10 година сам се борио против Милошевића како сам знао и умео, и моја прича са њим, мислио сам, завршила се 2000. Међутим, не престаје да ме чуди то да Милошевић и кад није жив успева да изазове сукобе и неразумевање, што је једна од константи и главних карактеристика његове политике.
Био је манипулатор и лажов. Не треба гледати шта је говорио већ шта је радио, а резултати су очигледни. И само слепац то не види, а изгледа да их нажалост још има. Иначе, овај говор је написан у тренутку кад је Милошевић под притиском милиона грађана Србије морао да призна пораз на изборима које је изгубио иако је крао гласове. Спремао се после овога да са својим судијама исконструише још једну крађу, и да још једном замагли људима очи отрцаном ксенофобичном и националистичком причом. То је једина сврха ових речи горе.
Он чак није био лопов у смислу да му је мотив бављења политиком била материјална корист. Највећа и једина вредност била му је власт, и у име власти могао је да каже било шта и да убије било кога, правдајући то вишим циљевима. То је био његов мотив, његов идеал и смисао живота.
Шекспир је о свему овоме давно писао, нема ничег новог. Читајте Макбета. Ту има све о томе како човек са илузијом о величини и "мисији" незаконито узима власт и убија свог доброчинитеља и краља Банкоа (Стамболића), на шта га свесно и агресивно подстиче лејди Макбет (Мира Марковић). Али лаж се све више открива, зло се шири иако се оправдава пророчанствима. Макбета напуштају сви који имају разума и његова власт постаје гола владавина страха и лажи, до његовог коначног краја. У суштини Милошевић је трагичан лик. Једина разлика је то што би Мира Марковић данас и даље да лаже и да манипулише, док лејди Макбет у драми умире под теретом савести. Life is stranger than fiction.
Милошевић се није кретао међу људима, већ је усамљен у свом дворцу ковао политичке потезе који су сви од реда били изнуђени временом промена у Европи и свету и чињеницом да је на власт дошао преваром, лажима и манипулацијом. Многи су изгубили живот да би тај човечуљак остао на власти, и то је једна страшна, трагична истина.
Нажалост, пропратна појава његове владавине лажи и обмана је тровање људских умова у Србији и појава антисрпства у Србији и ван Србије, у целом свету. Милошевић је искористио национализам, националисти су искористили њега. То је била савршена симбиоза али сада је дошао крај. Нема више вожда (фирера) и време је за одрастање, гледање у огледало и суочавање са ружним лицем.
Иначе, не идем на српске, хрватске и босанске форуме због количине отрова и обмане који још постоји међу људима. Главни (не и једини) сејач отровне мржње био је Милошевић. Заоставштина свих тровача је то што су људи много више него раније једни друге гледају прво по томе како се зову и којим језиком говоре. Ето мене зато у виртуелној Македонији у потрази за изворима моје културе. (Иако је Македонија много мање затрована, то постоји и овде, и десило ми се и на овом форуму).
Рецимо, захваљујући владавини и учинку СМ, ћирилица је у Србији, Црној Гори, БиХ, Хрватској па и другде постала ознака четништва и назадности. То је перверзија истине. Оно што по мом мишљењу треба да радимо ми (схватите ово "ми" како год желите) је да чувамо своју културу али без ксенофобије која трује људе. (Хвала Грцима што су измислили ову лепу реч).
Стоп страху. Духовно ропство је само могуће кад је човека страх и кад одбија да се суочи са самим собом и процени своје квалитете и мане. А сигуран пут ка таквом ропству је национализам. То је негација сопствене културе, идеологија и измишљотина а не чување културе. Волимо прво себе да би могли да волимо и друге - то је мој мото, а то нема везе са национализмом.
Поздрав свима а посебно Павелу.