Грчкиот jазик

  • Креатор на темата Креатор на темата theMac3donian
  • Време на започнување Време на започнување
sto znaci da go vrtis?
maka=child, infant; young of an animal; son or daughter; young age
maka=great, high, exalted, dignified, noble, honourable;extreme; superior, paramount, superlative; intense
mAkar=celestials,sons; children,a marriage portion or gift......
makara=...one of the 9 treasures of Kubera (op,ete i za blgarite parce sanskrit?)...

araci=queen
Arac=to arrange.
rAci=agreement, harmony;coin...i.tn.

p.s.ne se ova zborovi od mars..
pr.
turcite sobirale arac,si ja naredile rabotata ili to arrange po nivno...
taka i so drugite zborovi...
 
Радгост = Ardagastos

Што ти значи ова “радгост“ (го имам слушано зборов можеби, но и заборавено,
.........................
Ova AngPu pravi zbrki,slavski,mitoloski....
A deka si go slusnal,mozebi e taka,ama ne veruvam.
Nemame nie bas takvi prikazni za nego.

Inaku,mozes da go vidis samo od Triglav

Јас примерите со Арба = Раб, Ардагостос = Радгост ... ги дадов како пример како преогаат од еден во друг јазик, нито раб, ниту радгост се во Македонија, значи тоа е само пример како од словофоно се преога во латинофоно или обратно.

Подолу се наброени антички топоними, во продолжение на истите се додадени денешни еквиваленти кои постојат. Сите топоними не се од Македонија, тие се по цел балкан, а еквивалентите се наогаат и по другите словенски земји.

Arsena 'Αρσεγα [Дарданија, 527-550] Прокопиус, РАСИНА

Бабас Βάβας (Македонија, 527-550.) Прокопиус, БАБА

Bersovia (Дакија, 106-250.) Т. Пејт, БРЕЗОВИЈА или БЕРЗОВИЈА (берзити)(берз / брз)

Brigantium – Птоломеи, БРЕГАЛНИЦА

Билазора (19 пред Хр.) Лив.. Βήλλα BellaПрокопиус

Cattarus Κατταρός(Далмација, 1-527) Инскр. Ром. КОТОР

Clesvestita Κλεσβεστίτα (Дарданија, 527-550) Прокопиус. КЛЕВЕШТИЦА

Conisco (Мезија) Инскр. Ром. КОНСКО (коњско)

Doklea Δόκληα (Далмација, 79) ДУКЉА

Dravus Δράβος, Dravis, Draus (река во Панонија, 79.) Плин., Птол. ДРАВА

Drinus Δρήνος, Δρεινος(две реки во Илирикум, 20) Страб., Плин., Птол. ДРИНА

German Γέρμαν (Дард. , 456-474) ГЕРМАН

Grabaei (народ во Далмација, 19 пред Хр.) Плин., Agravonitae, Лив.; Грабовљани

Labaea, Lebaea, Λαβαία, Λεβαία(Македонија, eig. III. Dard., 456. пред Хр.) Херодот 712 пред Хр.; денес ЛАБ на реката ЛАБ (позади врвот Љуботен, денешно Косово)Labutza Λάβουτζα(Дард., 527- 550) Прокопиус. ЛАБИЦА, покрај реката ЛАБ.

Lissae (Мезија, 250) Lissus (Илирикум, 183. пре Хр.) Полиб., Лив. ЛИСА или ЛЕС

Mariana Μαριανα, Merion (Дарданија, 456-474) Хијерок., Прокопиус. МОРАЧА или МОРАВА (МОР)

Medeka Μέδεκα (Дарданија, 527-550) Прокопиус, денешна МЕДОКА

Metubaris (острово во Панонија, 79.) Плин. МЕЃУБАРИ

Millareka Μιλλαρεκα (Дарданија, 527-550) Прокопиус, МИЛАРЕКА

Naissus, Nisus, Ναισσός, Νισος; (Мезија, 161) Птол. НИШ (низ / нис)

Пелагониа (Македонија. 907. п. Хр.) Хомер, ПЕЛАГОНИЈА

Pelso (езеро во Панонија. 79.) Плин., ПЛЕСО

Пола (Венет., 275. пред Хр.) Ликофр, ПОЛА , ПОЛЕ

Ravenna (Ital.cispad., 44. пред Хр.) Каес. РАВЕНА , РОВИЊ, ров / рав / равно

Salonae (Далмација, 183. п. Хр.) Полиб. , СОЛУН

Savus, Savios, Saos (река во Панонија, 14.) Јустин, Страбон, САВА

Scaplizo Σκαπλιζώ (527-550) Прокопиус, СКОПЛИЦА

Scopia, Skupi. Skopis, (Дард., 161.) Птол. СКОПЈЕ

Senia (Liburn. 79.) Плин. СЕЊ, Сеница

Stravianae (Панонија, 360.) СТРАВА, СТАРАВИНА

Streden Στρέδην (Илирикум, 527-550).) Прокопиус. СТРЕДЕН (среден)

Strymon Στρύμων (река и град во Македонија, 456. пре Хр.) Херод., Тук. СТРУМА, СТРУМИЦА

Travus Τραύος (река во Тракија, 456.) Херод. ТРАВА или ДРАВА

Вederiana Βεδεριανά (Дард., 484, 527-550.) Прокоп. БАДАР

Vlca (Панонија, 222.) Т. Пејт. В`ЛЧА, ВОЛКОВИЈА

Vodas - Βόδας (Мезија. 527-550.) Прокопиус, ВОДА

Zernae (Тракија 250.) (Zernes Ζέρνης (Мезија. 400) Прокопиус, ЦРНА

Vratzista Βράτζιστα (Мезија, 527-550) Прок. ВРАЧИШТА, ВРАЦА


Бројот е огромен, издвоени се оние кои ептен неможе да се оспорат, а и доволни се за секој скептик.

Интересно е што има голем број од времето на Прокопиус, во исто време кога оперирал и ВЕЛИЗАР (Велики Цезар) под Истинијан.


Па ако овие од шумите тогаш почнаа да доагаат, како тоа одма имиња на градови почнаа да ставаат. Па дури и најголемиот војсководец да биде со име на тие од непознатите земјанки. Па нели блгарите донеле слобода, нели блгарите ги вовеле новиве имиња. :uvo:
 
Уште нешто за Коине јазикот -
Коине (Кини), претставува прв службен јазик во светот кој го создале Македонците.[FONT=&quot][/FONT][FONT=&quot][/FONT][FONT=&quot]Потребата од еден унифициран јазик се наметнала поради понекогаш големите разлики во дијалектизмите на одделните македонски наречја од различните македонски племиња кои покрај другото учествувале во воените походи и градењето на македонската империја. Македонците не го создавале таканаречениот Коине јазик за да се разбираат со туѓите народи (вклучувајќи ги и Грците) од едноставна причина што тие биле победници и не морале да се трудат да ги разбираат туѓинците, туку тие туѓинци морале да ги разбираат Македонците. А бидејќи постојат и денес наречја во Р. Македонија кои тешко би ги разбрале самите ние, а камо ли некој странец кој во таков случај треба да научи 5-6 македонски јазици,ние денес си имаме службен јазик. [/FONT][FONT=&quot]Никој не прави јазик за туѓите народи да се разбираат меѓусебно, дури многу е тешко на некого да му наметнеш измислен јазик, побрзо ќе научи туѓ јазик. Дека Коине бил своевиден Есперанто е само измислица. Името Коине (се изговара како Којне) е слично со дијалектизмот којне (ковење, заковување) и може да се претпостави дека како што при ковењето се составуваат различни делови во една целина, така и новиот јазик е составен (скован) од различни составни делови - зборови. Затоа и денес, кога имаме нов збор составен од два засебни зборови, велиме дека новиот збор е кованица.
[/FONT]
[FONT=&quot]Иако, според некои извори, во новиот јазик имало зборови на повеќе од 40 тогашни јазици, сепак мислам дека тоа во основа бил македонски службен јазик, а зборовите од другите јзици (доколку имало такви) не верувам дека биле во забележително количество. Доколку се прифати таквиот став за 40-тина јазици, на прашањето - а кој јазик е тој што го говориш?, слободно може да се одговори - а КОЈ НЕ е! [/FONT]:vozbud:[FONT=&quot] Ајде и вака да размислиме - дали во тогаш освоениот свет, од страна на Македонците, имало толку многу различни јазици? [/FONT]
[FONT=&quot]Во грчкиот јазик зборот коине значи и спогодба, договор, но и нов, нешто ново, па ако така се толкува овој збор, името којне би значело : или нов јазик, или спогодбен јазик, договорен јазик, за разлика од мајчиниот јазик. [/FONT][FONT=&quot]Заради сличност овде ќе го анализирам и следното име познато од Библијата : [/FONT]
[FONT=&quot][/FONT]Каинос[FONT=&quot]исто така значи нов, или ако баш сакаме да споредуваме, ова име на македонски се преведува како Нове. Именката Коине е најверојатно импорт од грчкиот јазик (или тие така го викале македонскиот јазик) затоа што формата и значењето на овој збор и името Каин се исти за двата збора. [/FONT][FONT=&quot][/FONT]Apropo,името Каин(ос) е дополнителен факт кој го насочува мислењето кон тезата дека Грците се Семитски народ (темна бела раса) или пак се народ близок на таа раса. [FONT=&quot][/FONT][FONT=&quot]Со доселувањето во Европа тие со себе го донесле и својот јазик, но и својата митологија која вешто ја вклопиле (всушност искомбинирале) со веќе постојната митологија на Пелазгите (нашите предци). Следствено на тоа и Библиското име на адамовиот син Каин значи : Нов, или во современиот македонски ономастикон Каин би се викал Нове.
[/FONT]
[FONT=&quot]Во Библиската генеологија се наоѓаат и некои имиња кои потсетуваат на оние поврзани со Македонија. Така, се споменува дека после раѓањето на Каиновиот прв син Хенок, Бог му допуштил на Каин да се одмори од скитањето и да го подигне градот Хенок во чест на таа случка. Каин после тоа подигнал уште 6 градови : Маули, Леет, Теце, Јеска, Келет и Теббат; а неговата жена Темех му родила уште три сина : Олад, Лизаф, и Фосал и му родила уште и две ќерки : Кита и Маак. Имињата на овие две ќерки на Каин, потсетуваат на името Китим (со кое во Библијата : Макабејската книга), се нарекува македонската земја, а пак името на другата ќерка не треба ни да го коментирам (освен ако не му побараат копирајт на Страшо Ангеловски и неговата партија ако уште постои[/FONT]:vozbud:[FONT=&quot]). [/FONT]
[FONT=&quot]Но, да ја разгледаме работата и од малку понаков агол. Имено, Грците е можно само да ја прилагодиле легендата за Каин и Абел (не бел) на онаа со митските јунаци Агенор и Бел. Агенор е имено, грчки облик на именката Канаан, а Бел е истото тоа за Богот Баал. Тие синови близнаци на Посејдон и Ламија се родиле наводно во Египет, откаде што Бал го изгонил Агенор. После тоа, Бел раѓа други близнаци : Данаја и Египет, чиј што спор продолжил тогаш кога Данајевите ќерки ги убиле синовите на Египет. Од изнесеново се гледа колку вешто се дотерувани митовите и прилагодувани според потребите на некого, нешто што го споменав на почетокот. [/FONT]
[FONT=&quot]Веројатно постои историска врска помеѓу Каин братоубиецот и племето на Кенијците ([/FONT]Qeni[FONT=&quot]) кои се нарекуваат и со збирното име Кајин (Броеви 24 : 22 ; Судии : 4:11) кои што биле пустинска етничка заедница која што живеела јужно од Израелците. [/FONT][FONT=&quot]Кенијците или Каинитите, се споменуваат за првпат како еден од десетте народи кои ја населувале Палестина во Авраамово време (Постанок : 15:19). Билеам, месопотамски гатар (бајач), ги вбројувал Кенијците меѓу непријателите на Израелците, кои што живееле на југ и исток од нив (Броеви : 24 : 17-22), односно помеѓу племињата Моаб, Шет, Едом, Сеир и Амалек. [/FONT]
Малку забегав, а? :smir:. Нејсе, чувствувам дека некако сето е поврзано, а вистината како да се крие тука некаде...


[FONT=&quot][/FONT]
[FONT=&quot]А, да. Истиот збор Коинос може да значи и нечист, нееднороден, нешто што има примеси, што сепак не го оддалечува од основното значење.[/FONT][FONT=&quot][/FONT][FONT=&quot][/FONT]
 
Pak ke povtoram,toponimijata mnogu tesko ja gubi etimologijata.
Primer e Belgrad so berat,i Dupjak (kosturski) so dispilio.
Za ova vtorovo,gejcite mislea deka dispilio e gejski zbor,ama neznaat deka nie imame spila,Spilje, (dupki,karpi...)...
imaa i web strana za toa,sega (ne bukvalno) ja "skinaa"...

Gejskiot jazik e poln so nasi zborovi (sekako,nekoj ke rece sto tropa ovoj,ama,tie se i slavski voedno,pa neka se razmisli malku).

Tuka doagame do koineto.

Sramota e sto nikoj vo MK ne posvetil vnimanie na toj jazik.

Vo nego se krie jazikot na Antickite ni predci.

Kako tie gi izgovarale zborovite, i dali imale isto bukvalno znacenje kako sto nie denes gi prifakame,e druga rabota.

Vazna e etimologijata,a taa silno svedoci deka nie sme si odovde.
Kako primer,ke kazam deka porano zborot brak znacel svadba, zborot brasno znacel leb.

Eden silen udar za gejcite bi bil javno pretstavuvanje na jazikot koine kako negejski (za sto enciklopediite i pisuvaat,no nekoj mora da gi istera tie "raboti").

Vtora rabota, Makedoncite mora da navlezat vo bitieto na helenizmot,za da moze da se razoblici polesno, kade sto site od toj period se smesteni pod negovata kapa.

Morame da si gi barame korenite i po drugi osnovi.

Ako kazam deka Tukidit e Makedonec (a ima i zosto),bidejki sigurno ne bil gejce, a Josif Flavij mozebi bil Jose Plaviot (bidejki latinite flavius go zemalo od plaviot,i ne samo toj zbor), moze i od od JUS koj e edno no- having , showing kako JUSTINIJAN, ako na mnogu licnosti koi ne bile rodeni vo gejlada,ami vo mesta na brigite,selevkidite,atalaidite,im gi isfrlime najcesto prvata bukva i poznatite gejski es,os,us,ke se iznenadime....

Zbunuva i toa,sto da receme,Lihnidos ne e Ohrid,a pod ist rid.

No,tie ne se od rid,tuku od sonce, od svetlina.

Lihnidos e od IL=sonce,bog,svetlo, zatoa i ENg. e light.
Pa kako da ne bide koga imeto mu go dale lezyA t.e. Pelazgite,svetlite,belite.
I Ohrid e od sonce,svetlina,moze i od Ora i od Oliru.

Pa kako toa nie ne znaeme deka e od svetlina?

Pa neznaeme i za mnogu drugi zborovi od kade ni doagaat i sto znacat,zosto bas za nekoi odredeni bi znaele?

Narodot ne e etimologist,ne sum ni jas,no narodot ima kolektivna memorija,mozebi toa e ona sto go vikame "nesvesno", a svesno....

Zatoa,povrzuvajki se kon AngPu i toponimite mu,i po nekoj bog,i na onie sto citaat,nekoi zborovi ke im izgledaat taka poznati,a dalecni,gi slusnav,ama....

Ete,slavsi,poraduvajte se,Svarga (Svarog) se nasi,sekoj den im (s)varime mandza,pEroLi e Perun na nasite arheolozi koi maka macat koga mu naogaat amuleti i se prasuvaat toj li e ili ne,ama neznaat deka toj si e od tuka sekogas,ete,i Pere e nas,i Spire,se se toa zborovi za svetlinata,nekoi sme gi podzaboravile,nekoi ne,a gi ima uste tolku mnogu.....
 
I Ohrid e od sonce,svetlina


Ocra "Οκρα (планина између Карније, Истре и Паноније, 20.) Страбон; упореди Огер, Огра, Вохра, Угра, Охарка и Охре река у Русији, Чешкој, Охрид, раније Ochrid брда и градови у Македонији., Мезији; стари град Lychnidus и један део планине Родопе именом Охрид, Скр. Биз.; од ogr, ohr, ωχρος жуто-светло-боје земље, што почива опет на слову о и на гр: гор-им, дакле, сунцем опаљен, боје земље.

:toe: Којзнае, треба сериозно да се седне и да се работи, а не смешнине варијанти. ОХ - РИД (леле каков рид), поголема глупост здравје. Исто како и оној пред некој ден, СКОПЈЕ = СО + КОПЈЕ, какви глупости. А тоа што постои СКОПИА во елада, ником ништо.
 
:toe: Исто како и оној пред некој ден, СКОПЈЕ = СО + КОПЈЕ, какви глупости. А тоа што постои СКОПИА во елада, ником ништо.

hmmm...
prvo treba da se znae od koga,od koj period poteknuva zborot kopje.
Ako e postar od nekolku vekovi,togas e interesnoto.

Inaku,Another term associated with "veld" is "kopje" (or “koppie” -- both are pronounced \KAH-pee\). This word came to English from Afrikaans (and ultimately from a Dutch word meaning "small head" or "cup") and refers to a small hill...
А Данците се ПИЕ народ,...интересно...

Interesno....
kopje na OE =head
toa cup mnogu mi lici na Scupi.....

пс. Afrikaans не се африканци,туку Данци од Јужна Африка,во Данска имаат "нешто za pienje",се вика kopje thee. чај ама и тој расте на дрво,жбун,растение....

e sega,moze i gejcite go donele od afrika pred englezite,no ostanuva faktot vo Scupi nemalo gejci,a glavata vo OE....
 
Јас примерите со Арба = Раб, Ардагостос = Радгост ... ги дадов како пример како преогаат од еден во друг јазик, нито раб, ниту радгост се во Македонија, значи тоа е само пример како од словофоно се преога во латинофоно или обратно.

Подолу се наброени антички топоними, во продолжение на истите се додадени денешни еквиваленти кои постојат. Сите топоними не се од Македонија, тие се по цел балкан, а еквивалентите се наогаат и по другите словенски земји.

Arsena 'Αρσεγα [Дарданија, 527-550] Прокопиус, РАСИНА

Бабас Βάβας (Македонија, 527-550.) Прокопиус, БАБА

Bersovia (Дакија, 106-250.) Т. Пејт, БРЕЗОВИЈА или БЕРЗОВИЈА (берзити)(берз / брз)

Brigantium – Птоломеи, БРЕГАЛНИЦА

Билазора (19 пред Хр.) Лив.. Βήλλα BellaПрокопиус

Cattarus Κατταρός(Далмација, 1-527) Инскр. Ром. КОТОР

Clesvestita Κλεσβεστίτα (Дарданија, 527-550) Прокопиус. КЛЕВЕШТИЦА

Conisco (Мезија) Инскр. Ром. КОНСКО (коњско)

Doklea Δόκληα (Далмација, 79) ДУКЉА

Dravus Δράβος, Dravis, Draus (река во Панонија, 79.) Плин., Птол. ДРАВА

Drinus Δρήνος, Δρεινος(две реки во Илирикум, 20) Страб., Плин., Птол. ДРИНА

German Γέρμαν (Дард. , 456-474) ГЕРМАН

Grabaei (народ во Далмација, 19 пред Хр.) Плин., Agravonitae, Лив.; Грабовљани

Labaea, Lebaea, Λαβαία, Λεβαία(Македонија, eig. III. Dard., 456. пред Хр.) Херодот 712 пред Хр.; денес ЛАБ на реката ЛАБ (позади врвот Љуботен, денешно Косово)Labutza Λάβουτζα(Дард., 527- 550) Прокопиус. ЛАБИЦА, покрај реката ЛАБ.

Lissae (Мезија, 250) Lissus (Илирикум, 183. пре Хр.) Полиб., Лив. ЛИСА или ЛЕС

Mariana Μαριανα, Merion (Дарданија, 456-474) Хијерок., Прокопиус. МОРАЧА или МОРАВА (МОР)

Medeka Μέδεκα (Дарданија, 527-550) Прокопиус, денешна МЕДОКА

Metubaris (острово во Панонија, 79.) Плин. МЕЃУБАРИ

Millareka Μιλλαρεκα (Дарданија, 527-550) Прокопиус, МИЛАРЕКА

Naissus, Nisus, Ναισσός, Νισος; (Мезија, 161) Птол. НИШ (низ / нис)

Пелагониа (Македонија. 907. п. Хр.) Хомер, ПЕЛАГОНИЈА

Pelso (езеро во Панонија. 79.) Плин., ПЛЕСО

Пола (Венет., 275. пред Хр.) Ликофр, ПОЛА , ПОЛЕ

Ravenna (Ital.cispad., 44. пред Хр.) Каес. РАВЕНА , РОВИЊ, ров / рав / равно

Salonae (Далмација, 183. п. Хр.) Полиб. , СОЛУН

Savus, Savios, Saos (река во Панонија, 14.) Јустин, Страбон, САВА

Scaplizo Σκαπλιζώ (527-550) Прокопиус, СКОПЛИЦА

Scopia, Skupi. Skopis, (Дард., 161.) Птол. СКОПЈЕ

Senia (Liburn. 79.) Плин. СЕЊ, Сеница

Stravianae (Панонија, 360.) СТРАВА, СТАРАВИНА

Streden Στρέδην (Илирикум, 527-550).) Прокопиус. СТРЕДЕН (среден)

Strymon Στρύμων (река и град во Македонија, 456. пре Хр.) Херод., Тук. СТРУМА, СТРУМИЦА

Travus Τραύος (река во Тракија, 456.) Херод. ТРАВА или ДРАВА

Вederiana Βεδεριανά (Дард., 484, 527-550.) Прокоп. БАДАР

Vlca (Панонија, 222.) Т. Пејт. В`ЛЧА, ВОЛКОВИЈА

Vodas - Βόδας (Мезија. 527-550.) Прокопиус, ВОДА

Zernae (Тракија 250.) (Zernes Ζέρνης (Мезија. 400) Прокопиус, ЦРНА

Vratzista Βράτζιστα (Мезија, 527-550) Прок. ВРАЧИШТА, ВРАЦА


Бројот е огромен, издвоени се оние кои ептен неможе да се оспорат, а и доволни се за секој скептик.

Интересно е што има голем број од времето на Прокопиус, во исто време кога оперирал и ВЕЛИЗАР (Велики Цезар) под Истинијан.


Па ако овие од шумите тогаш почнаа да доагаат, како тоа одма имиња на градови почнаа да ставаат. Па дури и најголемиот војсководец да биде со име на тие од непознатите земјанки. Па нели блгарите донеле слобода, нели блгарите ги вовеле новиве имиња. :uvo:
е да, овие факти на државните историчари како сеуште божем не им се јасни, па не тормозат со нивните “историски факти“ како на пр. Астибо било “старото“ име на Штип божем римјаните или не знам кој дојдоа и ни ги дадоа имињата за се и сешто а овде се било безимено, едноставно не сакаат да се замарат со подлабоки толкувања на пр. астибо пак како име од каде потекнува, ист е случајот со сите наши антички имиња, останати се изговорите како другите не ословувале или кованиците што древните македонци самите ги смислувале за “меѓународна комуникација“ (слично како што прават мајсторските групи/тајфи од дримкол кои си измислуваат јазик другите да не ги разбираат, ова си останало како традиција од давнина)
 
Исто како и оној пред некој ден, СКОПЈЕ = СО + КОПЈЕ, какви глупости. А тоа што постои СКОПИА во елада, ником ништо.

pa ne e bas glupost.
Da gi ostavime Dancite,dovolno ni pomognaa...

San. kUpa=cave (ete go Skup ili Kup,sobrani vo zasolniste na Kup)
Tam. kUpa=a tree (za kopja sigurno) in the midst of a river
Skupi na reka li e?:helou:

ima i San. kUpaka=cave,..in the dry bed..,a funeral pile...WOOOW CEL GRAD BE....

Ete,definitivno lugeto se sobirale vo (S)kupaka zaradi zastita.

Znaci,i dvete tvrdenja se okej,nekoj go poznaval Sanskritot pred nas, i zatoa toa i go tvrdel.

Skopia vo gejlada znaci balkon ili taka nesto,pa i tie mu vadat zastitna uloga,ama nemaat etimologija,a posebno ne za kopjeto,pa i toa e etimoloski povrzano so vtorata kupa....

a Kupa (cave) e zemjata,matkata,pravime Kupovi za zito,da go zastitime,....
ama pred toa k(o)upame..pravime cave...
ehe..kolku zborovi se otvoraat...

proveri ,raskupaj , o ti neveren Tome kaj cave.

p.s.
SAN. and TAM. kUpya=a. being in a hole or well
 
Ete,bez gejskoto S napred (se odnesuva samo na slucaj, za drugi poimi drugi bukvi) imame etimologija na Skupi-Skopje.
Neka "crkne" Shqip i gejot.

No,Makedoncite imaat zbor i so S pred Kupi,a toa e Skopi (da skopime svinja).
Znacenjeto e jasno,i iskopuvame del ...
znaci,pan-helenisti-Ќут.

Kopjeto,od druga strana,proboduva,kopa, povreduva, a se pravi od drvoto Kupa (kaj SAN).

Kupidon si igral so streli (kopja)....znaci,kopjeto e postaro e od nekolku veka..
 
A. Donski gi ima sobrano nekoi od zborovite na Makedonot.
Nesto tamu dava etimologii,i bi go izdvoil zborot celniku.

Site znaeme sto e celo.
Nesto napred ,pred nas.
E sega,ke dadam objasnuvanje za zborot cETakam=shield.
Toj moze da se zeme kako osnova za zborot ceta (vojska), i celnik.
Ne navleguvam vo direktnite zborovi za celo.

Arno ama,stitot ne e cetata.

Cetata bila na Maketa-ta,(Makedonot) spored gejcite.

A vo Makedon imalo m. a village , residence of peasants and farmers koi imale i a shield, small town a zlobnite gejci mu go dale imeto kheTa.
Makedonot trgnal napred da gi hunting , chase, i gejcite viknale begajte ide A-kheTa ( a miserable town,a miserable shoe...).

Zatoa potoa go "jadele" kaj Heronea i Teba, i nasekade.
 
Scaplizo Σκαπλιζώ (округ Чрмен, 527-550) Прок.; вероватно Скоплица, још увек неразјашњено, упореди Scopia.

Scopentziana Σκωπεντζιανά (округ Сердика, 527- 550). Прок., још неистражено.

Scopia, Skupi. Skopis, (Дард., 161.) Птол., Т. Пејт. Херок, Код. Јуст., Рав., Скр. Биз.; данас Скопје, Скопље, упореди Скопљеград у Босни, Скопин град у Русији; имамо имена градова од речи тур, коњ, вол, свиња, баран, да ли би требало стварно да недостаје љубимац словенских сељака скоп, скопец?

Scupion Σκούπιον (округ Сардика, 527-550.) Прок.; још неиспитано.

Со она СО+КОПЈЕ велам глупост, бидејки мора да се побара поопсежно, не само така бидејки тоа ни е најблиску, бидејки тие Со Копје го поврзуваат со нападот на словените.

Она СКОПИА во елада го спомнав како термин кои е исто наш, а не елински.

Значи треба да се истражи опширно за Скопје.

Она ИСКОП, може води некаде, коренот е КОП, да не заборавиме на ИА или ЈА (создаден, роден, створен, никнат до земјата). Мегутоа ке испадне створен од дупка или ископ, којзнае.

Всушност имаме збор Копаничар кој го содржи коренот КОП, од тука веќе името не е погрдно туку изградено од Мајстори. Скопано од мајстори.

Сепак јас мислам дека се работи за зборот КУП (насобрани нешта), па така тоа е СКУП (собор), СКУП+ЈА = СКУПИА (роден од собор) ; Скуп (Скупштина)

Во Македонски речник покрај зборот КУП и КОП, постои и СКОПА (од ископа) и реченицата за пример во кој контекст се употребува е следнава : Го скопале лозјето за еден ден.

Ако пак најдеме некае спој помегу КОПЈЕ и ТРСКА, тогаш можеби името влече од Скопските блата кои биле полни со трска (евентуално архаичен збор за трска да биде копја) само за долги стапови имаме збор во речникот САРАК, множина би дошло Сараци (ете ја можеби Сарисата)

Ете и она Скопец што го наведуваат србите, незнам што е тоа, сега ќе побарам. Во речник за Скопец најдов дека е КОПЧЕ (дугме), ама они зборат нешто за сељаци, па ќе видиме.

Муабетов ми е дека треба по опсежно да се разгледува топонимот.
 
А тоа што постои СКОПИА во елада, ником ништо.

Со она СО+КОПЈЕ велам глупост, бидејки мора да се побара поопсежно, не само така бидејки тоа ни е најблиску, бидејки тие Со Копје го поврзуваат со нападот на словените.

Она СКОПИА во елада го спомнав како термин кои е исто наш, а не елински.

Сепак јас мислам дека се работи за зборот КУП (насобрани нешта), па така тоа е СКУП (собор), СКУП+ЈА = СКУПИА (роден од собор) ; Скуп (Скупштина)

Во Македонски речник покрај зборот КУП и КОП, постои и СКОПА (од ископа) и реченицата за пример во кој контекст се употребува е следнава : Го скопале лозјето за еден ден.

Ако пак најдеме некае спој помегу КОПЈЕ и ТРСКА, тогаш можеби името влече од Скопските блата кои биле полни со трска (евентуално архаичен збор за трска да биде копја) само за долги стапови имаме збор во речникот САРАК, множина би дошло Сараци (ете ја можеби Сарисата)

Ете и она Скопец што го наведуваат србите, незнам што е тоа, сега ќе побарам. Во речник за Скопец најдов дека е КОПЧЕ (дугме), ама они зборат нешто за сељаци, па ќе видиме.

Муабетов ми е дека треба по опсежно да се разгледува топонимот.

Ako te interesira konkretno helenskoto znachenje, ne se trudi so rechnici. Posebno ako se od makedonski avtori.:smir:
Helenskata Σκοπια = Karaula.
Shto se odnesuva do nashite znachenja, seushte nemam sretnato tvrdenje.
 
Со она СО+КОПЈЕ велам глупост, бидејки мора да се побара поопсежно, не само така бидејки тоа ни е најблиску, бидејки тие Со Копје го поврзуваат со нападот на словените.

Она СКОПИА во елада го спомнав како термин кои е исто наш, а не елински.

Значи треба да се истражи опширно за Скопје.

Она ИСКОП, може води некаде, коренот е КОП, да не заборавиме на ИА или ЈА (создаден, роден, створен, никнат до земјата). Мегутоа ке испадне створен од дупка или ископ, којзнае.

Всушност имаме збор Копаничар кој го содржи коренот КОП, од тука веќе името не е погрдно туку изградено од Мајстори. Скопано од мајстори.

Сепак јас мислам дека се работи за зборот КУП (насобрани нешта), па така тоа е СКУП (собор), СКУП+ЈА = СКУПИА (роден од собор) ; Скуп (Скупштина)

Во Македонски речник покрај зборот КУП и КОП, постои и СКОПА (од ископа) и реченицата за пример во кој контекст се употребува е следнава : Го скопале лозјето за еден ден.

Ако пак најдеме некае спој помегу КОПЈЕ и ТРСКА, тогаш можеби името влече од Скопските блата кои биле полни со трска (евентуално архаичен збор за трска да биде копја) само за долги стапови имаме збор во речникот САРАК, множина би дошло Сараци (ете ја можеби Сарисата)

Ете и она Скопец што го наведуваат србите, незнам што е тоа, сега ќе побарам. Во речник за Скопец најдов дека е КОПЧЕ (дугме), ама они зборат нешто за сељаци, па ќе видиме.

Муабетов ми е дека треба по опсежно да се разгледува топонимот.
Не би можел да тврдам дека има некаква поврзаност, но би споменал уште две теории за потеклото на зборот Скопје:
1. Скупи - Скопје = Бискупија - Епископија = Би(скупи)ја - Епи(скопија) што значи Седиште, Столица, Главен град (столица); ние името Скопје го имаме онака како што административците и учените луѓе го нарекувале, како го нарекувале мештаните прашање дали ќе дознаеме;
2. Скорпја = Скопја = Скопје, значи според зодијачкиот знак Скопја
 
Добро би било доколку некој како за почеток го даде најстарото, односно најраното споменување на градот Скопје во историјата.
 
Ocigledno ne citate:
San. kUpa=cave (ete go Skup ili Kup,sobrani vo zasolniste na Kup)
Tam. KUpa=a tree (za kopja sigurno) in the midst of a river
Skupi na reka li e?

ima i San. KUpaka=cave,..in the dry bed..,a funeral pile...WOOOW CEL GRAD BE....

Ete,definitivno lugeto se sobirale vo (S)kupaka zaradi zastita.

Znaci,i dvete tvrdenja se okej,nekoj go poznaval Sanskritot pred nas, i zatoa toa i go tvrdel.

Skopia vo gejlada znaci balkon ili taka nesto,pa i tie mu vadat zastitna uloga,ama nemaat etimologija,a posebno ne za kopjeto,pa i toa e etimoloski povrzano so vtorata kupa....

a Kupa (cave) e zemjata,matkata,pravime Kupovi za zito,da go zastitime,....
ama pred toa k(o)upame..pravime cave...
ehe..kolku zborovi se otvoraat...

proveri ,raskupaj , o ti neveren Tome kaj cave.

p.s.
SAN. And TAM. kUpya=a. Being in a hole or well

ete i zemja,trski,drva,kupovi,skupovi.,zastita,kopja.....

se drugo e izvedeno od dadenite zborovi....

kakvi slavsi,vizantijci,biskupiiiii vo antikata?..

pa posle shqip znacelo orel,ke im se cudime na shqipovite...
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom