А
Атлантист
Гостин
Може ли некој да ми препорача психолог, досега никогаш не сум бил а чуствувам дека треба. И колку се движат цените на сеансите, дали ги покрива фондот за здравство? Треба ли упат од матичен лекар?
За приватно не ти треба упат, ниту пак фондот ти покрива. За државно ти е бесплатно со упат само прашање е колку е тоа функционално. Јас не сум бил на државен психолог.Може ли некој да ми препорача психолог, досега никогаш не сум бил а чуствувам дека треба. И колку се движат цените на сеансите, дали ги покрива фондот за здравство? Треба ли упат од матичен лекар?
Ова е многу вообичаено. Да си одиш на психолог ќе ти биде најубаво, зашто лесно се решава, само ти треба некој да те води низ процесот и секако, дисциплина.како можам да ги тргнам некои мисли од главата што другите мислат за мене јас знам дека многу не треба да се секирам дека не треба да ми биде гајље што другите мислат и пробувам да ги отфрлам некако тие мисли али неможам кога и да сум со луѓе да разговарам ми идат мисли дека не убаво мислење имаат за мене пробувам некако да не мислам на тоа да го отфрлам ама неможам досега сум немал таков проблем ова почна да ми се случува од пред 2 недели незнам што да правам не се осеќам убаво од тоа и неможам да се расположам и кога ќе легнувам со истото легнувам и со истото станувам со таа мака незнам како да ја совладам тоа ми исчезнува кога ептен сум занесен во нешто и тоа е единствен начин да не мислам на глупите мисли ама после 5 минути одма се враќам на истото зошто ми идат такви мисли повредливи што другите мислат за мене секогаш сакам да оставам добар впечаток кај луѓето ама не излегува така и тоа пречка ми e што секој ден сум не расположен веќе неможам вака да издржам...помош,совети?
Сакав да ти одговорам веднаш, но ај си реков да видам што има пишувано претходно низ форумов може сама се има изјаснето за некој проблем.....и кога ...оп...развод,прељуба,физички контакт,мало дете, емоции кон човек близок до бившиот....ти фали само уште да пишеше и дека си член у партијаKoga prv pat pocuvstuvav silen strav koj me drzeshe so denovi, neznaev shto se slucuva, potoa so dolgo istrazuvanje sfativ deka se raboti za anksioznost i panicni napadi. Ne otidov na psihijatar. Posle da ja recam dolga borba uspeav da se izvlecam. Da pocnam da ziveam i trezveno da razmisluvam. No ostana posledica od se toa. No i da se manifestira na cuden oblik. Srekkna ne e postojano. I po sedum godini mi skisna, da se boram so neshto shto ne znam shto e a strashno mi smeta. Oidov na dva psihijatri a dijagnozata beshe ista. Mnogu sum samobendisana, ne se vrti se okolu mene. Ne sum odlucna pa se gubam u haos i mi se zatvara slikata pa taka mi se manifestira... slushnav se osven odgovor na prashanjata koi strashno me bunat. A toa se : kako postojam, kako se gledam, kako razmislivam, shto se slucuva vnatre vo mene, shto ne dvizi, ok gledame oreku oci ama shto e toa shto ni ja dava slikata...do nishto ne mi e, se shto mi e ubavo od ednash mi skisnuva koga kje mi dojde toa depresivno panicno cuvstvo, uzasno civstvo od vnatre, se civstvuvam kako prvite nekolku minuti koga kke se razbudite od najgolemiot koshmar, strav panika nerealno cuvstvo, prashanja za zivotot koi mi stvaraat strashen strav i nerealna slika... i toa pomimuva, ama go mislam, zashto mi e taka, od kade se tie loshi misli i iskrivena percepcija na rabotite koi i emotivno ja prezivuvam, i posle se kje se osvestam pak se vrakjam u pozitiva, se trudam da ne mislam, pocnuvam da rabotam, i po nekoj den se vrakjam u normala, se raduvam se mi e ubavo, uzivam da si mislam da si praam filmcinja, planiram da iskocam da si pomin super i naj kontradiktorno, koga kje pomislam na toa shto mi se slucivalo se smeam i kolku i da sakam go nema toa cuvstvose do sleden pat. Pretezno ova mi se pojavuva u stresen period koj go pominuvam mashki, pa cesto mislam deka ako se isplacam kje izvadam se a i ne retko ne sum greshka. Lugje imate nekakvo iskustvo, ideja shto mi e, osven sho sum trtnata u krilce i malku u glava?!
![]()
Vistina, no, No, i toa ne mi e bitno, ni do toa ne mi e vo tie momenti, koga kje mi se desi toa, probuvam da mislam deka neshto nemam sredeno, cekaj da se preispitam jok. Strav, panika, mislam, si go gledam nosot i me fakja strav. Dali faking taka mi se manifestira ete stresot koj znae, pa i.moram da ziveam so toa... a i dvata psihijatri go kazaa toa shto i tiСакав да ти одговорам веднаш, но ај си реков да видам што има пишувано претходно низ форумов може сама се има изјаснето за некој проблем.....и кога ...оп...развод,прељуба,физички контакт,мало дете, емоции кон човек близок до бившиот....
Значи ти имаш среќа што не си експлодирала а не паничен напад што си добила
Прва работа расчисти некој работи во животот што ги буткаш под тепих, размисли малку и ќе ти текне кои се тие работи, кога ќе се ослободиш од нив ќе можеш да си уживаш во животот.
Ok, blagodaram[DOUBLEPOST=1421444442][/DOUBLEPOST]@Marija3124, ти ја споив темата со оваа. Тука продолжете со дискусија.
Sekako, ama da se plashish na momenti od toa sho si go gledash nosot, i kako odsih i kako funkcionirash... toa e strashno, ali samo toa ne mozam da ho resham. Pa dobro, ajde preporacajte mi strucno lice sho bi mozelo da pomogneЗа се мора да има причина. Твојот страв сигурно има некоја причина која е скриена во твојата потсвест.
Оди кај матичната доктор/ка да ти препорача некој психолог. Тој може да ти помогне. Мојата бивша кога имаше проблем со фобиите, на тој начин побара помош.Ok, blagodaram[DOUBLEPOST=1421444442][/DOUBLEPOST]
Sekako, ama da se plashish na momenti od toa sho si go gledash nosot, i kako odsih i kako funkcionirash... toa e strashno, ali samo toa ne mozam da ho resham. Pa dobro, ajde preporacajte mi strucno lice sho bi mozelo da pomogne![]()
Сите ги менува. Јас после мојата прва врска не бев повеќе оној стариот. Чудно беше што откако почна мојата прва врска јас имав чувство на вина. Вина дека со тој чин сум го напуштил детството засекогашМи треба мислење за еден проблем што сепак мислам дека е од психолошки аспект.
Дали е нормално или сепак не .
Одкако стапив во сериозна врска,како да се променив,како да не сум јас.
Ми фали старата јас да бидам онаа безгрижна силна што мува не ја лази.Сега некако станав ептен ранлива сентиментална емоционално слаба се си земам при срце ич не сум тоа што бев.
Најмногу ме боли и психички ме турка,тоа кога ќе ми рече некој друг .
Леле колку си сменета.леле колку си ослабела ич не си истата.
На тој муабет буквално психички паѓам.
Самата врска ми носи доста стресови,си имам работа со опсесивен дечко.На почетокот секој ден се соочував со кавги.Сега повеќе не.но сеуште не можам да застанам цврсто на нозе.
Сите ги менува љубовта ? или само мене ме смени ?
Имаш до тебе некој кој ти значи, за тоа и си се сменила. Нормално е у врска кога си, да се промениш. Малку или многу зависи лично од тебе. Но мене лично во приказнава, не ми се допаѓа опсесивноста на твојот дечко, твојата негативна промена која е очигледно е последица на тоа. Дај размисли за се, стави ги на кантар негативните и позитивните работи од врскава и одлучи што понатаму. Убаво е да правиш промени во сопствениот живот, макар и ради партнерот да ги правиш, но истите треба да бидат позитивни врз твојот живот. Постави си ги двете следни прашања и одговори си искрено на нив. Го сакаш ли искрено овој човек и како врскава која ја имате влијае на вашите животи, позитивно или негативно? Сама пред себе ако не бидеш искрена, тогаш тешко тебе. Твој е животот, што сакаш можеш да правиш со него. Не заслужуваш некој да ти го контролира и да ти го прави мизерен.Ми треба мислење за еден проблем што сепак мислам дека е од психолошки аспект.
Дали е нормално или сепак не .
Одкако стапив во сериозна врска,како да се променив,како да не сум јас.
Ми фали старата јас да бидам онаа безгрижна силна што мува не ја лази.Сега некако станав ептен ранлива сентиментална емоционално слаба се си земам при срце ич не сум тоа што бев.
Најмногу ме боли и психички ме турка,тоа кога ќе ми рече некој друг .
Леле колку си сменета.леле колку си ослабела ич не си истата.
На тој муабет буквално психички паѓам.
Самата врска ми носи доста стресови,си имам работа со опсесивен дечко.На почетокот секој ден се соочував со кавги.Сега повеќе не.но сеуште не можам да застанам цврсто на нозе.
Сите ги менува љубовта ? или само мене ме смени ?