Razbiæu gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja teèem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je Ništa sve što nudim...

Алал да му е на чоеков. Безвременски се неговиве песни, умее чувствата да ги преточи во силни зборови.
 

K'o zlatni prah
Oreol sna,
Oklopnih malenih glavica,
I tvoja ljubav ranjiva,
Cuva ih kao lavica,
Lose te vesti uzbude,
Da rata ne bude.

Ѕвер :smir:
 
џимеј напиша:
Да не знае некој каде можам да спуштам негови концерти? Или има во колекција некој нека ми пише пп.фала:)
Кликни за повеќе...
се шлогирав по Балашевиќ и ја ги барам, а и знае некој нешто за филмот „Као Рани Мраз“ пишуа на imdb дека е во пост продакшн и се утепав од барање, а за нај нај нема да ме собере, само еден стих ќе кажам:
крајот од Севдалинка
I bogu je prosto bilo krstimo l' se ili klanjamo...
 

Ne pitaj me nikad vise zasto neven ne mirise
Ne secam se, to je prica duga
Ne pitaj me tu pred svima sta to na dnu case ima
Ne pitaj me nikad zasto cugam

Bolje da sesir nemam, pod njime djavo drema
Sneva i izvoljeva, djavo mi je kriv

Budi me u zlo doba, za njega red ne vazi
On mora sve da proba, to djavo vino trazi
Ne pijem sto uzivam ni sto mi lepo stoji
Pijem da njega napojim

Dajte mi vino, vino nek se toci...
Dok traju dani... A naroèito noci...
Jer tu je tuga... Ta moja verna druga...
A kad je tuga onda treba da se cuga...
Dajte mi vino... Ja nemam drugih želja...
Ni bližeg roda... Ni boljih prijatelja...
Jer tu je tuga... Ta moja crna kuga...
A kad je tuga onda mora da se cuga...

песни за :cug::party1::pijan: :vozbud:
 
Дефинитивно сум заразен со новито Џ1Б1 грип, кој шо не те остава ни на момент без песните на Балашевич.
Ете уште едно негово ремек дело:

Ali me ne volis,
to se uvek drugom desi,
govoris,
ali vise ne znam gde si,
da li neko to zna?

Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna

... no comment
 
Portret zivota mog

Vetar prosipa bokal fosfora.
Vitraz mraza na oknu prozora.
Jedne noci k'o ova, znace Bog,
doslikacu portret zivota svog.

Silueta se davno nazire.
Neko uzdahne, neko zazire.
Isto vide a razno tumace,
djavo prste u farbu umace.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
I lila, tamnu, ceznjivu,
i boju breskve, neznu i sramezljivu,
setno sivu, nepogresivu.

Roze nadjoh medj' starim pismima,
modru vrpcu nad teskim mislima,
ukrah ridju iz pera drozdova,
laki purpur iz prvih grozdova.

Uzeh oker sa svece svecarske,
drap sa svilene masne becarske,
mrku s tambure tuznih tonova
a cinober sa nosa klovnova.

Prave si boje dodala na taj portret zivota mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog.
A crnu nisi stedela,
ali bez nje bi bela jos izbledela -
bez crne bela ne bi vredela.

Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema,
al' u tvom oku kao lane zadrema.
I, jedva, kao sapati,
nicu u uglovima zlatne paprati.
Pramen sna u sliku navrati.



Ostaje mi to sto se volimo

Moj drug iz detinjstva
zivi sretno na selu,
ko u ruskom romanu, tacno tako
ima zenu i sina,
ima podrum pun vina
i sve mu je ravno

U poslednje vreme
ja ga vidjam sve redje,
samo onda, uglavnom, kad nesto slavi
on se ne ljuti zbog tog,
pruzi ruku i kaze nisi bio odavno

Ref.
I secamo se dana
kad smo jos bili
divlji ko jeleni hitri,
i sve smo blizi istini i tuzi
sto smo blizi sledecoj litri

Pitam ga da l' zna
da si otisla, da si otisla
ma nije strasno, kaze on,
imala je drugog, to znas
pitam ga da l' zna
da se volimo, da se jos volimo
ma bas si smesan, kaze on,
ponekad si klinac, bas

Moj drug iz detinjstva
zivot posmatra skrto,
vidi nebo i zemlju, ma, ima pravo
Ja sam prokleti pesnik
koji stoji na kisi,
koji laze i voli

Mada smo ucili istu grubu zivotnu skolu,
mi smo nekad daleki,
pa to je ljudski
svako nosi u sebi
nekog svog malog Boga
kom' se potajno moli

I zato vracam pricu na vremena
kad smo bili jeleni hitri,
i sve smo blizi istini i tuzi
sto smo blizi sledecoj litri

Pitam ga sta sad,
kad si otisla, kad si otisla
ma budi mangup, kaze on,
ima mnogo slicnih njoj
pitam ga da l' zna
da se volimo, da se jos volimo
ma kojesta, gundja on,
dodaj bokal, stari moj

Moj drug iz detinjstva se ozenio zelen,
al' je imao srece, ja vidis nisam
ja sam ljubio razne,
neke potpuno prazne, neke potpuno strane

I sve mi se cini
da ne postoji nacin
da mu objasnim tebe, jedinu pravu
zato topim u vinu citav svet,
jer u casu moze svasta da stane


 
Kad jednom odem, a poci cu......




Jos jedan utorak, ne, to ne mogu da podnesem
taj dan je baksuzan, zar nije dosta sto je jesen
utorke mrzim i tacka
Jos jedan utorak koji se ljulja kao ljiljan
rekla je formalno, kako cu s tobom kad si pijan
i ne bas sveze obrijan...
 

Štagod nochas da zapevam vuchiche na sevdalinku...
Usnuo sam chobanicu uplakanu u šljiviku...
Grom udari... Planu seno... Rasturi se stado njeno...
Zaplete se dim na uvojku... Reche da se zove Bosna... Chudno ime za devojku?

Nekom Drina teèe desno... Nekom Drina lijevo teche...
Sve da teche u dubinu... Na dve pole svet da seche...
Znam tajni gaz, moje lane... Most se pruži gde ja stanem...
Sve da vuku me konji vrani... Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani...

Osta ovaj stari kompas u grudima... A po polju nikli zabrani...
Crne senke što se gnezde u ljudima nadleæu me kao gavrani...
Nekada sam putovao po mjesecu... Kroz vilajet pun hajduchije...
A sada me ochi ljudske plaše više nego vuchije...

Stoputa su prijatelji u molitvi pomenuti...
Dal che mi se radovati? Ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im kasti? Svet ne možeš pesmom spasti...
Njine brige me i nochs brinu
Dok se spremam na put kuchi... Na put kuchi...U tudjinu...

Svetom smo se rasipali ko dzerdani... Nosili nas nebom kilimi...
Da li su to stvarno bili bolji dani, ili smo to bolji bili mi?
Nekad smo se bratimili po pogledu... Slutechi da isto sanjamo...
I bogu je prosto bilo krstimol' se ili klanjamo...
 

Еве една песна која Балашевиќ ја има напишано за Косово, уште од среден век Косово беше најголема багремиова шума во Европа.
 
Деновиве сум на оваа навлечена:pipi:.

U prvi suton jesen je napala na kej...
Park se sepurio u zutom ko stari usminkani gej...
Na uglu glavne i dunavske u moj je prostor krocila
Titrava poput svece slavske...senka sa njenim ocima...

A bila je cvetak...no,to je jucerasnja vest...
Svi smo mi gospodari sveta tu negde sa dvadeset i sest...
Nas grad je bio njen licni atelje...veliki film se snimao...
Bila je jedna od tri zelje koje sam ikad imao...

Za druge je smisljala slatke kolekcije...vise ukrase...
U bojama neznim i toplim...
Za sebe zaketice od nekih grubih stofova...
Nisu vredele lekcije...navukla se
Na pilule i dzenis dzoplin...
I prve paketice od onih propalih grofova...
A pricu je moju slusala skepticno...
Za nju je ,naravno,to bilo totalno fals i pateticno...
Male banalne strasti...ljubav,ljubomora,ceznja i bol i tom slicno...
Uzas...pateticno...

U prvi suton odjednom je zahladilo...
Davno sam nacuo da je ''na zutom''...nije me iznenadilo...
Do gala revije smo,eto,napokon stigli...
Dame i gospodo,ofucana kolekcija za strasila...
Na koncu prica vodi igli...e,lutko...super si model sasila...
Ja sam preed zivot istupio najezen...i razdrljen...
Ko pred streljacki vod pred u zoru...
I strah me...nepromenjen...dok metak putuje...
Al sa sudbinom se natezem...onako zagrljen...
Ko dve pijane lude na soru...
Znam,kaljavo ordenje na mom kaputu je...

Pricaj mi malo o patetici...
Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici?
Pricaj mi malo...ili nemoj?
 
You must log in or register to reply here.

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom