- Член од
- 28 август 2008
- Мислења
- 2.321
- Поени од реакции
- 538
Овие примери што ги наведе, се контрааргумент за Бог кој е претставен во улога на судија. Ако темнината постои за светлината да се истакне, ако болеста постои за здравјето да се цени, ако тагата постои за да се осознае среќата, тогаш значи дека за сите нешта постои цел - намена, со што и за креаторот на тие нешта за се постои цел и намена! А токму поради тоа судењето и казнувањето стануваат бесмислени.
Судењето е акт со кој нештата се делат на потребни и непотребни, за некој што е совршен неможе да постои нешто кое го креаирал а е непотребно. Сам себе се побиваш со ова, бидејќи од една страна тврдиш дека твојот Алах ќе суди, а од друга страна самиот си кажуваш дека за се постои цел, тогаш за што ќе суди твојот Алах?
Ipsissimus be,kako ne ti se smaci. Bog ne kaznuva zaradi necija bolest. Bog ne kaznuva zaradi temninata i Bog ne kaznuva zaradi ona sto TOJ go odreduva i zaradi ona za sto covekot nema mok da go promeni.Velime,Bog kaznuva za ona sto ti ostavil moznost da izberes SAM.
I zapameti go ova sto po milion pati ti go imam napisano. Ne e BOG toj koj ke zeme kamsik i ke te izmacuva vo pekolot. Ke se izmacuvas samiot zatoa sto nisto za tamu ne si srabotil. Samiot zivot maka ke ti bide. Isto kako koga na pecalba ne specalis nisto,legacis,trosis tamu i poies nbazad ke jades treva koga ke se vratis doma (a ke se vratis,ke umres),ke jades zekum.
Nikoj nema da te izmacuva,nikoj nema da te tepa... samiot glava od zid ke si ja udiras i ke velis: "Poarno da stedev na pecalba,poarno da mislev za ovoj den......"