Помош: Кратки програмки

  • Креатор на темата Креатор на темата back_rest
  • Време на започнување Време на започнување
fala za pomosta
da ve prasam uste nesto samo: da ne ima nekoj od vas do sega izraboteno nekakov program koj vo nekoja datoteka gleda koj zborovi se najslicni (nesto kako recnik ama so pomos na AVLTree ili HashTable)
 
fala za pomosta
da ve prasam uste nesto samo: da ne ima nekoj od vas do sega izraboteno nekakov program koj vo nekoja datoteka gleda koj zborovi se najslicni (nesto kako recnik ama so pomos na AVLTree ili HashTable)

Треба овде да бидеш по јасна. AVL може да користи за гледање на некаква сличност ама ќе биде наредена строго по едно правило. Кое е тоа, која ти е мерка за сличност.
Hash табелите групирањата и комшилукот го прават на база на математички функции што лексички гледано немаат никаква врска со зборови. Мислам дека не може ни многу да ти помогнат освен ако нема некоја супер посебна хеш функција која би завршила работа.
 
pa konkretno me zanima kako da najdam 2 zbora koj se najslicni
na primer :
riba
rima
raka i ke mi dade deka riba i rima se najslicni
inaku ovie zborovi gi citam od datoteka i gledam koj 2 se najslicni so pomos na AVLTree rabotam
 
Хммм... ова домашниве денес тешки се од што се безлогични. Не за друго.
Вака, AVL ти е само балансирано стебло, функционалноста е иста како и кај обичното лексикографско со таа разлика што ова е балансирано и се балансира со секој чекор при ажурирање. Со користење на обично стебло, решавањето е донекаде едноставно. Со користење на граф (стебло со приспојување (фан-ин) кон подолните нивоа ) може да се добие и многупоконретно решение.
Горниве две ми се со делење на зборот на букви, врски помеѓу буквите и сместени в во лексикографско стебло. Барањето се сведува на наоѓање на терминалниот јазел на зборот, движење нагоре и низ широчина во едно нива и прикажување на резултатите.
Сепак, многу ми е бледо некако, што знам. Ај напиши ја целата задача.
 
dadena e zbirka na zborovi(npr. 1000000),koja sakame da ja upotrebime za nasata programa.Nad zborovite sakame da gi izvrsuvame operaciite : baranje,vnesuvanje,brisenje i baranje na najslicnite zborovi.Za baranje na najslicni zborovi upotrebete go algortmot Levenshtein_distance.Kako strukturi na podatoci iskoristete gi AVLTree i Hashtable(posebno kako 2 razlicni zadaci)

fala odnapred
 
fala za pomosta
da ve prasam uste nesto samo: da ne ima nekoj od vas do sega izraboteno nekakov program koj vo nekoja datoteka gleda koj zborovi se najslicni (nesto kako recnik ama so pomos na AVLTree ili HashTable)

Само едно ќе прашам
Кој будала сега се занимава со ваква работа?
Овие AVL B,B*,B+ работи се колку да се добие слика што се случува во меморијата при обработка на некоја база на податоци. За сите функции што можат да се искористат кај овие тракатанци има веке готови кодови и алгоритми така да замарање со решавање задачи со вакви структури според мене е чисто губење време.
 
Само едно ќе прашам
Кој будала сега се занимава со ваква работа?
Овие AVL B,B*,B+ работи се колку да се добие слика што се случува во меморијата при обработка на некоја база на податоци. За сите функции што можат да се искористат кај овие тракатанци има веке готови кодови и алгоритми така да замарање со решавање задачи со вакви структури според мене е чисто губење време.

Прво фала за комплиментот погоре.

Јас се занимавам сега а ова погоре од елена е семинарска која сега ни ја дадоа ( 2. година, Факултет за компјутерска техника и информатика, Љубљана ). И мислам дека сите структури имаат предности за одредени проблеми и дека не се глупости како ти шо мислиш.
 
Прво фала за комплиментот погоре.

Јас се занимавам сега а ова погоре од елена е семинарска која сега ни ја дадоа ( 2. година, Факултет за компјутерска техника и информатика, Љубљана ). И мислам дека сите структури имаат предности за одредени проблеми и дека не се глупости како ти шо мислиш.

Не се однесуваше тоа на вас туку на тој што ви ги дал тие задачи да ги решавате. Наместо да трошите време на решавање на реални проблеми вие се занимавате со некои работи кои во сегашно време воопшто не играат улога. Програмерот го интересира колкава меморија има на располагање, а не по кои алгоритми и кои структури се води нејзината организација. Така да немој да го сфаќате ова како "комплимент" туку како критика на програмата кој ја изучувате.:smir:
 
Не се однесуваше тоа на вас туку на тој што ви ги дал тие задачи да ги решавате. Наместо да трошите време на решавање на реални проблеми вие се занимавате со некои работи кои во сегашно време воопшто не играат улога. Програмерот го интересира колкава меморија има на располагање, а не по кои алгоритми и кои структури се води нејзината организација. Така да немој да го сфаќате ова како "комплимент" туку како критика на програмата кој ја изучувате.:smir:

np :)

Не е се во меморијата. Програмерот исто го интересира и брзината. А за брзината на изработената апликација голема улога игра познавањето на овие структури :helou:
 
Само едно ќе прашам
Кој будала сега се занимава со ваква работа?
Овие AVL B,B*,B+ работи се колку да се добие слика што се случува во меморијата при обработка на некоја база на податоци. За сите функции што можат да се искористат кај овие тракатанци има веке готови кодови и алгоритми така да замарање со решавање задачи со вакви структури според мене е чисто губење време.
Кои будали? Хехе, па најверојатно будалите што ги прават MSSQL, Oracle, MySQL. Знаете, акронимите кои вие често ги користите и со кои се курчите.
Друго кои будали, сите тие будали кои праваат независни апликации и кои ете работат со документи (читај: MDI, SDI, New, Open SaveAs). Ако сериалајз не ти е целиот свет, добра податочна структура, чуда прави.

Не се однесуваше тоа на вас туку на тој што ви ги дал тие задачи да ги решавате. Наместо да трошите време на решавање на реални проблеми вие се занимавате со некои работи кои во сегашно време воопшто не играат улога. Програмерот го интересира колкава меморија има на располагање, а не по кои алгоритми и кои структури се води нејзината организација. Така да немој да го сфаќате ова како "комплимент" туку како критика на програмата кој ја изучувате.:smir:
Е ова ти е глупост над глупостите „а не по кои алгоритми и структури се води нејзината организација“. Ќе останам без коментар овде.
Секој може да биде „програмер“ со причитана една книга, научени 540 акроними и курчин муабет. Имам склопено една темичка само за тоа. Прочепкај низ форумот. Само, чисто за знаење, денешниве типци кои ми се занесуваат дека биле програмери со џумла, wordpress или рандом склоп php скриптици, јас ги нарекувам само дизајнери на документи. Ништо повеќе.
 
Кои будали? Хехе, па најверојатно будалите што ги прават MSSQL, Oracle, MySQL. Знаете, акронимите кои вие често ги користите и со кои се курчите.
Друго кои будали, сите тие будали кои праваат независни апликации и кои ете работат со документи (читај: MDI, SDI, New, Open SaveAs). Ако сериалајз не ти е целиот свет, добра податочна структура, чуда прави.


Е ова ти е глупост над глупостите „а не по кои алгоритми и структури се води нејзината организација“. Ќе останам без коментар овде.
Секој може да биде „програмер“ со причитана една книга, научени 540 акроними и курчин муабет. Имам склопено една темичка само за тоа. Прочепкај низ форумот. Само, чисто за знаење, денешниве типци кои ми се занесуваат дека биле програмери со џумла, wordpress или рандом склоп php скриптици, јас ги нарекувам само дизајнери на документи. Ништо повеќе.

Јас еве вака како дизајнер на документи од кај па знам како се пишуваат или како се викаат тие структурите што ги наведов погоре, а уште па помалку што во суштина се тие. Само едно ме интересира дали програмерите што имаат прочитано повеќе од една книга и знаат повеќе од 540 акроними кога ке прават бази на податоци смислуваат алгоритми и структури како ќе ги организираат податоците или отвораат MSSQL, Oracle, MySQL и си пишуваат убави команди од по неколку букви и ич не ги боли глава што се случува во меморијата, на тоа па одозгора и пишуваат редици и редици код за MDI, SDI, New, Open SaveAs или само си влечат контроли, компоненти како сакаш речи ги и пак не ги боли главата за тоа што се случува во меморијата. Колку што знам златното правило во програмирањето е не се мачи да го правиш она што некој веќе го направил, отвори google најди го и употреби го.
П.С
Туку што зборам јас за програмирање дај да издизајнирам уште некој документ.
 
Јас еве вака како дизајнер на документи од кај па знам како се пишуваат или како се викаат тие структурите што ги наведов погоре, а уште па помалку што во суштина се тие. Само едно ме интересира дали програмерите што имаат прочитано повеќе од една книга и знаат повеќе од 540 акроними кога ке прават бази на податоци смислуваат алгоритми и структури како ќе ги организираат податоците или отвораат MSSQL, Oracle, MySQL и си пишуваат убави команди од по неколку букви и ич не ги боли глава што се случува во меморијата, на тоа па одозгора и пишуваат редици и редици код за MDI, SDI, New, Open SaveAs или само си влечат контроли, компоненти како сакаш речи ги и пак не ги боли главата за тоа што се случува во меморијата. Колку што знам златното правило во програмирањето е не се мачи да го правиш она што некој веќе го направил, отвори google најди го и употреби го.
П.С
Туку што зборам јас за програмирање дај да издизајнирам уште некој документ.

Не можиш стално да работиш со MySQL, Oracle и сл. Не можиш за секој проблем ти да се поврзваш со база да креваш сервери и сл... само губиш процесорско време а и непотребно ставаш зависности. А и некои проблеми не можиш да ги решиш со бази на податоци.
 
Јас еве вака како дизајнер на документи од кај па знам како се пишуваат или како се викаат тие структурите што ги наведов погоре, а уште па помалку што во суштина се тие. Само едно ме интересира дали програмерите што имаат прочитано повеќе од една книга и знаат повеќе од 540 акроними кога ке прават бази на податоци смислуваат алгоритми и структури како ќе ги организираат податоците или отвораат MSSQL, Oracle, MySQL и си пишуваат убави команди од по неколку букви и ич не ги боли глава што се случува во меморијата, на тоа па одозгора и пишуваат редици и редици код за MDI, SDI, New, Open SaveAs или само си влечат контроли, компоненти како сакаш речи ги и пак не ги боли главата за тоа што се случува во меморијата. Колку што знам златното правило во програмирањето е не се мачи да го правиш она што некој веќе го направил, отвори google најди го и употреби го.
П.С
Туку што зборам јас за програмирање дај да издизајнирам уште некој документ.

Tie takvite ne mozat da mrdnat podaleku od nivnata ogranicena i zatvorena sfera i razbiranje. Takvite go ocrnuvaat programiranjeto i davaat losa pretstava za istoto.
 
Tie takvite ne mozat da mrdnat podaleku od nivnata ogranicena i zatvorena sfera i razbiranje. Takvite go ocrnuvaat programiranjeto i davaat losa pretstava za istoto.

Не е проблемот во тоа дека некој оцрнувал програмирањето туку тоа што се оди на варијантата "мојот" е поголем и ќе докажваме сега колку јас сум знаел структури,стебла па дури и бази на податоци. Поради таквото однесување (курчење) ситуацијата кај нас е таква каква што е: абе остај го него тапка нешто на тастатура и се мисли колку знај или во стилот да ти дам 2000 ден. за програма за продавницата да ми напрајш. Сами си ја девалвираме струката ама то е што е.
 
ke moze mala pomos.mi treba nekolku metodi za da go prebaram celo RBTree(nesto kako sto go imam napraveno vo AVLTree)

AVLTree: (na kraj povikuvam Levenstein_algoritam sto go najdov na wikipedia)

public String similarMember(String target) {
return simMemberRekurzivno(target, this.rootNode);
}

private String simMemberRekurzivno(String target, BSTreeNode node) {
String res = node.key.toString();

if (node.left != null) {
String levo = simMemberRekurzivno(target, node.left);
res = compString(res, levo, target);
}

if (node.right != null) {
String desno = simMemberRekurzivno(target, node.right);
res = compString(res, desno, target);
}
return res;

}
private String compString(String s1, String s2, String target) {
int d1 = Levenstein.distance(s1 , target);
int d2 = Levenstein.distance(s2 , target);
if (d1 < d2) {
return s1;
} else {
return s2;
}
}

fala
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom