Актуелни случувања во светот, со осврти од геополитички аспект

Vanlok

deus ex machina
Член од
30 мај 2009
Мислења
25.210
Поени од реакции
33.230
But change was in the wind. JFK moved to revolutionize the discourse with his now-famous proposal for world peace delivered at American University on June 10, 1963. In the Soviet Union, Khrushchev denounced Stalin and proposed a new era of “Peaceful Coexistence” with the West. In the early 1970s, President Richard M. Nixon and his national security advisor Henry Kissinger sought détente with the Soviets along with their epochal opening to China.

Rapprochement with the Soviets was sabotaged by the Reagan military build-up in the 1980s and the lies of Soviet supremacy promulgated by the Committee on the Present Danger. The U.S. was also creating the Mujahedeen to attack the Soviet military presence in Afghanistan. This was part of Reagan’s engagement in his own proxy wars—called the “Reagan Doctrine”—against leftist regimes in Asia, Africa, and Central America, with U.S.-supported “death squads” in El Salvador and elsewhere.

It was under Reagan that the faction known as the “Neocons” began their infiltration of the national security apparatus. These included “Trotskyite” intellectuals from New York like Irving Kristol; alumni of Democratic Senator Henry “Scoop” Jackson’s staff like Paul Wolfowitz and Richard Perle; “Team B” CIA analysts empowered by short-term Director George H.W. Bush, leading to the future prominence of Bob Gates; icons of the military-industrial complex like “Father of the H-Bomb” Edward Teller; Donald Rumsfeld and Dick Cheney, who’d been joined at the hip to each other and to President Gerald Ford; Reagan’s Director of Central Intelligence William Casey; and many future dark personages like John Bolton.

It was Casey who famously said at one of Reagan’s early staff meetings, “We will know our disinformation program is complete when everything the American people believes is false.” This statement defined perfectly the future program of what we call today the “Deep State” and its mass media megaphone, especially outlets like The New York Times, the Washington Post, and CNN.

One of the first major Neocon projects—Iran-Contra—devolved into scandal, with Reagan and Vice-President Bush both claiming ignorance under the “plausible deniability” fiction. Another was Reagan’s pet project—the Strategic Defense Initiative—lampooned as “Star Wars.”

Purporting to be offended by the U.S.-Soviet nuclear standoff, whereby peace was assured only by the logic of “Mutually-Assured Destruction,” Reagan proposed an armada of “defensive” weapons in space. The military-industrial complex seized on Star Wars as a cornucopia of lucrative research and development projects that ended when space shuttle Challenger blew up. The space shuttle was being converted to a testing platform for space weaponry, as I saw personally at NASA when I worked there in 1985-1986. One of the war planners’ bright ideas was to send the president to orbit in the space shuttle, from which he could safely direct military operations.

But the Star Wars project, which was not revived until the 21st century, nevertheless witnessed vast planning of space battle stations, nifty theoretical space weaponry like the X-ray laser and devices later called “rods from God,” and cost-benefit studies that included calculations of how many tens of millions of Americans could die in a space-based nuclear war against the Soviets while still allowing the U.S. to claim victory.

Meanwhile, it was after the horrendous exposures of CIA assassinations, media subversion, poisoning of subjects with LSD, and other misdeeds arising from the Church Committee hearings in 1975, that the CIA began to retreat into the shadows. Under Reagan came authorization of the National Endowment on Democracy, whose signature mission became “color revolutions” and later the “Arab Spring.” Amid the horrors, though, Reagan was yet able to sign the Intermediate-Range Nuclear Forces Treaty with Soviet Premier Mikhail Gorbachev, rolling back the number of nuclear weapons for the first time.

But things took a decided turn for the worse under President George H.W. Bush with the 1992 Wolfowitz Doctrine that reformulated the old CFR plans for global U.S. military dominance and contained the ominous warning that Russia was the only nation on earth with the power to destroy the U.S. By now, the U.S. had begun its next phase of global conquest with Bush’s war against Iraq—Desert Storm. The goal was total military colonization of the Middle East, with the “Greater Israel” project so near and dear to the hearts of the Neocons an obvious beneficiary. The Iran-Iraq War of 1980-6, with the U.S. arming both sides, doubtless had the same underlying purposes.

The oddity in the designation of Russia as the worst of enemies named in the Wolfowitz Doctrine was that a year earlier, the Soviet Union had collapsed, ceasing to exist in 1991, with U.S. hawks declaring that the Cold War was over and that the U.S. had won. Their corollary was that the Reagan military build-up had forced the Soviet economy into receivership because they couldn’t keep up with U.S. military spending.

But in a December 17, 2022, interview on the online news platform, The Duran, Jack F. Matlock, former U.S. ambassador to the Soviet Union, said that “the idea that we spent them to defeat was absolutely wrong.” He said the U.S. “did not win the Cold War.” He said the Soviet Union broke up because the Cold War was over by 1989 and that it was local nationalism that tore it apart. He added that the end of the Cold War was “negotiated as equals.”

But here was the rub: the Wolfowitz Doctrine proved that it wasn’t “communism” that the U.S. wanted to defeat, as Russia was no longer a communist state. Matlock said that Gorbachev had abandoned communism in his UN speech of December 7, 1988. Nor was the U.S. really pushing for “democracy.” Overnight Russia had become more democratic than many of the authoritarian regimes the U.S. had been supporting around the world for decades, such as those in Saudi Arabia and Turkey. Rather it was Russia as a geopolitical enemy that the U.S. was targeting; meaning, in Russia’s eyes, its very existence as a territory, a state, and a civilization.

In order to promote peace with the West, Gorbachev had agreed to the reunification of East and West Germany as one nation and part of NATO, given U.S. Secretary of State James Baker’s agreement that NATO would not advance “one inch eastward” from the German border. This pledge was violated by the next three presidents—Clinton, Bush II, and Obama. Veteran U.S. statesman George Kennan opposed the expansion of NATO, while Ambassador Matlock called it “a great tragedy.”

Meanwhile, 9/11, the Neocons’ “new Pearl Harbor,” produced the “War on Terror,” the Patriot Act, the Department of Homeland Security, the military doctrine of Full-Spectrum Dominance, and the assaults on Afghanistan, Iraq, and later Libya. The ideological focal point was demonization of all things Islam. The rationale? “They hate our freedoms.”

But the 9/11 Truth Movement began to poke holes in the official conspiracy theory of terrorists with box cutters that over time became gaping abysses. The anti-Islam narrative began to wear thin when stacked up against U.S. military overkill, the CIA’s torture chambers, the useless expenditure of trillions of dollars shooting at goat herders, the absence of any evidence of WMDs in Iraq or co-conspirators anywhere, and Israel’s endless strife with the Palestinians.

Now Russia itself had begun to make a stand. At the 2007 Munich Security Conference, Putin challenged the attempt by the U.S. to achieve hegemony through creation of a “unipolar” world “in which there is one master, one sovereign.” He said, “at the end of the day this is pernicious.”

There was never any indication that Putin, in making his Munich declaration or afterwards, had any intention of restoring the Soviet “empire.” But he was absolutely determined to preserve Russia’s sovereignty and security despite the declared intention of factions in the West to break up Russia’s territory and gain control of its resources. He had also lamented the fact that with the collapse of the Soviet Union, 25 million ethnic Russians had been left out of what was now a unified and strengthening nation-state, blending a multiplicity of races, languages, and religions.

The “War on Terror” ended up being a tragic failure. So now the Western mainstream media jumped at their next big chance by depicting Putin as the bad guy du jour, even more “authoritarian,” and “evil” than either Saddam Hussein or Osama bin Laden. But they would have done the same had Donald Duck been president of Russia—a nasty, duck-billed, feathered tyrant who was attacking democracy, freedom, human rights, and, yes, the “New American Century” the Neocons had dreamt up.

UKRAINE — THE CROSSROADS
Now the U.S., with the Neocons firmly entrenched in the State Department and elsewhere, surrounded Russia with military bases and attacked its perimeter with color revolutions in Georgia, Ukraine, and Kyrgyzstan, following on the dismemberment of Yugoslavia in the late 1990s and early 2000s. President Barack Obama then situated the Aegis Missile Defense System in Poland and Romania with the potential to activate missiles that could reach Moscow with nuclear warheads in six minutes. Talk was current of a possible “decapitation” strike against the Russian leadership.

Finally, in 2014, with “cookies” Victoria Nuland and Vice President Joe “Burisma” Biden in charge, the U.S. fomented a coup in Ukraine with the aid of paid snipers to drive out a president friendly toward Russia and his replacement with a NeoNazi junta that put Ukraine on a war footing. In response, Russia annexed the Crimean Peninsula, where Sevastopol is the home of its Black Sea fleet, with 85 percent popular approval, while the eastern Ukrainian Donbass provinces of Donetsk and Lugansk, ethnically-Russian, declared independence.

Finally, after eight years of Ukrainian provocations, the death from Ukrainian shelling of more than 10,000 Donbass civilians, and the treachery of Germany and France in failing to uphold the Minsk agreements they had guaranteed, Russia entered Ukraine with its military forces in February 2022. The conflict was on, a conflict that Russia is winning. U.S.-led sanctions against Russia failed to bring down its economy or force regime change against Putin. But each Ukrainian setback on the battlefield has been followed by more weapons and money supplied to the Volodymyr Zelensky regime by the U.S., UK, Germany, France, and other NATO members.

But who was calling the shots? In March 2022, Russian and Ukrainian negotiators reached agreement on a tentative settlement at meetings in Istanbul. UK prime minister Boris Johnson then rushed to Kiev to induce Zelensky to tear up the agreement and continue the war. Western escalation has included billions of dollars worth of heavy tanks and other weapons to Ukraine, along with cluster munitions and depleted uranium projectiles. There have been drone attacks on Russia itself and on Crimea. But the Ukrainian counteroffensive has collapsed, with speculation increasing of a major Russian counterattack, possibly even cutting Ukraine off from the Black Sea.

We have now come full circle. Warnings from Washington continue that Putin had better not go nuclear, which can be read as inviting him to do so. This is obviously a new phase of brinkmanship that could give the U.S. a pretext for themselves moving to nuclear war. Meanwhile, the U.S. understands that it could in no way challenge Russia in a conventional war even with the entire NATO alliance being activated. Even then, divisiveness within NATO and the absence of sufficient military force anywhere in Europe make this impossible at present. Veteran military analyst Scott Ritter writes in Sputnik News on September 21, 2023, that even were the U.S. to activate its entire military force stationed in Europe against Russia, it would be defeated within one to two weeks of intensive combat. The only alternative would then be to activate a gigantic airlift of additional forces into Europe with U.S. cargo planes sitting ducks for destruction en route. Impossible.

There are now signs that the U.S. may be pressuring Ukraine to agree to a cease-fire, with a “freeze” along the lines of the decades-old Korean settlement. But all this would do would be to “kick the can down the road”—possibly until after the 2024 U.S. presidential election, likely to be preceded by elections in Ukraine in March. There are no signs that the U.S. is ready to concede a Russian victory involving the redrawing of the European security apparatus with Russia a respected party. The Ukrainian government speaks of a “long-term” conflict lasting decades. So there is no way to aver that the war in Ukraine is ending or to speculate about the next phase.

So, is a nuclear World War III a possibility?
 

Vanlok

deus ex machina
Член од
30 мај 2009
Мислења
25.210
Поени од реакции
33.230
Овде го пренесувам ова мислење на @Sussaro не дека во другата дискусија е офтопик туку затоа што штета е да остане закопано во морето спам постови во дискусијата за Израел.

Овде и ќе одговорам подоцна.


Ок, фер и интересна поента ќе го поделам одговорот на два дела, а после ќе сфатиш зошто морам на два дела и зошто воопшто ќе го пишам првиот дел. Првиот дел ќе дискутирам за моралната дилема во политиката и зошто сметам дека грешат тие што ја одбираат таа траекторија, а вториот ќе биде одговор поконкретен на твоето прашање и ќе се осврнам на заплетканоста на политиката.

МОРАЛНАТА ДИЛЕМА

Не знам во кој Дизниленд филм живеат некои од луѓево (ова не се однесува на тебе) па дискусиите за политика ги сведуваат на "Ама знаеш Тунгузија што го нападна Занзибар е исто како Грците кога го нападнале Егејскиот дел на Македонија, па сега лицемерно било да навиваш за Тунгузија". Дечки, да се дискутира за политика од призма на морал и етика е исто како да се збори за проституција од призма на целибат. Таа била поголема курва оти имала спиено со 500 а другата со 550, ама не другата се ебе во гз и за тоа е поголема курва. Во свет во кој секој гледа свој интерес, како му одговора и гледа максимално да товари своето магаре да се повикуваш на морални принципи е наивно во најмала рака. Се наоѓаш сред свињарник и дискутираш на тема чистота и како еве 2 метра полево во самиот свињарник е почисто него ли 2 метра подесно. Мислам, во ред, секој си има право да држи страна макар и по некаков си етички принцип ама светот и политиката не функционираат така и никој не те ебава 2%. Ако се наоѓаш во боксеркси ринг каде што секој гледа да удри под појас или да мавне клоца а боксeрски ринг треба да е по правило, тогаш е глупо ти да се држиш по правилата, затоа што ти ќе наебеш, другиот ти вади и нож и песок ти фрла во очи, ама не, битно ти да останеш чист и така ти ќе го јадеш, а другиот ќе владее. Политика е, не ти е најдобриот другар од основно.
Према тоа, јас ја гледам исклучиво од призма на исход. Кој исход сакам да победи? Не ме интересира дали исходот ќе биде добиен по етички или неетички пат (опишано погоре зошто), туку по принцип што е подобро дали за мене, дали за светот, дали за Македонија и слично. На пример утре Индија ако го нападне Пакистан и успее да го здроби баш кур нема да ме боли што Индија била "агресорот" а Пакистан имал "морално право" да се брани.

ЗАПЛЕТКАНОСТА НА ПОЛИТИКАТА

Политиката знае да биде комплексна материја од сојузи, интереси, непријателства и дипломатии што не секогаш се движат по математичка формула каде што 2 и 2 се секогаш 4. Тоа не секогаш значи дека непријателот на твојот непријател тебе треба да ти биде пријател, ниту пак дека пријателот на твојот непријател треба тебе да ти биде непријател.
Еве да ја земеме Сирија. Во таа ситуација сум анти Америка, про Русија и Асад и анти Израел. Ова е единствениот случај кога сум про муслиманската страна (Асад, кој е повеќе секуларен отколку што е муслиман ама ајде еве да го пишеме муслиман) а антиизраелската. За Асад сум затоа што е најсекуларен на цел блиски исток, ако падне он муџахедини ќе дојдат на власт и радикалниот ислам ќе се јача и ќе добива на моќ. И тука моите размислувања се разидуваат со американските. Е сега оти рековме политиката е комплексна, во случајот со Израел американските интереси се антимуџахедински и сунитски ислам за разлика од Сирија. И тука моите размислувања се поклопуваат со американските интереси. Утре на пример хипотетички ако се појави ИСИС 2.0 и ако Америка почне активно и реално да го бомбардира а не на жими мајка, што треба за ИСИС 2.0 да навивам ли само затоа што Американците водат гомно политика према Македонија?

И сега ако некој се најде паметен да ми каже дека еднаш сум навивал за Американците, еднаш за Русите, не сум бил конзистентен и лицемерен сум бил ќе го упатам на точка број еден, затоа и морав да почнам со неа. Дечки прагматичноста и лицемерието е основа на политиката, темел. Ако не можете да го сварите тоа, едноставно не се бавете со тоа. Јас на пример ете не можам и затоа само коментирам.

Така што сумиран одговорот мој кон тебе би бил овој: Да, те разбирам и се согласувам, за Македонија, а и за светот е добро слаба Америка, ради баланс пошто од 91ва наваму маме се изнаебаа низ цел свет. Секогаш е подбро да има повеќе отколку само еден хегемон кој ќе може да прави што кур ќе му текне. Го сфаќам тој цел анимозитет што го имаш према нив и колку и да сакам да сум рационален, го осеќам и јас.

Ама!

Не по цена на јакнење на орките. Ок е по цена на појака Русија, Кина, БРИКС, МИКС и слично, далеку се и они идеални ама јеби га тоа е светот они се алатките за баланс. Само не по цена јачење на ислам. Оти веруј ми и посебно сконцентрирај се на овој дел сега што ќе го кажам еве дури и ќе го болдирам: Колку и да е гадно, милион пати е подобро шиптaри во Македонија под амерички диктат, отколку шиптaри во Македонија под турски диктат. Оти се повеќе Турција го превзема водството над сунитските шиптaри на сметка на Саудиска Арабија која се повеќе се одава на модерното грешно време. А што појаки сунити на блиски исток, толку поголемо влијание на Турција. Замисли сега Косово и Бујар Османи да немаа стеги и да пишеа со што стварно се солидаризираат, замисли ги турците газди на орките наместо американците и кои се одврзани раце би ги имале тука посебно на поле ислам. Не дека сега не им се одврзани бајаги, ама тек тогаш замисли ги. Единственото полошо од ова сега што ни се дешава со нив е само ако место американците, влијанието тука беше на турците. Сега пак мораат колку-толку да се стегаат за некои работи посебно на тема ислам, додека на тема шиптaрски национализам вратата им е повеќе отворена него ли за ислам. И према тоа не можам тука да не сум за Израел, само затоа што Америка ги поддржува. Реков, не е политиката 2 и 2 да се 4. Покомплексно е позамрсено е и мора попрагматично да се гледа.

Целото мислење на Sussaro:



Ок, фер и интересна поента ќе го поделам одговорот на два дела, а после ќе сфатиш зошто морам на два дела и зошто воопшто ќе го пишам првиот дел. Првиот дел ќе дискутирам за моралната дилема во политиката и зошто сметам дека грешат тие што ја одбираат таа траекторија, а вториот ќе биде одговор поконкретен на твоето прашање и ќе се осврнам на заплетканоста на политиката.

МОРАЛНАТА ДИЛЕМА

Не знам во кој Дизниленд филм живеат некои од луѓево (ова не се однесува на тебе) па дискусиите за политика ги сведуваат на "Ама знаеш Тунгузија што го нападна Занзибар е исто како Грците кога го нападнале Егејскиот дел на Македонија, па сега лицемерно било да навиваш за Тунгузија". Дечки, да се дискутира за политика од призма на морал и етика е исто како да се збори за проституција од призма на целибат. Таа била поголема курва оти имала спиено со 500 а другата со 550, ама не другата се ебе во гз и за тоа е поголема курва. Во свет во кој секој гледа свој интерес, како му одговора и гледа максимално да товари своето магаре да се повикуваш на морални принципи е наивно во најмала рака. Се наоѓаш сред свињарник и дискутираш на тема чистота и како еве 2 метра полево во самиот свињарник е почисто него ли 2 метра подесно. Мислам, во ред, секој си има право да држи страна макар и по некаков си етички принцип ама светот и политиката не функционираат така и никој не те ебава 2%. Ако се наоѓаш во боксеркси ринг каде што секој гледа да удри под појас или да мавне клоца а боксeрски ринг треба да е по правило, тогаш е глупо ти да се држиш по правилата, затоа што ти ќе наебеш, другиот ти вади и нож и песок ти фрла во очи, ама не, битно ти да останеш чист и така ти ќе го јадеш, а другиот ќе владее. Политика е, не ти е најдобриот другар од основно.
Према тоа, јас ја гледам исклучиво од призма на исход. Кој исход сакам да победи? Не ме интересира дали исходот ќе биде добиен по етички или неетички пат (опишано погоре зошто), туку по принцип што е подобро дали за мене, дали за светот, дали за Македонија и слично. На пример утре Индија ако го нападне Пакистан и успее да го здроби баш кур нема да ме боли што Индија била "агресорот" а Пакистан имал "морално право" да се брани.

ЗАПЛЕТКАНОСТА НА ПОЛИТИКАТА

Политиката знае да биде комплексна материја од сојузи, интереси, непријателства и дипломатии што не секогаш се движат по математичка формула каде што 2 и 2 се секогаш 4. Тоа не секогаш значи дека непријателот на твојот непријател тебе треба да ти биде пријател, ниту пак дека пријателот на твојот непријател треба тебе да ти биде непријател.
Еве да ја земеме Сирија. Во таа ситуација сум анти Америка, про Русија и Асад и анти Израел. Ова е единствениот случај кога сум про муслиманската страна (Асад, кој е повеќе секуларен отколку што е муслиман ама ајде еве да го пишеме муслиман) а антиизраелската. За Асад сум затоа што е најсекуларен на цел блиски исток, ако падне он муџахедини ќе дојдат на власт и радикалниот ислам ќе се јача и ќе добива на моќ. И тука моите размислувања се разидуваат со американските. Е сега оти рековме политиката е комплексна, во случајот со Израел американските интереси се антимуџахедински и сунитски ислам за разлика од Сирија. И тука моите размислувања се поклопуваат со американските интереси. Утре на пример хипотетички ако се појави ИСИС 2.0 и ако Америка почне активно и реално да го бомбардира а не на жими мајка, што треба за ИСИС 2.0 да навивам ли само затоа што Американците водат гомно политика према Македонија?

И сега ако некој се најде паметен да ми каже дека еднаш сум навивал за Американците, еднаш за Русите, не сум бил конзистентен и лицемерен сум бил ќе го упатам на точка број еден, затоа и морав да почнам со неа. Дечки прагматичноста и лицемерието е основа на политиката, темел. Ако не можете да го сварите тоа, едноставно не се бавете со тоа. Јас на пример ете не можам и затоа само коментирам.

Така што сумиран одговорот мој кон тебе би бил овој: Да, те разбирам и се согласувам, за Македонија, а и за светот е добро слаба Америка, ради баланс пошто од 91ва наваму маме се изнаебаа низ цел свет. Секогаш е подбро да има повеќе отколку само еден хегемон кој ќе може да прави што кур ќе му текне. Го сфаќам тој цел анимозитет што го имаш према нив и колку и да сакам да сум рационален, го осеќам и јас.

Ама!

Не по цена на јакнење на орките. Ок е по цена на појака Русија, Кина, БРИКС, МИКС и слично, далеку се и они идеални ама јеби га тоа е светот они се алатките за баланс. Само не по цена јачење на ислам. Оти веруј ми и посебно сконцентрирај се на овој дел сега што ќе го кажам еве дури и ќе го болдирам: Колку и да е гадно, милион пати е подобро шиптaри во Македонија под амерички диктат, отколку шиптaри во Македонија под турски диктат. Оти се повеќе Турција го превзема водството над сунитските шиптaри на сметка на Саудиска Арабија која се повеќе се одава на модерното грешно време. А што појаки сунити на блиски исток, толку поголемо влијание на Турција. Замисли сега Косово и Бујар Османи да немаа стеги и да пишеа со што стварно се солидаризираат, замисли ги турците газди на орките наместо американците и кои се одврзани раце би ги имале тука посебно на поле ислам. Не дека сега не им се одврзани бајаги, ама тек тогаш замисли ги. Единственото полошо од ова сега што ни се дешава со нив е само ако место американците, влијанието тука беше на турците. Сега пак мораат колку-толку да се стегаат за некои работи посебно на тема ислам, додека на тема шиптaрски национализам вратата им е повеќе отворена него ли за ислам. И према тоа не можам тука да не сум за Израел, само затоа што Америка ги поддржува. Реков, не е политиката 2 и 2 да се 4. Покомплексно е позамрсено е и мора попрагматично да се гледа.
 
Последно уредено:

Vanlok

deus ex machina
Член од
30 мај 2009
Мислења
25.210
Поени од реакции
33.230
ОК, фер и коректен одговор. Замерки немам за моралноста но имам на неколку твои геополитички согледувања. Во некои од согледувањата можеш да одиш и чекор понатаму а во други целосно не се согласувам со заклучокот.

Но едно по едно.
Прво за геополитичката состојба во целиот свет но посебно во Блискиот Исток кој е посебно важен (за хегемоните) а важен од многу причини но посебно е важен од аспект на богатството со фосилни горива. Едноставно мора да се почне базично за да се има контекст за поважните работи кои следат - за заклучоците.

Сегашната ваква состојба на поделби и раздор со умисла и намера е таква создадена од западните, а истата политика ја преземаат САД после ВСВ (втора светска војна понатаму). После ВСВ со неколку многу перфидни одлуки, и со пасивност (неразбирање) на останатите големи сили (СССР/Кина), САД го наметнуваат доларот како петровалута и валута на државни резерви на државите ширум светот. Притоа создаваат куп „меѓународни“ институции кои потоа јасно се покажува дека се алатки и 100% под нивна контрола (како што гледаме со замрзнувањето на руските државни резерви во Светската Банка, итн). На овој начин САД создаваат услови во кои континуирано наметнуваат инфлација на цел свет кога тие самите принтаат пари (читај, не само нивните граѓани туку и сите други на планетава ги плаќаат нивните долгови).
Тоа богатство земено на измама од целиот свет, ги направи САД хегемон и империја. Со тие пари плаќаат огромна војска и морнарица и авијација, и произведуваат оружје, авиони, носачи на авиони, итн, итн... Кога тоа ќе се смени тогаш и САД ќе го изгубат статусот на империја.

И најважно за нас овде во Македонија: Кога САД ќе го изгубат статусот на империја тоа ќе значи дека го изгубиле богатството и ресурсите со кои проектираат влијание ширум светот. И најконкретно за нас, нема повеќе да можат Шќиптарите со сила да ни ги држат на грб да ни бидат сатрапи и да паразитираат од нас, да не спречуваат во било каков развој за подобар живот. Нема да бидеме единствени во регионот, таквиот развој ќе биде интересен и за многумина соседи кои на истиот начин се контролирани со западното „раздели и владеј“.



Еве да ја земеме Сирија. Во таа ситуација сум анти Америка, про Русија и Асад и анти Израел. Ова е единствениот случај кога сум про муслиманската страна (Асад, кој е повеќе секуларен отколку што е муслиман ама ајде еве да го пишеме муслиман) а антиизраелската. За Асад сум затоа што е најсекуларен на цел блиски исток, ако падне он муџахедини ќе дојдат на власт и радикалниот ислам ќе се јача и ќе добива на моќ. И тука моите размислувања се разидуваат со американските. Е сега оти рековме политиката е комплексна, во случајот со Израел американските интереси се антимуџахедински и сунитски ислам за разлика од Сирија. И тука моите размислувања се поклопуваат со американските интереси. Утре на пример хипотетички ако се појави ИСИС 2.0 и ако Америка почне активно и реално да го бомбардира а не на жими мајка, што треба за ИСИС 2.0 да навивам ли само затоа што Американците водат гомно политика према Македонија?
Прво треба сопствените интереси да ги гледаме, пред било што друго. Понатаму сметам дека кога САД нема да ги има како геополитички фактор за раздор, дека муслиманскиот свет природно ќе еволуира во правецот кој го одбрале државите од регионот како на пример Обединетите Арапски Емирати, а еве сега гледаме дека натаму се движи и Саудијска Арабија. Омекнуваат и полека го снемува радикализмот. Никад нема да бидат кумбаја и цвеќе за мирисање, но нема да бидат ни вакви главосечи.

Турција се зема како негативен пример... Но да не заборавиме кој направи од една секуларна Турција каква ја создаде Ататурк, сега истата да биде несекуларна држава која цинично поддржува екстремен ислам. Одговорот верувам го знаеш, и ти и повеќето поинформирани на дискусииве. Каков беше Иран пред да се вмешаат западните? Каков беше Либан? Итн, итн.

Главната поента ми е дека еднаш кога САД и западните нема да ги има како примарен и највлијателен геополитички фактор за раздор (раздели и владеј), дека муслиманскиот свет природно ќе стане многу понормален свет од кој нема да излегуваат толку радикални елементи како сега. Што ни дава одговор на твојата реална загриженост од опасноста од екстремниот Сунитизам (Вахабизам), итн.



Така што сумиран одговорот мој кон тебе би бил овој: Да, те разбирам и се согласувам, за Македонија, а и за светот е добро слаба Америка, ради баланс пошто од 91ва наваму маме се изнаебаа низ цел свет. Секогаш е подбро да има повеќе отколку само еден хегемон кој ќе може да прави што кур ќе му текне. Го сфаќам тој цел анимозитет што го имаш према нив и колку и да сакам да сум рационален, го осеќам и јас.

Ама!
Не по цена на јакнење на орките.
Долгорочниот исход е дека орките ќе се пацифицираат без некој како САД постојано да ги антагонизира, буцка и контролира. Од другиве колку што гледаме (барем засега) Кина е повеќе заинтересирана за трговија, а РФ досега никогаш немаат направено нешто различно од она што е однапред договорено со официјалните договори. Дури и на сопствена штета, како што видовме од Минск 1 и 2 договорите со кои требаше да се избегне војната во Украина, а кои западните отворено признаа дека биле превара со една цел - да се купи време за Украина воено да се спреми за водење војна против Русија. Ова не е рекла казал туку е излезно од устата на озбилен политичар како Ангела Меркел. САД и западните општо, не почитуваат ниеден договор и се главен фактор за војните и несреќите во светов. Буквално тоа им е модус операнди, предизвикување војни за ослабување и контрола на сите други, и профитирање од тие војни.


Не по цена на јакнење на орките. Ок е по цена на појака Русија, Кина, БРИКС, МИКС и слично, далеку се и они идеални ама јеби га тоа е светот они се алатките за баланс. Само не по цена јачење на ислам. Оти веруј ми и посебно сконцентрирај се на овој дел сега што ќе го кажам еве дури и ќе го болдирам: Колку и да е гадно, милион пати е подобро шиптaри во Македонија под амерички диктат, отколку шиптaри во Македонија под турски диктат. Оти се повеќе Турција го превзема водството над сунитските шиптaри на сметка на Саудиска Арабија која се повеќе се одава на модерното грешно време. А што појаки сунити на блиски исток, толку поголемо влијание на Турција.
Турција без западно влијание на долг рок и самата ќе прогресира во понормална држава.
Краткорочно, вакуумот што ќе се создаде со паѓањето на сегашниот хегемот - ќе биде зафатен од посилни и немуслимански држави, не од Турција.
 

Vanlok

deus ex machina
Член од
30 мај 2009
Мислења
25.210
Поени од реакции
33.230
Автоматски споено мислење:

 
Последно уредено:

Vanlok

deus ex machina
Член од
30 мај 2009
Мислења
25.210
Поени од реакции
33.230
Александар Вулин поднесе оставка од функцијата директор на Безбедносно-информативната агенција на Србија.

„Претседателот Александар Вучиќ и Србија се соочуваат со закани и уцени, кои може да се споредат само со австроунгарскиот ултиматум од 1914 година. Од нас се бара да го признаеме Косово, да ја напуштиме Република Српска и да престанеме да бидеме суверена земја и нација со воведување санкции кон Руската Федерација. Доколку се согласат на тоа, следното барање би било протерување на кинеските инвестиции, безусловна технолошка и економска зависност од Западот, како и продолжување на политичкото и територијално распаѓање на Србија и прифаќање на западните вредности, во кои нема место за традиционалното семејство и нација, а на крајот и за социјалната правда“, вели Вулин во својата изјава.

 

Ska Maniac

Бараба
Член од
2 октомври 2013
Мислења
10.288
Поени од реакции
25.557
Александар Вулин поднесе оставка од функцијата директор на Безбедносно-информативната агенција на Србија.

„Претседателот Александар Вучиќ и Србија се соочуваат со закани и уцени, кои може да се споредат само со австроунгарскиот ултиматум од 1914 година. Од нас се бара да го признаеме Косово, да ја напуштиме Република Српска и да престанеме да бидеме суверена земја и нација со воведување санкции кон Руската Федерација. Доколку се согласат на тоа, следното барање би било протерување на кинеските инвестиции, безусловна технолошка и економска зависност од Западот, како и продолжување на политичкото и територијално распаѓање на Србија и прифаќање на западните вредности, во кои нема место за традиционалното семејство и нација, а на крајот и за социјалната правда“, вели Вулин во својата изјава.

Изгледа им гори под нозе на ЕУ што побрзо да ја обединат источна Европа со сеерџански влади. А само Србија е останата надвор од ова покрај непослушните Унгарци.
 

Vanlok

deus ex machina
Член од
30 мај 2009
Мислења
25.210
Поени од реакции
33.230
Изгледа им гори под нозе на ЕУ што побрзо да ја обединат источна Европа со сеерџански влади. А само Србија е останата надвор од ова покрај непослушните Унгарци.
Исто и вишеградската група се држи, барем по прашање на миграција. А во Словачка има и други промени...

 

Ska Maniac

Бараба
Член од
2 октомври 2013
Мислења
10.288
Поени од реакции
25.557
Исто и вишеградската група се држи, барем по прашање на миграција. А во Словачка има и други промени...

Ја коментирав за про - руско или неутрално гледиште. Не од аспект на мигранти. Вишеград освен Унгарија целосно се анти- руски. Еве ваљда сега и Словачка.

Заеба работа со Чегевара :icon_mrgr:
 

Vanlok

deus ex machina
Член од
30 мај 2009
Мислења
25.210
Поени од реакции
33.230
Хеј, тргна ЕУ(ропско) знаме и стави книга Словенство... Тоа се брои! :)


Туку глеј, Севeрџгaнистaн гласале против резолиција за борење против нацизам.

 

Ska Maniac

Бараба
Член од
2 октомври 2013
Мислења
10.288
Поени од реакции
25.557
Хеј, тргна ЕУ(ропско) знаме и стави книга Словенство... Тоа се брои! :)


Туку глеј, Севeрџгaнистaн гласале против резолиција за борење против нацизам.

Moра да ги чуваме и негуваме европските и нато вредности.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom