Дали забележувате ситници и настани во моментите кога сте со некој?

  • Креатор на темата Креатор на темата cry_baby
  • Време на започнување Време на започнување
Леее, сеа кога читам ко изрод се осеќам :pos: Јас не памтам такви ситници... Бар не за секое искачање или незнам.... Уствари, воопшто не памтам ситници... Немам доволно место у мозоков бе, незнам вие кај го складирате тоа :pos: Памтам ептен некои настани интересни што биле, ама не до толку со ситници... А многу се изненадив кога он ми кажа дека знае како сум била облечена кога кога се фативме :)
 
Во мојата меморија складирам се` и сешто, го приметувам секој детал, па дури и сосем небитни нешта и скоро секогаш ги анализирам нештата од А до Ш, но за анализа ги задржувам оние од типот “што ми рекол“ , “како ми рекол“ , “како ме погледнал“ итн. ( што понекогаш ми оди на нерви и можам да донесам погрешни заклучоци).
 
уфф премногу пазам на ситниците !! е проблемот е што он не пази на нив секогаш... буквално секоја негова постапка секој негов чекор , поглед , кажан збор се се... и исто како Maweчко некогаш поради таа причина донесувам и погрешни заклучоци , некој филмчиња си праам ... абе смешки
 
Дали тоа значи дека јас до сега не сум имал убав момент во мојот живот? :uvo:

Не памтам ама баш ништо! Не памтам ниту каква облека носам, ниту ја памтам реченицата после која сум ја бакнал(по изминување на една недела)
Не го памтам лицето кое ми ја додели првата награда у свирење клавир ниту памтам колку полна беше салата кога го свирев делото
Не памтам дали наставничката, татко ми или сестра ми кога ме пофалија околу нешто беа облечени во зелени панталони и блуза, долг или краток фустан или дали косата беше долга или кратка, а уште помалку дали фатена или пуштена.
Не памтам кога почнав петто одделение како беше распоредена училницата, ниту пак не ги памтам моментите кога дојде еден од моите добри другари во тоа одделение.

Ах.... да не боледувам од склероза? :ija:




ovde se zboruva za ljubov, a ne za svirenje na klavir ili pocnuvanje so petto oddelenie. a toa sto ne pamtis takvi detali ne znaci deka ne si imal ubavi momenti tuku deka ne obrnuvas vnimanie na sitnite raboti koi bile okolu tebe
 
na koja pesna sum se fatila so deckoto, kako sum bila oblecena, kako sum se custvuvala vo momentot, na koja fraza sum padnala....

Некои велат дека ситниците го прават животот. Има малку вистина во тоа. Сосема е ОК да забележуваш ситници кога ти се случува некоја убава приказна. Тогаш, кога ти е најубаво, кога се замрзнува времето и само моментот е битен, секој детал го осветлува рефлекторот за да може убаво да ја 'снимиш' сцената која ти значи.
Поздрав.Не си единствена што забележуваш ситнурии:pipi:
 
ovde se zboruva za ljubov, a ne za svirenje na klavir ili pocnuvanje so petto oddelenie. a toa sto ne pamtis takvi detali ne znaci deka ne si imal ubavi momenti tuku deka ne obrnuvas vnimanie na sitnite raboti koi bile okolu tebe

Знам за што се зборува, но тоа што сакав да ти посочам дека ако не се сеќавам на ситници не значи дека личноста или настанот ми значи помалку
rabotata e sto kolku ti e pobitna licnosta tolku poveke zabelezuvas detali, zatoa sto potsvesno sakas da go zapomnis momentot, za podocna koga ke se potsetis na toj moment-povtorno da ti se sluci
И доколку би сакал да го повторам некогаш истиот момент, таа не мора да биде облечена во истите блуза и панталони. Едноставно можам во мислите да ја насликам дека тогаш го носела синиот краток фустан. Според мене најнормално е да ја знам неа,нејзиниот стил, нејзиното лице и експресии, како и нејзиниот израз во говорење преку што многу реално можам да се потсетам на случка која се случила на многу различен начин, ама сепак завршила исто :)

Да се вратам назад на темата. Без разлика што јас не памтам такви ситници, не ги сметам за глупост. Само едноставно на мене не ми претставуваат некоја голема вредност :toe:
 
Дали тоа значи дека јас до сега не сум имал убав момент во мојот живот? :uvo:

Не памтам ама баш ништо! Не памтам ниту каква облека носам, ниту ја памтам реченицата после која сум ја бакнал(по изминување на една недела)
Не го памтам лицето кое ми ја додели првата награда у свирење клавир ниту памтам колку полна беше салата кога го свирев делото
Не памтам дали наставничката, татко ми или сестра ми кога ме пофалија околу нешто беа облечени во зелени панталони и блуза, долг или краток фустан или дали косата беше долга или кратка, а уште помалку дали фатена или пуштена.
Не памтам кога почнав петто одделение како беше распоредена училницата, ниту пак не ги памтам моментите кога дојде еден од моите добри другари во тоа одделение.

Ах.... да не боледувам од склероза? :ija:
Пеер,и мене ми се случува истото,не е склероза....:pos2::pos2:
 
Памтам,ама ненамерно.

Не се трудам да запомнам,туку едноставно изгледа од што таа личност ми значи многу, ми остануваат детали во главата.
Али сепак не мислам дека запомнувам се :)
Веројатно запомнувам нешто небитно, а тоа битното дисапиарс.
 
Памтам но не све. Најмногу разговорите кои се водени меѓу нас. Истотака времето (врнежливо, сончево). Помалку памтам како била облечена личноста можеби затоа што и не ми е најбитно тоа како изгледала. Но чудно многу памтам лица. Од нејзино запознавање можам следен пат пак да ја идентификувам со име.
 
Mene drugarite,rodninite se me zezat....i zs..za gluposti sum imal zenska...pa sto ...bozem tie nemale..?!:)
 
Чуден човек сум ти јас... Не памтам такви работи али има одредени моменти коа памтам банални ситници.... као да речеме каква фаца направил коа ми рекол нешто... или цела реплика да ја запамтам ( и нормално после паметот да му го извадам со неа) и тоа памтам ама баш коа не треба... дали ко ме излажал, или такви ствари...
 
понекогаш памтам,но најчесто не!
 
Да да, се памтам..апсолутно се!
Како бил облечен, се што ми рекол, колку пати се насмевнал, како му била косата наместена..абе све..а посебно датуми памтам..
 
Хмм вака: кога бев средно, кога бев затрескана.. во неко со кој се мувам.. или пак во некој со кој сум идела месец два.. се терав мозеби да ги памтам сите тие работи посто верував дека толку многу ми значат. Се секавав на моментот како првпат сме се пољубиле на чувството во стомакот и т н. Сега сум во врска од година, мојата прва вистинска љубов.. не она детско занесување.. и јас сум секој ден со него.. одам скоро секаде со него и некако не е возможно да ги памтам сите детали од нашата врска. Но се секавам на првата порака која ми ја прати после нашиот прв бакнеж, се секавам на нашето прво кафе.. запознаванје со неговите другари.. првата вечера пто ми ја направи.. ружата што ми ја донесе на врата.. се секавам на некои мали глупави моменти кога сме си лежеле во кревет и сум се осекала најубаво.. се секавам на некои моменти од типот те сакам за време на секс тоа ми е најубаво нешто. но која песна свирела јас и он коа сме се држеле за рака не!
ама затоа имаме наша песна и уште цел куп што не потсекаат еден на друг:pipi:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom