Едгар Алан По

Член од
20 март 2012
Мислења
1.465
Поени од реакции
2.366
Од филмот Raven, Annabel Lee;)



Интересно и забавно филмче, иако По заслужува многу, многу подобро...да се надеваме дека ќе има и автобиографски филм.

http://www.imdb.com/title/tt1486192/?ref_=sr_2
 
Член од
26 ноември 2013
Мислења
153
Поени од реакции
181
Дали ги имате слушано Closed On Account Of Rabies - Edgar Allan Poe?
Ги добив по препорака на другарче и планирам деновиве да ги слушнам.
Еве од мене нешто омилено:
Dreams
Oh! that my young life were a lasting dream!
My spirit not awak'ning till the beam
Of an Eternity should bring the morrow.
Yes! tho' that long dream were of hopeless sorrow,
'T were better than the cold reality
Of waking life, to him whose heart must be,
And hath been still, upon the lovely earth,
A chaos of deep passion, from his birth.
But should it be - that dream eternally
Continuing - as dreams have been to me
In my young boyhood - should it thus be giv'n,
'T were folly still to hope for higher Heav'n.
For I have revell'd, when the sun was bright
I' the summer sky, in dreams of living light
And loveliness, - have left my very heart
In climes of mine imagining, apart
From mine own home, with beings that have been
Of mine own thought - what more could I have seen?
'T was once - and only once - and the wild hour
From my remembrance shall not pass - some pow'r
Or spell had bound me - 't was the chilly wind
Cam o'er me in the night, and left behind
Its image on my spirit - or the moon
Shone on my slumbers in her lofty noon
Too coldly - or the stars - howe'er it was,
That dream was as that night-wind - let it pass.

I have been happy, tho' [but] in a dream.
I have been happy - and I love the theme:
Dreams! in their vivid coloring of life,
As in that fleeting, shadowy, misty strife
Of semblance with reality which brings
To the delirious eye, more lovely things
Of Paradise and Love - and all our own!
Than young Hope in his sunniest hour hath known.
 
Член од
16 јули 2009
Мислења
30
Поени од реакции
11
Ова е мој препев на песната “За Валентин-денот“ од американскиот поет Едгар Алан По.


Фабула е ова, за љубопитен читател четиво скрито,
сРед кое едно име најмило ко пиленце го вгнездив,
таА што го носи има очи кои блештат ко во митот
за оНаа Леда чии јуначки близнаци постанаа ѕвезди.
ПринЦ сум на овие рими, тие дар ми се од боговите,
земи гИ ти како амајлија што срцето ќе ти го глочка.
ПретреСи ги и измери ми ги зборовите и слоговите,
не се стеСнувај, анализирај ја секоја запирка и точка.
Ако макатА твоја можеби испадне и бесмислен скеч,
не бидувај Разбеснет како да си пред Гордиев јазол;
загаткава е Џам кон сите и немој да потегнуваш меч,
доволно е ако Еден од вас успее да го скрши мразот!
Врз ливчево се Напишани три збора во кос редослед,
очи се на духовиТата душа, ѕиркаат низ секој стих;
често спомнуванО од поети е тоа име и име е на поет,
восхит за него сврЗав, копнежлив, оддалечен и тих.
Тие зборови се како Галежните прикаски за деца
што во Минхаузен барОнот дамна ги раскажувал,
ама ниту Вистината ни Умот во нив не се штреца
па и ти никогаш не се преДавај и не се натажувај.
*****************
Еве го оригиналот:
A Valentine
For her this rhyme is penned, whose luminous eyes,
Brightly expressive as the twins of Leda,
Shall find her own sweet name, that nestling lies
Upon the page, enwrapped from every reader.
Search narrowly the lines!- they hold a treasure
Divine- a talisman- an amulet
That must be worn at heart. Search well the measure-
The words- the syllables! Do not forget
The trivialest point, or you may lose your labor
And yet there is in this no Gordian knot
Which one might not undo without a sabre,
If one could merely comprehend the plot.
Enwritten upon the leaf where now are peering
Eyes scintillating soul, there lie perdus
Three eloquent words oft uttered in the hearing
Of poets, by poets- as the name is a poet’s, too,
Its letters, although naturally lying
Like the knight Pinto- Mendez Ferdinando-
Still form a synonym for Truth- Cease trying!
You will not read the riddle, though you do the best you can do.
--- надополнето: 28 декември 2013 во 22:44 ---
A Dream Within a Dream

Take this kiss upon the brow!
And, in parting from you now,
Thus much let me avow-
You are not wrong, who deem
That my days have been a dream;
Yet if hope has flown away
In a night, or in a day,
In a vision, or in none,
Is it therefore the less gone?
All that we see or seem
Is but a dream within a dream.
I stand amid the roar
Of a surf-tormented shore,
And I hold within my hand
Grains of the golden sand-
How few! yet how they creep
Through my fingers to the deep,
While I weep–while I weep!

O God! can I not grasp
Them with a tighter clasp?
O God! can I not save
One from the pitiless wave?
Is all that we see or seem
But a dream within a dream?
Ова е мој препев на песната A Dream Within a Dream од Едгар Алан По


1
Штом меѓу нас почна да израснува меѓа,
бакнежов го вгнездувам во твојата веѓа
со чесноста од мојата исповедна преѓа:
да, ти не грешиш и вистината ја кажа
дека само како сон моите дни важат;
сепак, ако надежта гине со крај беден
во само една ноќ или сал во ден еден,
во некој призрак или ништожна шема,
велиш ли дека затоа помалку ја нема?
Сè што гледаме или ни се присторува
само е сон што во сонот се повторува.
2
Исправен сред рик, само стојам и молчам,
слушам како брановите брегот го толчат,
во раката ми танцува со волшебен блесок
дружина од прегрнати зрнца златен песок!
Колку малку се, малечко оро на мала бина,
па и они низ прсти едно по едно ми гинат
дур`со мојте лелеци длабочината ја кинат!
Боже, зошто не можам доволно да стегам
за од загработ мој ни едно да не ми бега?
Зар сè што гледаме или ни се присторува
е само сон кој во сонот ни се повторува?
--- надополнето: 28 декември 2013 во 22:55 ---
Зошто?
Кога читаш нешто од По од страниците на книгата испарува бурбонот или џинот кој го локал секој ден па те опијанува или!?
Лага е тоа!

Значи, сакам првин да ја урнеме широко распространетата заблуда дека Едгар Алан По бил
пијаничиште и дека умрел во алкохолен делириум тременс.
Тоа е лага, односно, погрешно толкување на симптомите на труење со жива.
Имено, По еднаш се разболел од некаква инфекција и како напреден човек, имајќи доверба во науката, се подложил на лекување од стручњак, популарен бостонски доктор.
Во тоа време, докторите многу радо употребувале некаков шуруп во кој една од состојките бил и металот жива.
Кој повеќето пациенти шурупот обично давал резултати и инфекциите поминувале ама кај По тоа не се случило, веројатно бил заразен со некоја атипична бактерија.
Докторот продолжил да го лекува просто математички зголемувајќи ја дозата, упорен дека тој шуруп е за инфекции.
Така се случило По да биде лекуван повеќе од една година и како последица на дејството на живата (која е отровна) постојано на другите им делувал или како пијан или како мамурлија.
На крајот од лекувањето, дозата докторот ја зголемил многукратно и По умрел во страшни маки, во делириум тременс, паднал во несвест додека пешачел.
Ова е вистината за смртта на царот По.
На каналот Дискавери имаше документарна емисија за ова, поткрепена со податоци од дневникот (уписникот) на докторот и новински реклами за шурупот и аптекарскиот рецепт за неговиот состав.
Човек кој така блескаво и математички прецизно создал мајсторски книжевни дела и за релативно краткиот живот стекнал светска слава – тешко
дека бил тежок алкохоличар како што раширено се верувало.
Значи, По е жртва на сопствената верба во медицината која себе се дефинира како наука за
здравјето, што е голема шарена лага.
Жртва на медицината неодамна стана и најплодниот писател на сите времиња – Исак Асимов кој има напишано и издадено преку 500 книги, најмногу досега забележано како поединец.
Тој прекрасен човек, најголемиот популаризатор на науката, настрада токму од примената на
медицинската наука – во една рутинска операција без било какви ризици, преку трансфузија на крв беше заразен со вирус на сида и умре наскоро потоа.
--- надополнето: 28 декември 2013 во 23:00 ---
Ме радува кога гледам дека сеуште има луѓе што читаат добра поезија:)еве нешто мое омилено од По читајте и уживајте:
Alone
From childhood's hour i have not been
As others were; i have not seen
As others saw; i could not bring
My passions from a common spring.
From the same source i have not taken
My sorrow; i could not awaken
My heart to joy at the same tone;
And all i loved, i loved alone.
Then-in my childhood, in the dawn
Of a most stormy life-was drawn
From every depth of good and ill
The mystery which binds me still:
From the torrent, or the fountain,
From the red cliff of the mountain,
From the sun that round me rolled
In its autumn tint of gold,
From the lightning in the sky
As it passed me flying by,
From the thunder and the storm,
And the cloud that took the form
(When the rest of Heaven was blue)
Of a demon in my view.
Ова е мој препев на песната “Alone“ која на возраст од 20 години ја напишал американскиот поет Едгар Алан По.

(Е.А.По песната самиот не ја објавил, најдена е во ракопис по неговата смрт.)

Осаменко

1
Уште од дете јас не бев како сите други,
очите ми се стремеа кон најдален долет,
мислите не беа врзани вагони на пруги,
страстите не ги раѓаше општата пролет.
2
Од општ извор не беше ни мојата тага,
а срцето се опираше, како да е камено,
да биде мускулче за заедничката снага;
и сѐ што посакував, го сакав осамено.
3
Тогаш во детството – тој изгрев кроток
на мојот честопати буроносен живот, -
од секоја длабочина на доброто и злото
никна загатка што уште ме мачи диво:
4
од гргорливоста ли на планински вруток,
од црвените клисури каде орли се ведат,
од сонцето ли што ме завиткувало круто
со златотилак од неговата есенска следа,
5
од блескотноста ли на небесната гуња
што летајќи ненамерно ме одминала,
од грмотевица ли што во суровата луња
панталоните на облакот* му ги скинала,
од Небото ли што како сино се вреднува
дојде демонот што мене ме опседнува.
 
Член од
14 март 2014
Мислења
473
Поени од реакции
1.163
Еден од омилените писатели.
Иако е морничав,ми се допаѓа неговата литература.
Особено Анабел Ли и Гарванот.
(y)
 
Член од
31 декември 2013
Мислења
19
Поени од реакции
5
ова е еден од расказите кој ќе се најде во мојата книга што треба да излезе 2015 :) Не случајно го ставам овде :)

ВЕЛИКИ ПЕТОК или СМРТТА НА L.SUS.FICER


Очите полека ми се затвараа. Како тег да имав на нив. Многу тежок тег. Зраците од телевизорот шараа по моето лице. Не ми даваа да заспијам. Беше темно. Полека ја движев главата. Едвај успеав да се свртам кон часовникот. 3:05. Издишав. Погледнав наоколу. Ништо. Се беше исто како и пред да задремам. Станав. Го зедов далечинкиот. Го изгасив телевизорот. Погледнав низ прозорот. Полна месечина. Полна месечина точно на средината од мојот прозор. Милно ме галеше со своите зраци. Повторно седнав. Го вклучив телевизорот. Тигар страсно ја откина главата на една газела. Станав да земам нешто да јадам. Го отворив фрижидерот. Кашкавал, мајонез, млеко, леб, месо, туна, мусли… Го земав мелкото и муслите, земав една длабока чинија и си приготвив вечера или што и да е во никое време. Седнав. Тигарот го немаше веќе. Стоеше неподвижното тело на газелата. Заборавив да си земам лажица. Станав. Отидов по лажица. Ја земав. Седнав. Почнав да јадам. Една за една и за брзо време во чинијата имаше само капки млеко. Да бев сега некој Пикасо ќе направев некое дело – ама не сум. Почнав да се смеам. Ама свесно прекинав. Си велам имам дете и жена што спијат горе. Ќе ги разбудам. Вниманието ми го зеде еден звук. Не знаев од што може да е. Се свртев наоколу ама немаше ништо освен светлиот екран со телото на мртвата газела. Си велам -„Оди да спиеш, утре си на работа!“ Го изгасив телевизорот. Ја зедов чинијата и лажицата. Ги ставив во лабаво. И отворив работа на жена ми. Ех, таа не знае глава каде и е од работа јас уште толку и отварам. Ги засукав ракавите. Пуштив вода и набрзина ја измив. Направив добро дело. Се гордеам со себе. Што да правам? Не ми се спие. Го вклучив телевизорот. Седнав. „ХАОС ВЛАДЕЕ! – извика една лисица. Ме облеа жешка вода. Срцето забрзано почна да ми чука. Веднаш го сменив каналот. Немаше ништо. Бев преплашен. Се фатив за чело. Бев препотен. Морав да се пресоблечам. Отидов до спалната соба, тивко го отворив креденецот и ги облеков другите пижами. Ја бакнав жена ми на чело и легнав до неа. Таа се насмевна во сон и ме прегрна. Почуствував топлина. Се обидов да заборавам на се и да заспијам. Ги затварам очите, но тие се противат. Во главата почнаа да ми се вртат некои грозни мисли.„ Убиј се! Олесни им на другите околу тебе! Напиши статус на социјалните мрежи – кажи дека сакаш да си заминеш! “Станав. Почнав да врескам. Да пцувам. Да плачам. Се во исто време. Потоа сам си залепив шамар. Трај бе магаре. Имаш жена што спие до тебе и дете во соседната соба, ако полудуваш оди во лудница и остави ги другите да дишат. Дали навистина сам си зборував или не? Се свртев кон жена ми да видам дали спие. Спиеше како кротко јагне. Лесно вдишуваше и издишуваше. Лицето и зрачеше со светлина. Сакаше да каже – дојди легни и не мисли. Ги протрив очите. Со раците поминав низ косата. Излегов од собата и појдов до кујната, долу да се напијам чаша вода. Се освежив малку. Се свртев и видов дека телевизорот не сум го исклучил. Паметам дека кога ја сменив последен пат програмата имаше само бел екран. Сега имаше црна позадина и бројот 3 на средина. Го изгасив. Додека се качував по степениците слушнав крик. Беше ист како оној кој го чув пред некое време. Доаѓаше од собата на моето дете. Се стрчав и влегов во собата. Го видов моето дете како лежеше на креветот и читаше некоја книга. Тоа беше само 3 години. Си велам како може да чита книга? Се доближив до него. Не можев да видам која е книгата што ја држи во рацете. Само загрижено го прашав „Што е сине? Зошто не спиеш? Да не ти треба нешто.“ Ме погледна со потценување. Ја остави книгата на масичката до него и ми рече „Тато, кога гледаш во бездната и таа гледа во тебе.“ Јас полудувам. Јас не сум при себе. Го слушам моето дете кое го цитира Ниче. Паднав. Не можев да стојам. Слегов доле во мојата работна соба. Прозорот наеднаш се отвори. Стаклото се скрши. Црн гавран влета во собата и застана пред мене. Ме гледаше право во очи. Ми рече “Nevermore!”. Морници ме полазија, воопшто не знаев што да правам. Имав пиштол кој еднаш го добив за поклон. Ја отворив фиоката. и го зедов пиштолот. Го репетирав. Го вперив во глава и му реков на гавранот „Гаврану не постои Nevermore!“. Пукнав.
 
Член од
19 април 2014
Мислења
430
Поени од реакции
1.248
Кое издание на "Авантурите на Артур Гордон Пим" го препорачувате? Од која издавачка куќа? :)
 

Kajgana Shop

На врв Bottom