[SIZE=-1]Звезда у српској антропонимији:Како су имена добили Звездан, Звена, Звиздана, Стела и Стерија?
[/SIZE]КОЈИ ОД ЗВЕЗДА ВОДИ ПОРЕКЛО
Знакови и симболи који се доводе у везу са звездама заступљени су код свих народа света. У хришћанској традицији, звезда је симбол Христовог рођења. У Србији имена изведена по звезди, најчешћасу у црнотравском крају и на Власини. Звијездовићи су били позната босанска племићка, реднјовековна породица. Звездића има и Срба и муслимана. Звездини, из Рашке досељени у Нови Сад, даљином су из Украјине... Стерија је име настало из грчког корена (астера на грчком значи звезда), а Штернић презиме из немачко-јеврејског
[SIZE=-1]Рођење Христово, детаљ, црква Светог Димитрија [/SIZE]
Звезда је небеско тело, по природи слично Сунцу. У народу се под звездом подразумева свако небеско тело које се ноћу види на небеском своду као светла тачка. У фигуративном смислу, она означава и срећу човека која га прати кроз живот.
Од најстаријих времена до данас, за њу су везани многи народни обичаји, веровања, легенде, магијске раднје и друго. Они су заступљени, готово, код свих народа на свету. Посебно су бројни знакови и симболи који се доводе у везу са звездама. Постоје у многим религијама, учењима, идеологијама и слично.
Звезда је била и остала инспирација бројним уметницима, у разним доменима уметничког стваралаштва. Многа вредна дела из разних области уметности, посвећена су звездама, њиховој лепоти, тајанствености, гиздавости... "Ни најлепше годишње доба не доноси му толико лепоте, колико је доживео од звезданих гомила на плавом бескрају, ни моћ коју има над људима не узбуђује га као блуднја звезда по тишини плавог простора свијеног у лук."
Звезду као симбол срећемо и у хришћанству. Она симболише и само Христово рођење. У Библији (Старом и Новом завету) Исус се спомиње под симболом звезде:
"А кад се роди Исус у Витлејему јудејскоме... дођу мудраци са Истока у Јерусалим и кажу: Где је цар јудејски што се родио? Јер смо видели његову звезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо."
"И они слушавши цара пођоше, а то, и звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете. А када видоше звезду где је стала, обрадоваше се веома великом радошћу."
Звездана звана Звена, Стела и Звиздана
Осим тога, звезда је заступљена и у народном именослову. Скоро да не постоји народ, у чијој се националној антропономији не помиње звезда. И у српском народу постоји више личних имена и презимена, која су настала по звезди или у вези са њом. Она од давнина живе у српском етносу. Постоје на целом српском етничком простору, али у разним облицима.
Српско мушко име Звездан изведено је од именице звезда и антропонимског додатка - ан. Сама реч звездан, која у конкретном случају означава истоимено лично име Звездан, представља придев чије је основно значење "обасјан и осветљен звездама, пун звезда, који припада звездама, који је у вези са њима, који потиче и води порекло од звезда." Звездан је старо српско народно име. Употребљава се само у свом изворном облику, имена од мила за њега нису уобичајена. "Корен овог имена посведочен је у старом словенском имену Звездодраг." Овај древни антропоним настао је спајањем основе именице звезда и придева драг. То је учињено по узору на имена типа Миодраг, Љубодраг и друга. Данас се ретко среће.
Звезда се јавља и међу женским антропонимима. Она се без икаквих додатака и наставака истовремено јавља и као самостално женско име - Звезда. Додавањем наставака за женски род - а и - ка мушком имену Звездан, настала су женска имена Звездана и Звезданка. Звезданка има хипокористично значење. За сва поменута женска имена, понегде се користи надимак Звена, као име од мила.
Осим ових изворних словенских имена, у српској средини јавља се и име Стела. Поготово у новије време. Настало је по истоименој латинској речи, која означава звезду. Оно се среће и као уметничко име или псеудоним, неких познатих стваралаца из домена културе и уметности. Штавише, чак се јављају и мишљења да је наше изворно име Звездана, превод латинског антропонима Стела.
У крајевима у којима се говори ијекавски (звијезда), јављају се облици: Звјездан, Звјездана, Звјезданка и Звијезда. Поред тога, у говору Срба понекад је коришћена и икавска форма звизда. Потврду за то пружају и нека српска имена и презимена. Међу њима је и женско име Звиздана, коју помиње и Вук Караyић у свом "Рјечнику".
Звездићи из Средачке жупе, Звездини из Украјине
Међутим, без обзира што су ова имена од давнина присутна код Срба, она не спадају међу њихове фреквентне антропониме. Такође, нису ни равномерно распоређена. У Србији је ова врста антропонима најфреквентнија и најраспрострањенија у Црној Трави и на Власини (југоисточна Србија). У овим крајевима (у дијалекту се каже "дзвезда", па се поменута имена у локалним приликама изговарају као "Дзвездан, Дзвезданка", итд. У црнотравском и власинском крају постоји више знаменитих људи са овим именима. Међу њима је и неколико истакнутих солунских ратника.
Осим личних имена, звезда се спомиње и у неким српским презименима. Она су директно извођена од именице звезда, личних имена у којима је она садржана или на неки други начин.
Презиме Звездић јавља се у Метохији. Потиче из Средачке жупе (Горње село код Призрена). По предању, настало је по томе што је њихов предак Јован Јовановић, дунђерин (зидар) по струци, био јако вредан па је чак и ноћу "по звездама" зидао куће. По томе је добио надимак Звездић, који је временом заменио изворно презиме Јовановић. После Првог светског рата неке породице Звездића колонизоване су у село Пискоте код Ђаковице, а неке су одсељене у Призрен, Ораховац, Београд, итд. Славе Вазнесење Пресвете Богородице. Звездин је присвојни придев од именице звезда, који се јавља као званично презиме - Звездин. Звездини су даљим пореклом из Украјине. До Другог светског рата живели су у Рашки (Ибарска долина). После тога досељени су (колонизовани) у Петроварадин и Нови Сад где и данас живе.
Фреквентност имена Звездан у Црној Трави и Власини, потврђују и презимена Звездановић. На овом подручју постоје чак четири фамилије са овим презименом, које међусобно нису у сродству. Ово презиме је посебно распрострањено у Црној Трави. Звездановићи живе у црнотравским селима: Јовановци (Свети Никола), Славујевцу код Брода (Свети Никола) и Главшина махала (Свети Арханђел). Неке породице Звездановића из Црне Траве, одсељене су (колонизоване) у Пусту Реку. То је учињено 1878. године после њеног ослобођења од Турака. Насељени су у селу Каменици код Бојника, где их и данас има. Звездановићи на Власини живе подно Чемерника, у Соколовој махали. Слично значење са патронимом Звездановић, има и презиме Звезданић. Звезданићи живе у Београду а воде порекло из Војводине.
Босански племићи Звијездовићи
Од имена Звезда и патронимског додатка -ац, створено је презиме Звезданац. То је учињено по узору на српска презимена Трифунац, Дамјанац, Стојанац и друга. Међутим, могуће је да је изведено и по неком другом основу. Звјездан, као ијекавска варијанта имена Звездан, садржан је у презимену Звјезданић.
Осим у личном имену Звиздана, икавска форма именице звезда, јавља се и у презимену Звездић. У Србији има више породица са овим презименом, различитог етничког и верског идентитета. У Каћу код Новог Сада, живе православни Срби који се презивају Звездић. Славе Светог Јована Крститеља. На Пештерској висоравни (околина сјенице) има и муслимана са овим презименом. Даљим пореклом су из Херцеговине.
Ијекавски облик звијезда, заступљен је и у презимену Звијездовић. Звијездовићи су били позната српска племићка породица у среднјовековној Босни. Из ове фамилије (по предању) потиче и познати фрањевац Анђео Звијездовић. Живео је у ЏВ столећу. Познат је по томе, што је после пада Босне под турску власт, од султана Мехмеда ИИ измолио уговор којим се допушта слобода вероисповести хришћанима у Босни. Та повеља сачувана је до данас и налази се у фрањевачкој књижници у Фојници.
У српском именослову, поред поменутих изворних словенских антропонима, постоје и нека имена страног порекла, која су такође настала по звезди.
Једно од њих је и мушко име Стерија, које се јавља и у облику Штерија. Оно представља модификовану форму грчког имена Астериос. Долази од грчке речи астер, астерис, која означава звезду. Оно је старо име које потиче још из античког периода, а заступљено је и у хришћанству. Постоји и хришћански светитељ са овим именом (Свети Астерије). Данас не спада у групу фреквентних грчких имена.
И Стерија је име добијено по звездама
Ово име углавном се јавља код Срба цинцарског порекла. Цинцари га изговарају као Штерију. Садржано и у личном имену Јована Стерије Поповића, нашег познатог књижевника и научника из прошлог века. "Стерију су тако прозвали по оцу Грку-Цинцарину, трговцу. По матери је био унук угледног српског сликара, и помало песника Николе Нешковића." Према томе, његово крштено име је Јован, а Стерија је име његовог оца. У конкретном случају, друго име Стерија значи "Стерији". Женска форма овог имена код Срба није заступљена.
Ово име је данас, готово потпуно ишчезло из употребе, а успомену на њега чувају презимена настала по њему.
Од пуног имена Штерија направљено је презиме Штеријевић. Штеријевићи живе у Београду, а досељени су из Македоније (село Леуново код Гостивара) славе Светог Николу.
Немачка звезда у јеврејском презимену са српским наставком
Од облика Штера, скраћенице имена Штерија, направљено је презиме Штерић. У више места по Србији, има неколико породица са овим презименом, које међусобно нису у сродству. У Београду више од једног века живе две староседелачке фамилије Штерића. Без обзира што имају исто презиме и исто крсно име (Свети Никола), нису у сродству. Из једне од њих потиче познати београдски занатлија (воскар) Миодраг Штерић, а из друге професор Константин Штерић. Професор Штерић је од женидбе славио имендан (славу Цар Константин и Царица Јелена), а после склапања брака са Вером Коруновић породица је преузела њену славу Светог Николу за своје крсно име. Штерића има и у Осипаоници, у Смедеревском Подунављу. Досељени су средином прошлог века из Грчке. Славе Светог Арханђела. По писању Душана Поповића "Цинцар Михаило се 1860. године доселио из Писадора у Осипаоницу и ту отворио крчму. Имао је четири сина. Касније су неки од чланова ове породице своје ухлебљење потражили у Смедереву и Београду, где и данас живе." Осим тога, у Смедереву постоји и друга фамилија Штерић, која ту дуго живи и није у роду са Штерићима досељеним из Осипаонице. Из фамилије Штерић потиче и познати архитекта Милица Штерић (1914-1988). Пројектовала је више значајних грађевина у Смедереву и Београду.
У српској антропонимији постоје и нека "звездана" презимена немачко-јеврејског порекла. Звезда се на немачком каже штерн и представља истоимено немачко презиме. Осим Немаца, ово презиме имају и немачки Јевреји, код којих је оно доста често. Ово постоји и у нашој средини. У Београду живи стара јеврејска породица Штерн. Досељени су пре више од једног века "негде из среднје Европе (Немачке или Пољске)." Максим Штерн је шездесетих година своме презимену додао наставак -ић, па је тако настао србизовани облик Штернић.
ова е извадок од еден сајт кој морав да ви го покажам бидејќи сум Србинка и целава тема дека сме робови е навредлива
Za više informacija pogledajte Bela Srbija 
