- Член од
- 4 април 2009
- Мислења
- 1.311
- Поени од реакции
- 21
Горане...ме интересира зошто овде на форумов објаснуваш неповрзани и едноподруго нафрлани работи без концизен хронолошки распоред....со оваква дебата ни Паско Кузман нема да те разбере....
Затоа склопи ги сите тие списи и факти во едно дело....и дојди во Јади Бурек,во Миленко Шоу...и сл....
п.с и џабе пишуваш на форумов,кога тебе ти треба јавна промоција на овие работи....бидејќи додека не го направиш тоа,ти за сите ќе бидеш еден обичен шизофреник кој има проблемче со средување на мислите во главата!
дали сакаш да се избавиш од твоите злобни мисли према мене,а за Паско Кузман и да разбере,а верувам дека разбира бидејки е во контакт со Блек Поинт нема да помогне,зошто заклучете самите.
еве доказ за имаел од Блек Поинт до јади - бурек кој секако е нем,ни да им се јави со имаел да им каже дали го добил имаелот.
Subject: piramida
To: jadiburek@gmail.com
Date: Thursday, April 9, 2009, 1:09 AM
Janko tie piramidi vo Bosna se od Paonskata kultura.Znaci jas koga vi ispra'av nekoi raboti koj se od paonskata kultura,no vo r.Makedonija,a mozebi pripagaat na nekoja piramida,za koj nasite somnezi se ta;no od piramida,no vie Janko ne cenzuriravte,ednostavno ne ne crtavte,a od Bosna........
No kaj nasata piramida vo Kocani ima eden problem,koj nejzinata energija ja koristat za negativna smisla.
Za da bidam objasnet se raboti vo stilot na
,,CVRSTINATA I SILATA NA TOJ STO ME VTEMELI OVDE,,
E sega piramidive kaj nas i vo Bosna se sosema edenticno.
Piramidata e napravena od dve piramidi.
Vnatresna - Grobnicata
Nadvoresna - zastitata na grobnicata
I za razlika od Egipet nasite imaat i uste edna zastita,a toa e obvivka od vestacki rid nad nadvoresnata i vnatresnata.
Sega Janko od ovde denes pocnuva najgolemiot problem sto taa piramida e deluminicno unistena,taka sto e presecen ridot,presecena nadvoresnata piramida,i se dojdeni do grobnicata t.e.vnatresnata piramida.
Zosto i kako nekoj ja koristi energijata od piramidata,sekako denes za kontrola na site nas,mislam denes za negativnite vlijanija,so toa sto e izgraden spomenik
vo navodnici,,za padnatite borci od N.O.B.
Umeam ova da ti go dokazam so fakti i argumenti dokolku ne pocituvas,i mozeme da se dogovorime ovde da ni bidete gosti vasata ekipa vo Kocani.
eve ti eden del od istorijata za Venetite koj se dedovci na Aleksandar i Filip,a i na nas makedoncite.
Една колонија од Венетите доаѓа на овие простори. Колонијата е формирана на вулканско подрачје бидејки вилканите многу одамна имале помал интизитет, и претставувале места кој биле многу пријатни за живеење во нивна близина поради топлината.
Освен подрачјата вулкански кој имале моќ и сила мисти- чна, друг приорите се и рудниците за злато, па така Венетите се здобиваат и со експлотација на овие рудници.
Ваквиот формиран град бил сместен на северниот брег од островот, поточно градот опфакал три рида, одделени со длабоки долини. ,,Трите рида,, доминирале над едно доста пространо пристаниште, карактеристично по старото утврдено возвишение каде се наоѓал древни- иот храм т.е Акропола, без сомнение, на древната Сана и утврдените кули.
Венетите ке бидат забележани и како најстари трговци, кој секогаш работеле со добро утврден план однапред. Тие не биле само надарени за трговија и морепловство, знаеле да копаат и руда, преработувале метали, изработувале бродови и ги бојадисувале ткаенините. Името го добиваат по пурпурен - црвен, боја која ја најмногу употребувале ,но и по венетиската азбука која ке биде основа на древнота македонска азбука како и целата култура и јазик.
Градот понатаму околу 493год. п.н.е. е покорен од персијан ците.Ксеркс I (485год.п.н.е до 465 год.п.н.е.) цар на Персија сакал Тракија и Атина да ги додаде, како и брегот меѓу нив на своите доминиони; и на мирните морепловци од тоа време, чиј план секогаш бил да се доберат до брегот, не им било лесно да го заобиколат сртот, носот Акте, кој подоцна е фатален за флотата на Дариј први, бидејки бил изложен на бесот на ветровите, и на кој немало пристаништа за да му помине флотата персискиот цар го изградил Ксерскиот- канал на тесното место од полуостровот наречено – Правлика.
Повеќе автори, стари и млади, го сметаа овој потфат на Ксеркс како една приказна произлезена од фантазијата на античките историчари, но неодамнешните откритија на невладиното здружение Блек-Поинт од Кочани со пронаоѓањето на камената фигура на ,,Лав како седи со глава од Орел,, ни дава право на искажувањата на Херодот и Тукидит.
Се пронааоѓаат ископини, насипи и темели кои го означуваат правецот на каналот на Ксеркс, каде од ова невладино здружение сомнежот е дека се наоѓа во околината на Кочани, во месноста нарчена Теќешински Лозја.
Таткото на историјата, Херодот за Ксерскиот канал вели: ,,Почнувајќи на запад од заобленото, пошуменото ритче на Сингитичкиот Залив (древно име на Светогорскиот Залив) -Акрополата - продолжува неколку стотици метри во прав тек, а потоа прави завој надесно и продолжува право парале- лно со претходниот тек кон Белото Море. Растојанието е помалку од милја и половина (годишникот на должините-бери или милји ги смета како 1.476m.) како што вели Херодот, а надморската висина околу двесте метри ниво над морето. Текот на каналот може да се утврди според грмушките и дрвјата кои таму растат и тревата која во тој дел е побујна. Ако за тоа се укаже потреба,би можел повторно да се пробие без големи трошоци. Тоа чудо, кое латинскиот поет (60год.н.е - 150год.н.е.) Јувенал одбил да го кредитира, било повторно надминато од неговите земјаци.
Изведбата била ситница, земајќи ги во предвид ,,Термалните извори кои Ксеркс,, ги имал под своја команда, и тоа, најверо- ватно бил многу умен потфат.
Инаку Јувенал пишува и за проектот на лудиот уметник Динократ кој сакал на сртот, на носот од Акате да го изделка во статуа на Александар Македонски.
Овој гребен (или нос) во стариот век според Хомер, овде запрел Јунон при неговото бегање од Олимп. Инаку древно македонскиот уметник Динократ кој живеел во четвртиот век.п.н.е и кој, по пожарот, го обновил храмот во Ефес предложил на највиската карпа од сртот Акате да ја изделка во статуа на Александар Македонски.
Атињаните за оваа колонија формирана многу одамна од Венетите се обиделе во повеќе наврати да основаат тука нивна колонија; но успеале дури во 437 год. п.н.е.каде во близина на сртот Акате го основаат - градот Амфипол.
Чекаме одговор ова да го преставиме пред целата нација - поздрав Јанко