Лето 2003.
Локација-во дворот на една куќа покрај језеро.
Братучед ми слушаше на дискмен нешо, јас габајца од мали нозе, го замарав да ми дае едно слушалче. Ми намести една песна и ми рече да и обратам внимание. Седнав на ѕидчето, ги скрстив нозете, притиснав play и се изгубив во тогаш за мене непознат свет. Брчеше Holy Thunderforce од Rhapsody(of Fire). Ја преслушав миниум 10 пати, нејќев да го пуштам дискменот, нејќев да заминам од тој епски свет, едноставно...ме разбирате така?!

Почнав со Rhapsody, скоро 4 години ми беа омилен бенд. Денес не ги слушам интензивно, али ми се исклучително драги. Онака интензивно слушам металус, да не реча 24/7, година и пол.
Она што е необично е тоа што никогаш не сум ги слушала легендите со кои "сите" почнале, Metallica, Maiden, Black Sabbath...И ден денес чуствувам особена склоност кон поновите бендови, мислам дека тоа така ќе остане...
П.С. Низ куќи е музичка хаварија. Маме и Тате се она олдскул диско типчиња, денес тато го учев за death, power и gothic. И се изјасна дека уствари Tristania многу му се сфиѓале



Убав тој на ќерка
