Сашо не беше прватра жртва.
Првата беше Хрватски полицаец кој загина во автобус кој налета на Србска заседа на Плитвице во 1990
Сашо загина во 1991, година дена потоа.
Какво ЛАЖЕЊЕ...!!!! Која 1990 година јаден ти...??? во `90 немаше никакви воени дејства, а најмалку Срби да убиваат полицајци... Ако сите лажеме како тебе кај ќе ни биде крајот... Тоа во `90 е само твоја ГЛУПОСТ... Може и да загинал некој полицаец, ама тоа било во криминлна пресметка...
А СРБИТЕ ПОЧНАА СО ЗАСЕДИ ОД КОГА ЈЕ ОДБИЈА ПОСЛУШНОСТА НА ФАШИСТОТ ТУЃМАН И НЕГОВАТА ВЛАДА... ПРАВЕА ЗАСЕДИ БИДЕЈЌИ ТУЃМАН ПРАЌАШЕ ДО ЗАБИ НАОРУЖАНИ УСТАШКИ ПОЛИЦАЈЦИ...!!!
Кој е крив што тогаш си го окркаа... А уште тогаш Туѓман почна Хрватска да ја нарекува "НЕОВИСНА ДРЖАВА `РВАТСКА..."
И дај престани со тие твои лажења, сепак да бидеме реални и да се потпираме на вистината... Ти ги мразиш Србите и сега ај ќе плукам со се и сешто па макар тоа да е лаж... Неможе така... Дај сега и ја да лажам и да зборам се исето за Усташите... Не... Јас само го кажувам она што секој го знае, ПА ДУРИ И ТИ...!!!
Догађаји непосредно пред рат
Око педесет година пре овог сукоба, током Другог светског рата, у тадашњој НДХ, била је спровођена усташка политика да се једна трећина Срба побије, једна трећина покрсти, а једна трећина расели. Након победе ХДЗ на изборима 1990. године, Хрватска је отворила врата за повратак људи који су спроводили усташку политику током Другог светског рата. У Загреб су се вратили неки од бивших министара Анте Павелића (Винко Николић)[3] и многобројни високи службеници усташког режима, међу којима и Иво Ројница, командант Дубровника у Другом светском рату. [4][5] Српски народ у Хрватској 1990. осетио се угроженим због поновне појаве усташких симбола, који су били симбол страха и геноцида почињеног према српском и другим народима у Другом светском рату, те повратка људи у државу који су спроводили такву политику и могуће рестаурације државе у којој би био угрожен њихов опстанак.
На дан 13. маја 1990. у Загребу је одржана фудбалска утакмица између загребачког Динама и београдске Црвене звезде. На утакмици су избили нереди који су резултовали са преко 60 повређених људи.[6] Истог дана је Благоје Аџић, начелник Генералштаба ЈНА, издао наредбу о преузимању наоружања и муниције ТО-а и њиховом складиштењу у складиштима ЈНА. Међутим већ у јуну 1990. Хрватска почиње са нелегалним увозом оружја из Мађарске и преко Мађарске из Чилеа и других земаља.[7][8]
Нови хрватски Сабор је 30. маја имао своје прво заседање, а председник Туђман је објавио свој манифест за нови устав и велики број политичких, економских и друштевних промена, међу којима је најављена и промена статуса Срба у Хрватској од конститутивног народа на статус мањине. Локални српски политичари су се супроставили новом уставу, на темељу чињенице да се умањују права српског становништва и да се овиме ствара могућност да Срби буду угрожени. Ово се заиста и десило када је уста усвојен годину дана касније.
Срби у Хрватској су 17. августа одржали референдум који Хрватска власт није признала, а на којем се 99,7% грађана (махом српске националности) изјаснило за аутономију унутар Хрватске. Хрватска влада је покушала да спречи референдум пославши полицијске снаге да одузме оружје из побуњених полицијских станица у подручјима које су насељавали Срби. Локални Срби су блокирали путеве у јужним деловима Хрватске, углавном око Книна. Овај инцидент је познат под именом Балван револуција. Хрватска је на блокаду путева одговорила слањем специјалних одреда полиције у хеликоптерима, али су их пресрели авиони Југословенског ратног ваздухопловства и приморали их да се врате у Загреб.
Формирано је Српско национално веће које касније постало влада Републике Српске Крајине а на његовом челу се налазио Милан Бабић, председник општине Книн.
Дана 30. септембра 1990. Српско национално веће је прогласило „аутономију српског народа на ентичким и историјским територијама на којима он живи, а које су унутар садашњих граница Републике Хрватске као федералне јединице Социјалистичке Федеративне Републике Југославије“.[9]
Парламент Хрватске је 22. децембра 1990. изгласао нови Устав, са променом статуса Срба у Хрватској који су тако од конститутивног народа постали национална мањина[10].
[URL=http://img255.imageshack.us/my.php?image=krajinanf9.png]

[/URL]