Самоанализа - Кој сум јас?

Dark Angel

Unfaithfull to life...
Член од
14 јули 2006
Мислења
1.081
Поени од реакции
6
Epa se inspirirav od temata kade sto site probuvame da psihoanalizirame nekogo. A sto e so samoanalizata? Kolku sme realni,iskreni i objektivni koga samite sebesi se opisuvame. Procitav deka sekoj sopstven problem mozeme da si go resime, dokolku se psihoanalizirame samite sebesi, i go najdeme vistinskiot koren na problemot. No za zal, toa e pekolno teska rabota.
Epa aj da ve vidam, koj ke proba?
Izvoljevajte.
 
С

Сатори

Гостин
Dark Angel напиша:
Epa se inspirirav od temata kade sto site probuvame da psihoanalizirame nekogo. A sto e so samoanalizata? Kolku sme realni,iskreni i objektivni koga samite sebesi se opisuvame. Procitav deka sekoj sopstven problem mozeme da si go resime, dokolku se psihoanalizirame samite sebesi, i go najdeme vistinskiot koren na problemot. No za zal, toa e pekolno teska rabota.
Epa aj da ve vidam, koj ke proba?
Izvoljevajte.
Еве јас...ќе покажувам храброст.

Проблем:Дечкото со кој бев скарана, на Нова Година(наш ден) беше со една од моите другарки.(сега сме пак заедно)

Самоанализа:Колку и да пробувам не можам да поминам преку тоа...Зошто?Затоа што не сум му била важна, затоа што не знаел што прави...Но тоа се само шпекулации на кои никогаш нема да добијам одговор, дури и да побарам, секогаш во глава ќе ми играат сценарија на кои ќе нема добра режија.
И сега размислувам, колку он, колку они двајца вредат, колку многу им значам за да го направат тоа што го направиле.
Дали пак се ќе се базира врз мојата гордост или врз нешто сосоема друго...
Дали да му простам него, нејзе и на двајцата...
 
R

Razorblade Kiss

Гостин
Не планирав да постирам на темава,оти многу тешко ми оди да се опишам самата себе,ама вчера ми рекоа дека сум била многу комплицирана личност,па тоа ме натера да размислам-која сум всушност јас?
Понекогаш трчам,понекогаш се кријам,понекогаш се плашам од сите околу мене,од страв да не бидам повредена.Однадвор сум цврста и на моменти сурова,но всушност сум многу ранлива...тоа успеа да го открие само една личност која многу ми значи во животот.Брзо го менувам расположението,можам да се смеам до солзи,а веќе наредната минута тонам во некој мој свет,свет во кој нема да ме лажат в лице оние кои некогаш ми значеле...сум се разочарала во многу блиски,но не жалам за тоа што поминало,напротив,тоа ме направи посилна,и на некој начин им благодарам на нив.
Буквално,потписот под аватарот-I give love a bad name ме опишува каков однос имам јас со за мене сеуште непознатото чувство-љубовта.И во тоа сум како некоја исплашена срна-давам да се доближат,но не преблиску-ако ја пречекорат границата,бегам и како што вели една моја другарка-оставаш пустош зад себе:)Но не беше секогаш така...многу се променив во минатата година и пол.Веќе ни самата не се препознавам.Оној лик што го гледав,веќе не е ист.Ако сте го гледале филмот ГАВРАН ќе сфатите за што ви зборувам-како момчето кое изгубило многу во животот,но некоја одредена сила,силата на гавранот го враќа во живот,да го доврши тоа што го оставил зад себе-животот.
 

Crazy in Love

Here's looking at you kid.
Член од
25 јануари 2007
Мислења
23.859
Поени од реакции
25.413
Постојано се самоанализирам... Размислувам за тоа каква сум, кои се моите позитивни страни, кои се моите негативни страни, што сакам да бидам, се критикувам на моменти....знам дека секогаш сум подготвена да помогнам, но ако ме зезне некој еднаш нема да има шанса да го повтори тоа пак..премногу се плашам од разочарувања и често чувствата ги поттиснувам во себе и на крај избувнувам..Премногу лесно заплакувам и премногу сум емотивна...Некогаш сум наивна и се уште верувам дека луѓето се добри, не се зли и дека не мислат ништо лошо - и покрај фактот што знам дека тоа не е така, јас сакам да верувам дека е така... Верувам во љубов премногу, премногу, но од страв никогаш не би го направила првиот чекор па дури и да знам дека 900 посто ме свиѓа...Премногу се плашам од тоа некој да ме повреди и одбие и затоа често знам и да изгледам ладна, а сето тоа е страв...
 

Setsuko

Модератор
Член од
29 јануари 2006
Мислења
6.487
Поени од реакции
5.963
Тешко оди да се анализираш сам себеси ама ај да пробам...

Пред се многу темпераментна и избувлива личност, понекогаш се нервирам за ситници, кога ќе се налутам лутината не трае долго но во тие моменти сум повлечена, молчалива и не сакам никој да ми зборува, креирам свој свет и ги превртувам низ глава сите настани што ме натерале да се чувствувам така. Правам грешки најчесто поради брзање, некои работи едноставно не можам да дочекам да се остварат. Не можам да одбијам кога некој ќе ме замоли за услуга а знам дека можам да ја извршам дури и тогаш кога ми е преку глава од се. Го ценам вистинското другарство и им верувам на луѓето, некогаш дури и премногу и поради тоа настрадувам.
Кога сум во добро расположение се зафркавам и бегам од реалноста со мајтапење понекогаш и на своја сметка. Сакам авантури, обожавам неповторливи доживувања за да можам да ги запишам во срцето и да останат како спомени засекогаш.
 

EarthSea

Sexy Witch
Член од
28 јануари 2007
Мислења
134
Поени од реакции
1
Цело време се анализирам. Затоа што решив дека е време да сменам некои работи и морам да најдам каде лежи зајакот. Арно ама испаднаа и многу други , и цело време искачаат и нови и нови и нови..нема крај. Ама тоа е, јас сакам да се запознаам себе вистински! До сега знам дека сум малку комлицирана, малку сурова на моменти. Порано бев уште повеќе, сега го дренирам тоа, го чистам, за да бидам блага кон себе и луѓето околу мене. Да не повредувам, зошто со тоа се повредувам и себе. Знам дека сум филозофски дух, уметнички и креативен, можеби дури и премногу, па активниот дел до пред извесно време ми беше недостаток. Слободно можам да речам интелегентна, интуитивна, чувствителна..не можам да речам дека имам цврста одлука..треба да се работи на самодоверба.Искрено се подобро и подобро се осеќам во своја кожа. Може порано имав многу пријатели иако потешко стапував во комуникација..сега имам 2,3 но вистински, а многу полесно комуницирам со луѓето. Многу помалку се срамам од себе, а и некако научив да ги ценам повеќе луѓето. Во љубовта..учам, учам да сакам вистински, со надеж едка еден ден нема да има љубомори и емоционални отрови, кои би ме труле и мене и партнерот.Знам да простувам..а исто така знам да се уплашам од нешто и да фатам магла..
 
Член од
10 март 2007
Мислења
30
Поени од реакции
0
samoanalizata e najvazna ...pred da pocneme da gi psihoanalizirame drugite treba da startuvame so samite sebe....
sekogas sakame da pomineme preku bolkata, da se gordeeme so napravenoto, da bideme srekjni so tie okolu nas....i retko koj e iskren sprema samiot sebe...duri i koga kje si gi kaze sam na sebe negativnite osobini gi prikriva so onie koi mu se svigjaat...:)

zatoa ne bi pocnala sega ovde da se samoanaliziram...:) se menuvam sekoj den, iskreno cesto begam od svoite negativni osobini....mnogu od niv uspeav da gi smenam...:) ali ne e vazno...treba da si pravime samoanaliza posle sekoj nastan ili pred sekoj nastan....:)
 
Член од
22 мај 2007
Мислења
31
Поени од реакции
2
понекад самонализта без ментор мозе да те натер многу да мисиш и не дај бозе да збегаш.
www.apr.org.mk:salut:
 
С

Сатори

Гостин
Лејди Сатори напиша:
Еве јас...ќе покажувам храброст.

Проблем:Дечкото со кој бев скарана, на Нова Година(наш ден) беше со една од моите другарки.(сега сме пак заедно)

Самоанализа:Колку и да пробувам не можам да поминам преку тоа...Зошто?Затоа што не сум му била важна, затоа што не знаел што прави...Но тоа се само шпекулации на кои никогаш нема да добијам одговор, дури и да побарам, секогаш во глава ќе ми играат сценарија на кои ќе нема добра режија.
И сега размислувам, колку он, колку они двајца вредат, колку многу им значам за да го направат тоа што го направиле.
Дали пак се ќе се базира врз мојата гордост или врз нешто сосоема друго...
Дали да му простам него, нејзе и на двајцата...

П.с. После пет месеци...
Нејзе и простив, него не!:nenene:
 

Slatka_Mala

devoid of concept
Член од
15 февруари 2006
Мислења
477
Поени од реакции
11
Razorblade Kiss напиша:
Не планирав да постирам на темава,оти многу тешко ми оди да се опишам самата себе,ама вчера ми рекоа дека сум била многу комплицирана личност,па тоа ме натера да размислам-која сум всушност јас?
Понекогаш трчам,понекогаш се кријам,понекогаш се плашам од сите околу мене,од страв да не бидам повредена.Однадвор сум цврста и на моменти сурова,но всушност сум многу ранлива...тоа успеа да го открие само една личност која многу ми значи во животот.Брзо го менувам расположението,можам да се смеам до солзи,а веќе наредната минута тонам во некој мој свет,свет во кој нема да ме лажат в лице оние кои некогаш ми значеле...сум се разочарала во многу блиски,но не жалам за тоа што поминало,напротив,тоа ме направи посилна,и на некој начин им благодарам на нив.
Буквално,потписот под аватарот-I give love a bad name ме опишува каков однос имам јас со за мене сеуште непознатото чувство-љубовта.И во тоа сум како некоја исплашена срна-давам да се доближат,но не преблиску-ако ја пречекорат границата,бегам и како што вели една моја другарка-оставаш пустош зад себе:)Но не беше секогаш така...многу се променив во минатата година и пол.Веќе ни самата не се препознавам.Оној лик што го гледав,веќе не е ист.Ако сте го гледале филмот ГАВРАН ќе сфатите за што ви зборувам-како момчето кое изгубило многу во животот,но некоја одредена сила,силата на гавранот го враќа во живот,да го доврши тоа што го оставил зад себе-животот.
И јас, и јас...и после милион себеанализи и „откривање“ на решенија а на крај пак враќање на безизлезно „нерешивата“ ситуација наречена круг решавам само да се разбудам утре и да му дадам на ветерот да ме однесе кај што ќе ме однесе...По секоја цена.
 

Bada Bing!

шшшшшш
Член од
14 јули 2006
Мислења
2.671
Поени од реакции
114
Самоанализата е важен процес на самоосознавање на индивудата. Но, не е процес кој навистина почнува во времиња на среќа. Тогаш е само начин да ја самооправдаме среќата и задоволството. Не. Тоа доаѓа во времиња на изолација, на веќе завршена етапа на животот и поентата е да ни покаже што да правиме а што не во иднина, кога ќе се доживееме нешто слично.

Треба да се џонглира помеѓу самоанализата и "анализите" (те ест мислењата) што другите ги имаат да ги кажат за нас, затоа што повторно ќе се најдеме во безизлезна ситуација ако зависиме само од нас, но не треба да се забега во ниту еден правец затоа што се искривува сликата за реалноста и на долги стази се добива ништо друго освен повторна безизлезност.

Внимателно со ова затоа што можеби комплетно да се изолирате од луѓето да станете несигурна личност која не прави ништо друго освен што се премислува. Дејствувањето треба да биде плодот, а не страв кој ќе не ограничи. Значи - умерено. :wink:
 

CuCeNcE

perfectly imperfect
Член од
19 јуни 2006
Мислења
1.878
Поени од реакции
7
Добро ми дојде темава, баш сакам да си направам самоанализа...
Од секогаш ми викале дека сум типичен близнак што и стварно е така.Во мене како да постојат две личности сосема различни.Едната е избувлива, нервозна, песимистка, се нешто не и е по ќејф, за разлика од другата која е нежна, емотивна, добра, сака да помогне и гледа само на добрите страни...Тие две сосема различни карактери во мене многу често се мешаат, така да можам да сум среќна се најубаво да се чувствувам, но за секунда се може да ми се смени.Понекогаш дури ни сама не си се препознавам...
Друго карактеристично за мене е тоа што ако си замислам и зацртам нешто во глава дека е така никој неможе да ми го смени мислењето. Ако сакам нешто се борам до крај за да го добијам и можам да се пофалам дека скоро секогаш тоа ми успевало. Незнам да мразам и не сум некое големо злопамтило. Понекогаш сакам да им вратам на тие што ми згрешиле, али кога ќе видам дека само им се враќа тогаш се откажувам...
Дружељубива личност сум, сакам да си го ширам мојот круг на пријатели.На почеток сум можда малце срамежлива но брзо се опуштам...Сакам да им помогнам колку што можам на личностите што ги сакам и ми значат...
Па тоа би било се...
 

Fluffy

Hellraiser
Член од
6 мај 2007
Мислења
1.373
Поени од реакции
16
Ако почнам да се самоанализирам на форумов...ќе нема доволно место за други постови,ама ајде,на кратко:
Многу сакам да помагам на други,најчесто имам многу високо мислење за себе (освен кога сум депресивно расположена),тврдоглава сум,многу слободоумна,голема другарка,понекогаш злопамтило,ја гледам најчесто смешната страна на животот...........
 

SCORPIO__20

Your sex is on fire
Член од
1 февруари 2007
Мислења
4.380
Поени од реакции
71
Невозможно е да се самоанализирам себеси..така да ке изоставам пост од темава за понатака можеби за некој следен ден..доколку се обидам да се самоанализирам :)
 
S

Stef Bachatero

Гостин
Бидејќи никој не ми прави психоанализа сам ќе си направам.Стефан е роден на 1 јуни 1988 ден кога мајка ми ja осетила најголемата болка на целиот свет,а тоа е да родиш бебе,бебе кое после за овие 19 години се гордее како секоја мајка што се гордее за својот син,иако сеуште ме третира како дете ја сакам зашто ми дала живот,а тоа никој друг не може да ти даде.Јас хмм кога ке речеш мислиш на себе,епа човек сум тоа што сум го доживеал,ме направи ваков човек,мирен сум,не се нервирам со туѓи проблеми,некогаш кога немам излез од ситуации барам помош а не почнувам од себе,грешка што ме кошташе да се скарам со една драга личност,треба да размислвуам како во сидарта дека секогаш одговорот е пред тебе колку и да е слеп колку и да не е логичен,колку и да боли тој е одговор и тој ти треба да го најдеш,може е пред тебе а ти не го гледаш.Ок ок еве се враќам на себе,јас бев еден од најсрамежливиот човек во школо,се плашев од себе,имав еден страв дека ако сум дебел дека нема ништо да направам,бев ептен до крајот со живци и си реков ќе си го променам животот ниедна девојка и ниеден човек нема да ми рече јас сум дебел и ако ми рече ќе го декласирам како човек што незнае што сум и кој сум.Но никој не знае дека за 3 месеца сум ослабнал 20 кила,тоа тешко некој да се жртува да го постигне.И се гордеам со тоа,се гордеам што сум веган,ги сакам животните и за нив би се жртвувал.Да кога го гледаш човек прво го гледаш изгледот што носи тоа те привлекува,но сепак и да си најсветиот човек неможеш да знаеш што криеш под тој мантил дур не видиш со свои очи и уши.Поп е светец но под тој мантил крие богатство.На 12-13 години во мои раце ми умре другар од срцев удар тоа е ден денес го жалам овој ден ме потсеќа на тој лош спомен и плус умре пред моја зграда а јас тогаш не знаев за ништо за вештачко дишење само знаев да се јавам на брза помош и да чекам на нивната мислост и немилост да дојдат да го спасат,но таа брза помош дојде за пола саат а за тие 30 минути он умре.Почивај во мир што да кажам друго освен дека таков другар како тебе нема и никогаш нема да има.Тоа го оставив на страна продужив со животот.Со мојата тврдоглавост и со мојата упорност стигнав до овде,бев гомно,бев да кажам не на мојот живот,сега сум најсреќниот човек на светот.Зашто е тоа е моја слатка тајна...
 

Kajgana Shop

На врв Bottom