Друштвото од детството

  • Креатор на темата Креатор на темата Јован
  • Време на започнување Време на започнување
истото друштво е тоа шо си беше од ПЖС секој со секого се знае , а со тие од соновно поретко се гледам а и додека бев во основно се дружев со нив така само на школо секогаш сум бил иначе не нешо ептен да се дружам како побратимите од маало од ПЖС нема друго друштво :)
 
овој пост на темата „Не ми е сеедно кога...“ ме натера да подразмислам и да ја отворам темава

што е со друштвото од маало, од основно, средно, факултет, зависно во кој дел од животот сте?
дали со префрлањето во ново училиште се менувало и друштвото, дали сте останале во контакти и повремена дружба, дали можеби со некое друштво сте останале и покрај тоа што „ништо“ не ве поврзувало повеќе, дали е ситуацијата како постот погоре...?

повелете

Оние што ми биле пријатели пред осум години сеуште ми се најблиските луѓе во животот.
Ако некој бил доволно квалитетен за да остане таму, тогаш се ме поврзува со таа личност.

Тажни се карактерите што дозволуваат посебните луѓе да им се слизнат од рака.
 
Имав една другарка во основно 9 години се дружевме. И се разделивме летово на груб начин и само "Здраво, шо прајш, како си,шо има ново" имаме. Има моменти кога ми фали, али си имам сега супер друштво, не можам да се пожалам:pipi:
 
Уште сум со друштвото од основно, бевме повеќе, но како и скоро секое друштво од основно, дојде до караници, некои отидоа во други друштва...Сега сите пак се имаме, не излегуваме заедно но секогаш се поздравуваме. Друштвото од маало, па и со нив сега само се поздравувам, додуша 2ца од маало уште од мали сме во исто друштво.
 
Кога се запишав во средно, престанав да искачам во маало и склопив нови (вон)средношколски пријателства, од кои неколку траат и денес, а со повеќето се гледаме повремено на кафиња или поретко на групни собири.
Од друштвото од времето кога бев основка се дружам само со еден другар, веќе едно добри 7 години, со останатите се ѕиркам у Хазард или случајно ако се сретнеме, сме се разишле со тек на време.
 
Јас сега највеќе се дружам со другарите од тренинг затоа што по 3 пати на ден се среќавам со нив!
Иначе со друштвото од основно поретко се гледам зашо немам време,имам контакт со повеќето,не со сите.Се гледам со нив кога искачам некогаш ќе се договорам да излеземе со нив и то.
 
Imam drugarka so koja otkako znam za mene sme zaedno! Zaedno prelezavme sipanica, zaedno preprodavavme turbo mastiki na ulica, gi zakopuvavme kuklite vo dvor, obozavavme da gi imitirame Alacki:vozbud:, zaedno za race vlegovme vo zanimalnta vo zabavishte i sekako zaedno ja izvedovme Mi Rece Cao na prviot shkolski patronat:pos:i cel zivot sme komsii! Vo zabavishte ne sednaa do edno crnooko, dolgokoso devojce so plishan fustan, ogromna jaka i toplinki so rasipani patenti:pos:So nea zaedno zemavme Omnibus, spisanie nameneto za golemite(od 5to nagore) ama nie kako vtoroodelenki so isklucitelno razvien IQ, uzivavme privilegii kaj pedagogot i psihologot..ou jea!
Vo petto ni se pridruzi uste edna debela pubertetlika i taka stanavme zlatnata cetvorka omrazena od cel klas na celo so klasniot:toe:Znam, Tanja mnogu go nervirase koga mu naogase greski vo zadacite:pos:Posle Gimnazija poslednata petoodelenka ja nasoci svojata energija vo drug pravec, a nie trite so plus uste nekolku drugarcinja od sredno iako site so razlicni ambicii i sonista prodolzivme ad bideme cimerki, komsiki ta duri i koleski:smir: Uste zaedno kasnime na fakultet, zaedno se slaeme niz Skopje, zaedno mkneme torbici polni so tegli po vozovine, si titkame koga sme kaj Lisice za taa sho e vo stanot da ispadne i da ja preceka na zeleznicka drugata! Zaedno i dosagame na idnata ni doktorica vo drustvo sred kolokviumska nedela vo 1 po polnok, zaedno pieme pivo na kej i zaedno se opivame od vareno vino sred fevruarska ispitna sesija!
Ni se razidoa malku patistata godinava tokmu poradi razlicnite sonista i ambicii ama znam deka nekogas megu denes i utre tockite pak ke ni se spojat tamu nekade, na drugata strana na svetot!:smir:
Ah go ljubam moeto dozivotno drustvo:pipi:
 
буквално се ми се промени во последните 2 години сите луге што ги сметав за многу добри другари и другарки друштвото од маало со кое бевме неразделни друштвото од клас нај нај нај добрата другарка буквално сите се променија почнав да се дружам со скроз други луге на почетокот ми беше многу тешко и неможев да се помирам со тоа но ред некое време сфатив дека е преубаво тоа што успеав да избегам од сите тие луге зошто ми е многу поубаво во новоо друштво многу повеке се наогам себеси со нив....само за еден другар ми е многу криво ама тоа е...секое лошо за добро:toe:
 
..сеа сум средно..и фајнали ги сретнав кажано се дружам со оние кои можам да ги наречам друштво..а кога сме кај оние од малоо..па никогаш не сум се ни дружела со нив..осим како мала( 8-9 години коа бев)...зашто едноставно досада..па користев кажано..со тие никогаш не бев во најдобри односи поради тоа што сме тотално различни..тотално различни карактери...никогаш не ми се допаѓале како се понашаат..како едноставно с еоднесуваат меѓу себе...секоајз а себе си е..а и 100% и они не можеле мене да ме поднесат!! а денес одвај да кажеме едно здраво..и тоа само во чаршија онака само ради реда
 
Па поголем дел од друштвото ми е од детството. Нормално како растев ги проширував пријателствата, но сепак задржав и пријатели од детството кои и денес си ги сакам ко браќа и сестри. Со голем дел од тие што се дружев порано изгубив некако контакт, само на здраво, како си, шо правиш сме, некако се поделивме на повеќе групи. Како и да е, ми фали тоа време, ми дали детството, ми фалат дружењета од тогаш.
 
Не се дружам со друштвото од детството...ама кога сретнувам некој од нив стварно многу ми е драго. Во суштина, животот не однел во различни правци, ама супер ми е кога ќе сретнам некого од нив...баш ме радува.
 
Со друштвото од маало веќе и не се поздравувам.
Со две девојчиња од основно уште се дружам, а со другите преку сила се поздравувам. Ја уствари не ни им се поздравувам на овие од средно.
 
Денес идејќи од град на улица видов како некои деца си играат ластик, си реков во 23 часот јас на нивни години веќе во кревет бев, добро барем го оставиле фејсбукот и излегле да играат, се потсетив како беше јас кога бев дете, играв секакви игри со другарчињата со кои од повеќето имам одвај само едно Здраво, имам само една другарка од маало а од основно имам 2 другарки со коишто уште контактирам.
 
Денес идејќи од град на улица видов како некои деца си играат ластик, си реков во 23 часот јас на нивни години веќе во кревет бев, добро барем го оставиле фејсбукот и излегле да играат, се потсетив како беше јас кога бев дете, играв секакви игри со другарчињата со кои од повеќето имам одвај само едно Здраво, имам само една другарка од маало а од основно имам 2 другарки со коишто уште контактирам.

Е, порано децата на 13 години скокаа на ластик, денес на 13 години скокаат на кур, си се мења времето :))) ...

Инаку другарите од маало и од детство ми се сеуште другари и до ден денеска си се собираме и си правиме глупости, незнам како може некој човек да си дозволи да го заборави друштвото каде го поминал најубавиот дел од животот :)
 
Кога станува збор за вистинско пријателство длабоко сум убеден дека најмногу го има во контактите со другарите од детството. Тие се најискрени, без задни намери и интереси. Мислам дека сум прилично среќен што моите најдобри другари ги знам 15-20 години. Не се многу, но ако размисли човек, и не може да има многу најдобри пријатели. Повеќе се тоа добри или многу добри познајници. Инаку, освен исклучоциве, со мнозинството другари од детството не комуницирам често, се` се сведува на случајни, повеќе или помалку срдечни средби. Премногу работи се случуваат во животот, луѓето се менуваат, местата на живеење се менуваат, проблемите се зголемуваат, интересите ни се различни, некои веќе имаат семејства и животот оди понатаму.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom