Вистинската татковина на Словените!

  • Креатор на темата Креатор на темата Bratot
  • Време на започнување Време на започнување

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.499
Веб-сајт
www.macedonianspark.com
Стефан Запоја, Полска

Анализирајќи ја литературата посветена на хералдиката и на полската "шлахта" (средна класа), воедно обидувајќи се да го потенцирам нејзиното припаѓање на словенскиот народ, на почетокот се решив да илустрирам краток опис од историјата на Словените.
Материјали за подготовка на ова научно дело земав од германоскојазичните и чешкојазичните експерти по Хералдика, како и од делата на полскиот историчар и хералдичар, кој твореше во завршницата на ренесансата, Бартоломеј Папроцки.
Токму тој Бартош, како што луѓето го нарекуваат, на емиграција ги подготвуваше хералдичките книги за шлонската, моравската и чешката шлахта. Овие книги започнуваат со опширен вовед за потеклото на словенскиот народ.
Пишувајќи за потеклото на словенскиот народ, односно за неговата историја на терените на западното словенство, авторот цитира најмалку 50 историчари кои истражувале пред него, на чело со грчкиот Херодот. Не би сакал да се распишувам, бидејќи тие работи ќе бидат објавени во подготвуваната од моја страна книга, но би сакал да презентирам неколку заклучоци кои произлегуваат од делата на Бартош.
Именот, тој тврди дека во Стариот век Словените живееле на Балканот, а попрецизно на терените на поранешна Југославија и оттаму се прошируваат брановите на нивните староседелства во Европа, при што тие се населиле на терените на кои денес живеат Западните Словени.Во денешно време, базата на тогашните Словени се лоцира на терените околу Каспиското Море. Оттаму при крајот на Стариот век тие преминале на терените на денешна Средна Европа, а меѓу V и VI век од новата ера се населиле на Балканот.
Сепак, тука бев принуден да заземам ист став како Бартоломеј, бидејќи ако не го поддржев, тогаш би ги анулирал неколкувековните достигнувања на чешката и полската историографија.

Сигурен сум дека Папроцки не би можел да греши, повикувајќи се на наведените еминентни претходници. И така, на пример, тој го цитира Длугош, кој директно тврди дека Словените заедно со Илирите дошле во Европа, со Еолите, Јоните и Хелените, односно Грците, во периодот меѓу ХХ и ХХV век пред нашата ера, населувајќи се во Далмација (Словените) и во Албанија (Илирите). Длугош исто така тврди дека Словените, кои во тоа време биле нарекувани Вандали, и Илирите мошне добро се разбирале, кога живееле едни покрај други, со што се докажуваат нивните заеднички корени. Затоа современото мислење, дефинитивно во епохите на Ренесансата и Позитивизмот не може да се прифати, бидејќи тоа мислење е резултат на едно фалсификувано германско размислување кое ги негира неколкувековните достигнувања на западнословенската историографија.

Имено, имајќи предвид дека Илиро-Вандалите живеат најмалку 4.000 години на Балканот, тогаш најголемиот војсководач во Стариот Век истовремено најмоќниот крал, Александар Велики, нарекуван Македонски, од родот на Аргеадите, син на Филип Втори, кралот на Македонија (поразител на нашите братучеди, Грците, во битката под Херонеја во 338 г. п.н.е.) не бил никаков друг Македонец, туку наш Македонец Словен со илирски домошки.


Од ова произлегува дека денешните Македонци се наследници на античките Македонци, кои ја создадоа најмоќната античка империја на европската цивилизација. Денеска се тврди дека Александар владеел само 13 години, а Првата книга на Махабеј со наслов: "Александар Велики и неговите наследници" докажува дека Александар умрел по 20 годишно владеење, по што неговите војсководачи ја преземале власта од него и владееле секој во својот регион. Папроцки исто така тврди дека споменатите историчари се многу залужни за словенскиот народ, тврдејќи дека токму од Александар Велики, Словените во 311 година пред раѓањето на Исус Христос добиле писмо напишано на грчки и латински јазик, во кое Александар за нивните услуги им ги подарил Панонија и Бохемија.

Значи Александар владеел од 331 до 311 година, а не во годините 336 - 323 пред н.е. како што по грешка денес се тврди.
Во истата книга исто така се тврди дека тој тргнал да се бори против кралот на Персите и Медите Дериуш, од државата Китти, која денес се дефинира како Грција. Сепак, станува збор за грешка, бидејќи не станува збор за Грција, туку за Скитија, бидејќи Семитите, а попрецизно Евреите во Стариот век се нарекувале Скити.

Во овој контекст исто така треба да се потенцира дека Македонците ја донеле светлината на Евангелијата кај Западните Словени, преку светите браќа Кирил и Методиј, луѓе со огромно знаење и уште поголема вера.
Продолжувајќи по истата трага, Латините, односно Римјаните се всушност грчко-словенска мешавина, затоа што Италиковите, се всушност Итаките, односно Грци од островот Итака.
Исто така Сабиновите се всушност Сарбинови, односно Срби, а Ертусковите се Илрсукови, односно Илири, исто така нарекувани Албани, односно Албанци. Во суштина не постоеле такви германски племиња како Вандали, Маркомони, Свебови, Квадови, Бојови и Гоци, бидејќи тоа всушност се видоизменети имиња на словенски народи. И така Германите се всушност Теутони. Тие не го предизвикале распадот на Западно-Римското Царство, со своите напади, туку го посетувале Рим, во својство на робови...
 
Каша попара брат :toe:
Најсмешно кај вас Србите ми е што ги презирате западњаците од дно на душа, а од друга страна не се сомневате ни најмалку во точноста на историјата која ви ја сервираат.
 
.

Во овој контекст исто така треба да се потенцира дека Македонците ја донеле светлината на Евангелијата кај Западните Словени, преку светите браќа Кирил и Методиј, луѓе со огромно знаење и уште поголема вера.
Продолжувајќи по истата трага, Латините, односно Римјаните се всушност грчко-словенска мешавина, затоа што Италиковите, се всушност Итаките, односно Грци од островот Итака.
Исто така Сабиновите се всушност Сарбинови, односно Срби, а Ертусковите се Илрсукови, односно Илири, исто така нарекувани Албани, односно Албанци.
Миссионерској дејательностьју в этом рајоне занималсја апостол Павел.
К IV веку Македонија была почти полностьју крештена, однако нашествие славјанских племен возродило на этој территории јазычество; исклјучение составили лишь города, находившиесја под властьју Византии. Крештение славјан, компактно селившихсја на территории Иллирика (центр – Сирмиум, позднее – Срем, Сербија), происходило в V-VI веках и осуштествлјалось как греческими (на востоке и југе), так и римскими свјаштенниками (на северо-западе).

Наиболее активное распространение христианства в славјанских землјах проходит на протјажении VII – XI веков. По сообштенију Константина Багрјанородного, первое массовое крештение сербов произошло при византијском императоре Ираклии (610-641 годы). В VII веке западнаја церковь приступила к проповеди Евангелија среди јазычников Македонии, в VIII веку христианизација продолжалась Константинопольским патриархатом. Единобожие распространјалось у славјан с большим трудом, так как у них еште слишком развито было анимистическое воспријатие мира, и к середине IX века были крештены только славјане јужној части Македонии. Обраштение в христианство северној Македонии произошло только после ее захвата болгарами.

В середине VIII века, несмотрја на сильное сопротивление, были крештены словенцы: пытајась избежать нового порабоштенија аварами, в 745 году славјане Великој Карантании попросили заштиты у Баварии и оказались под властьју епископа Зальцбургского.

В IX веке миссионеры Римској и Константинопольској церквеј последовательно обраштајут в христианство западных и јужных славјан. Дејательность миссионеров направлена как на народ в целом, так и на отдельные группы населенија, в частности, - на кнјажескују верхушку. Так, по данным Солунској легенды и Успенија Кирилла, около 850 года, в самом начале своеј дејательности, Константин предпринимает поездку к болгарам, где на реке Брегальнице (территорија современној Македонии) обраштает в христианство множество славјан (1). Непосредственно перед крештением своих народов принјали христианство болгарскиј царь Борис I (865 год), польскиј король Мешко (Мечислав) I (966 год), русскиј кнјазь Владимир (988 год). В 955 году, задолго до крештенија своего народа, принјала христианство и русскаја кнјагинја Ольга.

После принјатија христианства болгарскиј царь Борис и его сын Симеон пригласили монахов Климента и Наума, учеников Кирилла и Мефодија, в Болгарское царство, чтобы те наставлјали местное население в христианској вере.
Климент и Наум перевели Библију на местныј диалект славјанского јазыка. В это времја архиепископство в Охриде (современнаја Македонија) стало религиозным центром, из которого письменность на кириллице и православнаја вера распространилась по всеј Сербии, Болгарии и Киевској Руси. :helou::helou:
 
Стефан Запоја, Полска

Александар Велики, нарекуван Македонски, ...

а Првата книга на Махабеј со наслов: "Александар Велики и неговите наследници...

Александар Велики....

државата Китти, која денес се дефинира како Грција. Сепак, станува збор за грешка, бидејќи не станува збор за Грција, туку за Скитија, бидејќи Семитите, а попрецизно Евреите во Стариот век се нарекувале Скити.

Римјаните се всушност грчко-словенска мешавина, затоа што Италиковите, се всушност Итаките, односно Грци од островот Итака[/B].
Исто така Сабиновите се всушност Сарбинови, односно Срби, а Ертусковите се Илрсукови, односно Илири, исто така нарекувани Албани, односно Албанци....

ovoj ne da nema vrska,tuku izmeshal babi i zhabi....
Veliki,semitite Kitti,Ertuskovite - Albani....:pos2:

pred sredinata na 19 vek nemalo VELIKI,izmislica....
kiTTi=hog=Крмак,svinja,prase.....a evreite se bash poznati po toa....
cital li ovoj nekogash barem Biblija,ako ne drugo...
bog da chuva...

albanite se totalno aut....
 
Брзаш друже..брзаш :)

Остај за момент на страна предрасудите, бидејќи од тоа патиме... “раздели па владеј“ ни правеа Германите..

Каша попара брат :toe:


Каша попара само за неупатените.

Ова е скратена верзија, ќе ги донесам материјалите од Чешка. Па ќе биде појасно.
 
Temava ne e za etnogenezata na Albancite.Kako sto ne se Albancite so eden etnicki subjekt vo deneshnata nacija taka i site drugi ne se vklucuvajki gi i Slovenite sto e i tema.Za etnickata komponenta na slovenskata etnogeneza posebno se vazhni antropoloskite istrazuvanja na takanarecenite rani sloveni od zad Karpatite koj pokazuvaat razlichnosti vo bioloskata antropologija na poedinechni grobni naodi vo ista nekropola.Isto e i so kulturniot aspekt koj vo mezolitot se oformuva preku nekolku populacii koj se od razlichna etno-kulturni grupi no koj se koncentriraat vo prostorot na deneshna Ukraina.Mnozinskata komponenta koja i dava beleg na ovaa grupa vo Genetska smisla vodi poteklo od Ukraina.Malcinskata komponenta vodi poteklo od Balkanskite proto-pelazgi koj migrirale vo mezolitot vo toj pravec.Kulturno Slovenite se proizvod na spojot na ovie dve etnogenetski kulturi.
Inaku postavuvanjeto na Helenite za najstari e poveke od smeshno.Sekoja nauka bar do sega gi ima i opisano i dokazhano migracionite dvizenja vo Evropa i vo sekoja od niv figurira faktot za poslednite doselenici vo Evropa deka se Helenite.Pa duri i medicinskiot fakultet od Tetovo so proucuvanjeto na genite na Albancite od Makedonija istovo go potvrduva.Shto se odnesuva do Ilirite i Albancite toa e poveke politichko prashanje zaradi konstelacijata na odnosite megu Albancite i Srbite i pravoto na domicilnost na odredeni teritorii,a ne istorisko,genetsko ili antropolosko.Istorijata,genetikata ,antropologijata imaat dokazi za Trakisko poteklo i od davno ja imaat napusteno tezata za zaednicka Trako-ilirska etnichka grupa.
 
Да живеат Албанските Алпи.:baeh:

Temava ne e za etnogenezata na Albancite.Kako sto ne se Albancite so eden etnicki subjekt vo deneshnata nacija taka i site drugi ne se vklucuvajki gi i Slovenite sto e i tema.Za etnickata komponenta na slovenskata etnogeneza posebno se vazhni antropoloskite istrazuvanja na takanarecenite rani sloveni od zad Karpatite koj pokazuvaat razlichnosti vo bioloskata antropologija na poedinechni grobni naodi vo ista nekropola.Isto e i so kulturniot aspekt koj vo mezolitot se oformuva preku nekolku populacii koj se od razlichna etno-kulturni grupi no koj se koncentriraat vo prostorot na deneshna Ukraina.Mnozinskata komponenta koja i dava beleg na ovaa grupa vo Genetska smisla vodi poteklo od Ukraina.Malcinskata komponenta vodi poteklo od Balkanskite proto-pelazgi koj migrirale vo mezolitot vo toj pravec.Kulturno Slovenite se proizvod na spojot na ovie dve etnogenetski kulturi.
Inaku postavuvanjeto na Helenite za najstari e poveke od smeshno.Sekoja nauka bar do sega gi ima i opisano i dokazhano migracionite dvizenja vo Evropa i vo sekoja od niv figurira faktot za poslednite doselenici vo Evropa deka se Helenite.Pa duri i medicinskiot fakultet od Tetovo so proucuvanjeto na genite na Albancite od Makedonija istovo go potvrduva.Shto se odnesuva do Ilirite i Albancite toa e poveke politichko prashanje zaradi konstelacijata na odnosite megu Albancite i Srbite i pravoto na domicilnost na odredeni teritorii,a ne istorisko,genetsko ili antropolosko.Istorijata,genetikata ,antropologijata imaat dokazi za Trakisko poteklo i od davno ja imaat napusteno tezata za zaednicka Trako-ilirska etnichka grupa.

Види мене не ме засега, кој словени и што словени и од каде словени итн.. Проблемот е во Албанофобијата, која директно се амплифицира од одредени момчади тука, и пази ЦЕЛ ТЕКСТ ако е точен, и еве кажал типот ЕТРУСКИ биле Албанци, што можда е точно, Етруски-Тоски, како што мноштво археолози прават конекција меѓу нив и да не ломотам, пошо знам дека нема никаков ефект, прво нема да го читаат тоа што ќе го постирам второ ксенофобиве, коа ќе бараат по нетов не бараат секакви ставови, туку баш оние кој се контратежа на некој начин на дадениве...
Само многу е евидентен, им боде очи поимот АЛБАН, АЛБАНО-ИЛИР... итн...
That's it...
 
Ако продолжите на секоја тема да продуцирате албанско-македонски кавги ќе побарам забрана за вас на форумот Историја.

Темата за Мијаците ја уништивте, на секоја тема истите глупости ги вртите во круг.

Ваквите теми се пред се' да научиме и други погледи и самите да ја побараме вистината.

Ќе се потрудам да ја добијам книгата и сите тие цитати, па потоа ќе се обидувате да ги депласирате, потврдите итн. итн.

И јас се сложувам со тебе. Имено најстрога казна за оној кој ќе го спомне ШЌИПОТ по теми каде што не му е местото, и сразмерно на тоа, оној кој ќе дрви за Аљбанците по теми каде што и не се компетенца на истата...

Може така?
Ама така ќе останете без духовниот ви лидер, кој не знае да оддоле на националистички импулси... Не занеше и Братот Љубе... Ама ште гласат за Мируше Хоџа...

Јас сум за предлогот, а модератори ќе бидеме ја и Братот, и секаде каде се оди оф топик во однос на Албанците и Македонците, БАН!

Каша попара само за неупатените.

Ова е скратена верзија, ќе ги донесам материјалите од Чешка. Па ќе биде појасно.

Интересно е сево ова.

Би сакал да го видам, баш би сакал:)
 
во прилог мислам дека би одел и текстов кој го најдов во NYT-New York Times ...

textot.jpg


пожелно е да се прочита текстот ...
инаку отворив и тема
http://forum.kajgana.com/showthread.php?t=36079
 
Поврзано ли е ова со тоа што го зборува Јован Деретиќ?
 
Eve sto pronajdov vo Utrinski vesnik od arhivata od 2007 godina:

Меѓутоа, во септември 2001 година бил одржан светскиот Конгрес во Љубљана за потеклото на Словените, на кој најзначајни настапи имале рускиот академик Павел Тураев и академикот Иван Томажич од Виена. На Конгресот присуствувале научници од Европа, САД, Канада и Австралија, но и ќерката на покојниот истражувач Радивое Пешиќ, кој прв го дешифрирал најстарото писмо, наречено винчанско, според локалитетот Винча крај Белград. На доказите изнесени во рефератите на двајцата академици, Тураев и Томажич, не можеле да им се спротивстават научниците на германската и на италијанската школа, кои дотогаш тврделе дека Венетите имаат антички корени. Академиците изнеле несоборливи докази дека Венетите се најблиски со Словените и дека „биле Европејци од бела раса и дека се носители на европската цивилизација“. Словените пред да се вкрстат со средоземните племиња, а подоцна и со Азијатите и понекој Африканец имале руса коса и сини или зелени очи, какви што имале Филип и неговиот син Александар. „Венетите, прапредците на Словените во текот на вековите повеќе пати се селеле, но го зачувале својот племенски систем“. Исто така, рускиот научник тврди дека Венетите се потомци на постарите цивилизации пронајдени во Винча, Арати и легендарните Хиперборејци. Тие имале свои култови - олимписките богови: Зевс, Лет, Апол, Артемид. Тие уште во бронзаната доба развиле свои верувања, култура и економија. Додека ја ширеле својата цивилизација, основале свои колонии - градови. Меѓу другите ги основале Троја, Рим и Венето, додека Виена, Берлин ги основале нивните потомци - Словените. Се надевам дека г. Поповски од изнесеното лесно ќе заклучи дека историјата на Словените е преправана.
I ova:

Георги Радулов-Радуле: Вистината за македонската историја (5)
Словените доаѓаат, Балканот послан со трупови
Според некои историчари, појавата на Словените на Балканскиот Полуостров и во Македонија датира од третиот век. Раздвижувањето на словенските племиња во овие области е дел од т.н. „голема преселба на народите“. На почетокот тие учествувале во нападите врз Римската империја (а по разделувањето и на Византија), заедно со други народи. Во првата четвртина на 6 век почнале да дејствуваат и самостојно.
Во 548 година Словените ја опустошиле Илирија, а во 549 година стасале до долината на Места и го презеле градот Топер, блиску до Егејско Море. Градот бил опустошен.
За Ромеите Словените се див и жесток народ. Еве што за нив пишува современикот на тие настани Прокопиј: „Уште кога Словените се нафрлија во земјата на Ромеите, тие ги заклаа сите што им паднаа во раце, без разлика на старо и младо. Цела Илирија и Тракија беа послани со трупови, повеќето оставени непогребени...“
Словените и другите варварски племиња разурнале многу градови во Македонија. Некои од нив долго не биле обновени, а некои исчезнале засекогаш. Таков е случајот со античкиот Александропулос (денешен Сандански). Во 559 година Словените одново дошле до Македонија. Сериозно словенско разурнување се случило во 578 година за време на императорот Тибериј. Бидејќи тој бил во војна со Персија, го повикал на помош против Словените аварскиот хан Бајан. Аварите разурнале неколку словенски села. Набргу потоа тие нападнале и византиски крепости. Влошувањето на аварско-византиските односи било искористено од Словените. Голема словенска маса ги опустошила Тракија и Елада (а веројатно и Македонија). Современикот на тие настани Јоан Ефески, кој живеел кон крајот на 6 век, напишал: „Тие ја опустошуваат, ја палат и ја ограбуваат државата... Тие станаа богати, имаат злато и сребро, ергели коњи и многу оружје“.
Постепено, Словените се населиле на територијата на Македонија и на други балкански држави. Од словенските племиња што се населиле во Македонија се знае за Березитите (Брсјаците), кои се населиле по долината на реката Црна, Стримонците што се населиле по долината на реката Струма, Драговитите што се населиле покрај реката Бистрица, Ринхините што се населиле на полуостровот Халкидики, Смолјаните што се населиле меѓу Струма и Места и др. За време на првите децении на 7 век на целата територија на Македонија и Грција се појавиле словенски населби. Словенскиот елемент во Македонија, Тракија и Грција се зголемува при населувањето на Турко-Бугарите (681 година).
Населувајќи се во христијанска држава, словенските колонисти лека-полека требало да ја примат религијата на своите соседи христијани, покрај кои живееле, а од друга страна и поради строгите заповеди на Јустинијан против неверниците и еретиците и немањето милост за која било друга вера освен христијанството. Христијанството многу помогнало за хомогенизација на македонскиот народ. Примањето на единствена вера ги надминува религиозните пречки при склучувањето бракови меѓу млади од различни етнички групи.
Доселените словенски племиња во Македонија, заедно со староседелците, создале своја држава, позната во литературата како Славунија (Склавинија). Тие прават големи напори да ја зајакнат државата и да излезат на море. Во 597 година тие го опседнале Солун и отпочнале борби за да го преземат. Опсадата завршила безуспешно. Според други историски наоди, првиот напад на Словените на Солун бил во 584 година. По две години тие повторно се обиделе да го преземат градот. Во периодот од 614 до 616 година тие и трет пат го нападнале. Во 618 година одново се обидуваат да го преземат големиот град во сојуз со Аварите. Словенскиот кнез Хацон успева да се провлече низ една од вратите на градот, но бил фатен и убиен. По неуспешниот напад Аварите се повлекле, а Словените склучиле примирје што траело до 674 година. Таа година Словените одново го нападнале Солун. Како повод за тој напад било искористено заробувањето на водачот на Ринхините, кнезот Пребонд. При оваа опсада Словените не биле единствени. Војувале Ринхините, Сагудатите и Драговитите. Струмјаните не зеле учество во опсадата, а Велегезитите не ги прекинале добрите односи со Солун и продолжиле да ги снабдуваат солунчаните со храна.
Во 658 година византискиот император Констанс Втори и објавил војна на Склавинија. Во војната не можел да победи, но успеал да натера дел од македонските Словени да ја признаат царската власт.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom