Себеси се барав, тебе те бранев...

  • Креатор на темата Креатор на темата Lady
  • Време на започнување Време на започнување
Sekogas sum 100 % priseben ili se trudam da bidam, nikogas ne sum se zagubil totalno vo situacija iako moram da priznaam deka sum imal interesni momenti so mojata ljubov kako na primer vecerta koga se fativme, a toa si znaeme samo nie kako se sluci...
 
Партнерот го оправдувате за неговите грешки, а Вие полека полека почнувате да се губите во целата таа ситуација...Заборавате и не личите на себе, не ве препознаваат...Се менувате полека...
Почнувате да се барате себеси но тешко оди сето тоа....
Колку пати Ви се имаат случено вакви метаморфози и како сте ги пребродиле?:uvo:

Многу пати,за период од неколку месеци.По природа сум многу упорна ако сакам нешто и ако добивам и најмала шанса за успех.Бев упорна да го вратам сето она што го имав,иако знаев дека не бев крива,замисли која иронија.Секој пат кога ќе ме спуштеше на дно,јас лазев и повторно се доближував до него,барав начин да ја решам секоја ситуација,да му влезам во психата.Се претворив во особа која ни најмалку не личеше на мене,плачка лигава,глупача,идиотка,се осеќав како испуцано куче од домаќин кој ме чувал неколку години.На крај успеав да вратам се на место.Дури во тој момент сватив во што сум се променила,понатаму е лесно да се вратиш на стари патеки.Моментот кога ќе се соочиш со себе си и ќе измериш дали вреди,ќе престанеш да простуваш измислици и само ќе се насмееш.
Све за љубав:)
 
Odsekogas sum vikala i sum se udarala vo gradi deka jas NIKOGAS nema da dozvolam vakvo nesto da mi se sluci, deka sum premnogu gorda i pregolem inaet za da si dozvolam takvo nesto. No sepak starata dobra pogovorka bila vo pravo "nikogas ne veli nikogas". Bev slepa, bev premna da prostam se bez razlka sto e i kako e samo da go imam kraj mene pominav edna godina placejki po nekoj koj moite gi gazese moite cuvstva, koj nemase ni troska respekt za mene, covek koj niednas ne se zaprasa dali jas nea ja povrediv. Sega znam deka pogovorkata e vistinita a jas sum pobogata za edno iskustvo, kakvo i da e!
 
Морам да си признам дека ми се има случено ова. Мислев дека вреди, а и самата не бев свесна во тие моменти...ми беше премногу битен и премногу го сакав. Бев премногу слепа за да видам дека се понижувам и дека се спуштам на толку ниско ниво. Го слушав срцето и ништо друго...ми беше важно само да си го вратам тоа што го сакав, тоа што ме правеше среќна и исполнета. Мислев дека еден ден ќе ми се исплати тоа што простувам и што се погазувам...Хаха сега сфаќам колку само сум била смешна и патетична. Премногу страдав и премногу ме болеше сето тоа, но во тие моменти како да не се гледав јас..Се сменив премногу, сите го приметија тоа...Пробував некако да ја сменам реалноста и работите ги гледав многу погрешно. Сакав да го оправдам него, а и самата себеси зошто си го дозволувам тоа...Можеби и баш таа причина уште толку ме одалечи од него...Но како што поминуваше времето станував свесна за моите грешки. Почнував да си го слушам разумот и да се преиспитувам себеси. Сфатив дека воопшто не вредело и дека само така сум се повредила додатно. Сега тоа ми останува само како една добра поука за понатака во животот. Некогаш е потребно да се изгориш ептен за да сфатиш некои работи...Сепак од сопствените грешки најдобро се учи..
 
Once upon a time...
Да, ми се има случено, тотално да се променам, да бидам како него, да размислувам како него, да го изгубам сопственото мислење. Никогаш не ги гледав неговите грешки т.е. тогаш за мене тој беше безгрешен :) Се сменив тотално, сите приметуваа..
Сепак дојде и моментот кога кажав стоп и се вратив во нормала.. Од тогаш наваму ги исправам тогаш направените грешки, но сепак не е лесно работите кои ги поставиш во почеток, подоцна така лесно да ги смениш. Ама барем во најголем дел успеав :)
 
Ми се има случено да преќутам кога нешто ми пречи од страв да не го изгубам поради тоа.Дури и да ми паднало тешко и сум се сомневала во неговите чувства кон мене и се сум мислела дека ако му преречам нешто ќе заврши катастрофално.И чувам во себе,чувам,чувам и на крај сама си плачам,ама ништо не кажував.:tapp: И обично за било што,не за љубов и за се во животот, проблемот го барам кај мене, дури и кога објективно гледано не е.

Не се работело за изневерување.За такво нешто никогаш не би се правела слепа,барем за тоа сум децидна.

Обично сум отворена,ама на моменти сум...затворена,плашлива.:toe:
Ма ни јас не се разбирам. :lud:
 
Согледај го овој пример...
Знае дека нејзиниот маж, дечко се шврља секоја втора вечер со друга, а таа се прави дека не знае:)
Ma u moment na doznavanje ili ona ili ja zaminuem, nemoem da zamizuem pred vistinata, sepak sekoj si ima gordost
 
Се нашол секој барем неколку пати во ваква ситуација, нормално кога е "закопан" во пердувите на љубовта:)
Партнерот го оправдувате за неговите грешки, а Вие полека полека почнувате да се губите во целата таа ситуација...Заборавате и не личите на себе, не ве препознаваат...Се менувате полека...
Почнувате да се барате себеси но тешко оди сето тоа....
Колку пати Ви се имаат случено вакви метаморфози и како сте ги пребродиле?:uvo:

Да. Не се познавам појќе самата себеси, тонам во неговите грешки, а упорно мислам дека јас сум кривецот за сите работи шо тој ги прај.
Кога е поладен, кога е поотсутен, си мислам дека негде јас имам згрешено, без прво да размислам и да видам дека можи стварно некогаш не е во мене проблемот.
Ама стварно изгледа е.:toe:
 
Да. Не се познавам појќе самата себеси, тонам во неговите грешки, а упорно мислам дека јас сум кривецот за сите работи шо тој ги прај.
Кога е поладен, кога е поотсутен, си мислам дека негде јас имам згрешено, без прво да размислам и да видам дека можи стварно некогаш не е во мене проблемот.
Ама стварно изгледа е.:toe:
Само објективниот пристап може да ти го прекине сомнежот дали си ти виновна за нешто или не. А треба труд за да се размислува објективно кога веќе ќе го „изгуби“ човек паметот:) И да, не може секогаш проблемот да биде во едниот.

Промени до степен на непрепознавање? Хммм што знам. Колку што јас знам, не ми се случило да не личам на себеси додека сум со некоја личност. Ако јас не сум можела да се забележам, сигурно блиските би ми рекле, другарките би реагирале (така функционираме).

Единствено може партнерот да ми извлече на површина некои скриени карактеристики (позитивни или негативни, сеедно). Но, повторно не станува збор за промена и губење на допирот со она што сум, со начините на моите размислувања, со постапките и сл.
 
Се нашол секој барем неколку пати во ваква ситуација, нормално кога е "закопан" во пердувите на љубовта:)
Партнерот го оправдувате за неговите грешки, а Вие полека полека почнувате да се губите во целата таа ситуација...Заборавате и не личите на себе, не ве препознаваат...Се менувате полека...
Почнувате да се барате себеси но тешко оди сето тоа....
Колку пати Ви се имаат случено вакви метаморфози и како сте ги пребродиле?:uvo:

Јас сум таква каква што сум.Ми се има случено да го оправдувам партнерот но ја научив лекцијата и тоа ми се нема повторено.Не ми требало да ми каже некој дека сум сменета(иако ми кажале)туку сама сум го согледала тоа.И едноставно сум се зпрашала до кога мисли јас да бидам таа што ќе го оправдува и сум сфатила дека таква личност во мојот живот не ми треба.А кога сум го сфатила тоа значи немам проблем да го преболам и полека се враќам на вистинската јас.Затоа што јас сум си најбитна во мојот живот.
 
~*~

Се нашол секој барем неколку пати во ваква ситуација, нормално кога е "закопан" во пердувите на љубовта:)
Партнерот го оправдувате за неговите грешки, а Вие полека полека почнувате да се губите во целата таа ситуација...Заборавате и не личите на себе, не ве препознаваат...Се менувате полека...
Почнувате да се барате себеси но тешко оди сето тоа....
Колку пати Ви се имаат случено вакви метаморфози и како сте ги пребродиле?:uvo:

Кога љубам, знам да простам, но се до една замислена граница кога веќе ми се крши срцето и повеќе не можам.
Да се изгубам сама себе во некој друг ...

Baby, I'm too lost in you
Caught in you
Lost in everything about you
So deep, I can't sleep
I can't think
I just think about the things that you do (you do)
I'm too lost in you

Да, се случило два пати во мојот живот.Првиот пат бев дете, млада, невина, неискусна, не знаев ништо и покрај него научив се.Мислев дека никогаш нема да бидам така човечна со некој друг, додека до ден денес во сон знам како се преливаат боите во неговите очи на дневна светлина.Како изгледа додека црта, како ја накривува главата.
Воздухот што го дишеше во моја близина ми беше се на светот и да, претпоставувам дека се губев во него.

Како и во некој друг, години покасно, кога ме извлече од нешто што можеше да ми го уништи животот.Некој што сеуште ме тера да треперам иако Бог знае дека не сакам.Толку длабоко да го имаш некој во себе е болно, но привилегијата да се изгубиш во нешто, во некој, е прескапоцена.

Промените ... само сум посериозна и позамислена.Ништо радикално.
 
Дали ви се случило, да се смените.....

Дали ви се случило да започнете врска,целосно искрени еден спрема друг ,но со тек на време поради неговото негодување или поради потребата да му удоволиш да се најдеш себеси во ситуација во гушење,дали ви се случило еден ден да сватите дека веќе некое време не сте себе си дека сте се смениле во нешто што едноставно можете слободно да го наречете костум или маска кој ве разорува како личност.

Дали ви се случило да се ставите во улога која не ви е природна.?
едноставно цело време се ставате во втор план и секој ден проголтувате по некое погазување преку вашата личност,преку се што сте биле пред тоа....не знам како да ја опишам оваа состојба но не ми се свиѓа како се осеќам.

Како се справувате со овие чувства особено ако сте во подолга врска и сте со личност која едноставно е предобра за тебе ,?Која ви значи а сепак не ја сакате или едноставно имате осет дека се гушите?
 
znaci smetam deka kompromiso e glaven del od koj moze mnogu da se popravi vo vrskata . Moj sovet e da se naoga nekoja izbalansirana sredina na koja bi mozele i dvajcata da funkcionirate .Da bidam iskrena i mene nekogas mi se slucuva da si go pokazam zborot no nikogas ne sum dozvolila toa da se povtori zatoa sto mazite tocno znaat kade ni se slabostite pa se slucuva i da preteraat .Kako i da e imam prekrasna vrska veke dolgo vreme so licnost koja ja sakam a ima dosta specificen karakter taka da napolno te razbiram , Najcesto koga ke se pocustvuvavm vaka kako ti sednuvam i razgovaram so nego za toa .Samo edno imaj na um nikogas nemoj da se pocustvuvas kako zrtva tuku sekogas stavi go tvoeto dostoinstvo pred site drugi se so cel da postignes pocit koja navistina sekoj pameten covek ja zasluzuva:pipi:
 
Да, моментално се наоѓам во таква врска.
Промените кои си ги нанесов себеси ги гледав како влог во една успешна врска, во која верувам и сакам да трае.
Си реков себе си, за да добиеш мора да ризкираш, да дедеш нешто од себе.
Сега, после 2 години, јас се гушам и се давам. Полека излегува старото јас на површина, посилно е од мене.
Сето ова создаде многу проблеми во врската, дојде и кризен период.
Долго време размислував и да ја завршам врската бидејќи немав повеќе сили.
Сето тоа се реши со долг разговор, во кој објаснив дека јас неможам да бидам онаа која сака да бидам, и дека сепак ме засака поради она што бев, старата јас.
Во моментов, учи да ме прифати каква што сум, и сфаќа дека неможе да ме промени. Ова е последната шанса да останеме заедно.
 
Јас сум премногу себична и полна со себе за да се сменам до тој степен. Можам да направам компромис и ништо повеќе. Лош став можеби, меѓутоа таква сум. Не можам да се ставам себеси во заден план и да ги потиснам сите свои желби и каприци за сметка на нечии други кои со текот на времето само ќе се зголемуваат и јас веќе нема да сум јас.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom