Заминување од семејниот дом после 18 год.?

Дали би заминале од сем. дом ако имате можност?

  • Не, cool ми е со мама, тато и др. членови

    Гласови: 20 24,7%
  • Да, зошто?

    Гласови: 53 65,4%
  • Сеедно, пак ќе имам морална и финансиска поддршка од моите.

    Гласови: 14 17,3%

  • Вкупно гласачи
    81
Член од
31 јули 2020
Мислења
2
Поени од реакции
0
Не можев да најдам подобар форум. Можеби можете да ми помогнете со совет. Јас пишувам од аспект на родител кој се обидува да го разбере својот син. Мојот син има скоро 20 год, и студира на запад. Дел тој се избори за стипендија а дел од финансиите ги плаќам јас. Сега во моментот е дома и ќе учи онлајн овој семестар заради Короната. На студиите и генерално таму каде што е (САД) му се отворени многу можности, но тој одолговлекува, не ги исполнува своите обврски навреме, потребно е постојано да го потсетувам на се. Одбива да побара и работа која може да ја работи онлајн бидејќи е креативен. Парите не ми се проблем, но сакам да ја почувствува самодовербата од заработените пари. Јас не сакам постојано да го потсетувам на неовите обврки, сакам да може да си ги води своите работи, да управува со своите финансии, со административните работи и со академските работи...но тоа не се случува. Како да не сака да порасне. Дали е само желба за внимание? Начин на кој бара да потврди дека се уште сум тука за него? Имам чувство како да мисли дека сум го избракала од дома. Тој ми единец. Не знам како да разговарам со него а да истото не заврши со кавга... На секој разговор се фокусирам на една или две работи кои треба да ги заврши ..но тоа ме исцрпува бидејќи жонглирам со два распореди. Многу пати му кажувам дека не сакам вака да се одвиваат работите, дека сакам нашите разговори да бидат весели во кои тој ми зборува за своите планови ...но тоа не поминува..како да не разбира што говорам. Како да допрам до него? Да сте вие мојот син...што грешам според вас?
 

Lester Freamon

A man of focus, commitment, sheer will...
Член од
14 јануари 2015
Мислења
15.514
Поени од реакции
34.557
Старите викаат се учи теле, а не воле.
Од моја гледна точка совет ти е да не го разгалувате многу, намали му ги финансиите значително, дај му задача и дома да си направи сам јадење и да си стави на маса, сам да си средува се околу себе и можеби ќе се оправи. Е за оваа работа е добро служење на воен рок, ако дома му е жал на родителите да те соочат со реалноста таму ќе те средат по кратка постапка.
 
D

Deleted member 12196

Гостин
Не можев да најдам подобар форум. Можеби можете да ми помогнете со совет. Јас пишувам од аспект на родител кој се обидува да го разбере својот син. Мојот син има скоро 20 год, и студира на запад. Дел тој се избори за стипендија а дел од финансиите ги плаќам јас. Сега во моментот е дома и ќе учи онлајн овој семестар заради Короната. На студиите и генерално таму каде што е (САД) му се отворени многу можности, но тој одолговлекува, не ги исполнува своите обврски навреме, потребно е постојано да го потсетувам на се. Одбива да побара и работа која може да ја работи онлајн бидејќи е креативен. Парите не ми се проблем, но сакам да ја почувствува самодовербата од заработените пари. Јас не сакам постојано да го потсетувам на неовите обврки, сакам да може да си ги води своите работи, да управува со своите финансии, со административните работи и со академските работи...но тоа не се случува. Како да не сака да порасне. Дали е само желба за внимание? Начин на кој бара да потврди дека се уште сум тука за него? Имам чувство како да мисли дека сум го избракала од дома. Тој ми единец. Не знам како да разговарам со него а да истото не заврши со кавга... На секој разговор се фокусирам на една или две работи кои треба да ги заврши ..но тоа ме исцрпува бидејќи жонглирам со два распореди. Многу пати му кажувам дека не сакам вака да се одвиваат работите, дека сакам нашите разговори да бидат весели во кои тој ми зборува за своите планови ...но тоа не поминува..како да не разбира што говорам. Како да допрам до него? Да сте вие мојот син...што грешам според вас?
Да сум јас твој син можам да ти кажам само каде ти е грешката, како да је исправиш не можам да ти кажам (доцна е).
Требало навреме да го држиш на работ на сиромаштија, да знае дека треба да се бори за да заврши школо и нешто да постигне во животот. Нема стекнато работни навики, научен е на готово. Сега е малку потешко, но со скратување на финансиите можеби ќе мора самиот малку да го испоти газот. Ама родител како родител, детето (цел маж) да не се мачи.
 
Член од
10 септември 2016
Мислења
8.793
Поени од реакции
17.153
Не можев да најдам подобар форум. Можеби можете да ми помогнете со совет. Јас пишувам од аспект на родител кој се обидува да го разбере својот син. Мојот син има скоро 20 год, и студира на запад. Дел тој се избори за стипендија а дел од финансиите ги плаќам јас. Сега во моментот е дома и ќе учи онлајн овој семестар заради Короната. На студиите и генерално таму каде што е (САД) му се отворени многу можности, но тој одолговлекува, не ги исполнува своите обврски навреме, потребно е постојано да го потсетувам на се. Одбива да побара и работа која може да ја работи онлајн бидејќи е креативен. Парите не ми се проблем, но сакам да ја почувствува самодовербата од заработените пари. Јас не сакам постојано да го потсетувам на неовите обврки, сакам да може да си ги води своите работи, да управува со своите финансии, со административните работи и со академските работи...но тоа не се случува. Како да не сака да порасне. Дали е само желба за внимание? Начин на кој бара да потврди дека се уште сум тука за него? Имам чувство како да мисли дека сум го избракала од дома. Тој ми единец. Не знам како да разговарам со него а да истото не заврши со кавга... На секој разговор се фокусирам на една или две работи кои треба да ги заврши ..но тоа ме исцрпува бидејќи жонглирам со два распореди. Многу пати му кажувам дека не сакам вака да се одвиваат работите, дека сакам нашите разговори да бидат весели во кои тој ми зборува за своите планови ...но тоа не поминува..како да не разбира што говорам. Како да допрам до него? Да сте вие мојот син...што грешам според вас?
Па прво грешите многу ако сте нападни со разговорите, дете од 20 години, поготово ако живее сам и далеку од дома, не може баш да размислува како што сакате вие. Прво е млад за да размислува детално за плановите, второ можеби воопшто и нема планови или пак сето тоа што го направил досега било порад вас, затоа што вие така сте сакале. Не велам дека е лошо да се грижите за сопствените деца ама мора да им дадете малку слобода и не гледам причина зошто би требало уште сега да почне да се работи, ако веќе имате средства за до крајот на студиите, цел живот е пред него, има време кога ќе заработува.

Немате некој голем проблем по мое, само дајте му малку слобода и време.
 
Член од
17 јануари 2009
Мислења
2.814
Поени од реакции
4.665
Не можев да најдам подобар форум. Можеби можете да ми помогнете со совет. Јас пишувам од аспект на родител кој се обидува да го разбере својот син. Мојот син има скоро 20 год, и студира на запад. Дел тој се избори за стипендија а дел од финансиите ги плаќам јас. Сега во моментот е дома и ќе учи онлајн овој семестар заради Короната. На студиите и генерално таму каде што е (САД) му се отворени многу можности, но тој одолговлекува, не ги исполнува своите обврски навреме, потребно е постојано да го потсетувам на се. Одбива да побара и работа која може да ја работи онлајн бидејќи е креативен. Парите не ми се проблем, но сакам да ја почувствува самодовербата од заработените пари. Јас не сакам постојано да го потсетувам на неовите обврки, сакам да може да си ги води своите работи, да управува со своите финансии, со административните работи и со академските работи...но тоа не се случува. Како да не сака да порасне. Дали е само желба за внимание? Начин на кој бара да потврди дека се уште сум тука за него? Имам чувство како да мисли дека сум го избракала од дома. Тој ми единец. Не знам како да разговарам со него а да истото не заврши со кавга... На секој разговор се фокусирам на една или две работи кои треба да ги заврши ..но тоа ме исцрпува бидејќи жонглирам со два распореди. Многу пати му кажувам дека не сакам вака да се одвиваат работите, дека сакам нашите разговори да бидат весели во кои тој ми зборува за своите планови ...но тоа не поминува..како да не разбира што говорам. Како да допрам до него? Да сте вие мојот син...што грешам според вас?
Сите ние сме растеле во различни околности, не воспитувале различни луѓе, сме созревале рано, малку подоцна или воопшто не сме зрели за некои важни работи независно од годините. Тоа значи дека секој одговор ќе биде нецелосен, гаѓање во темница или неточен. Можеби само е минлива фаза, можеби е привремена психолошка блокада или период на преиспитување. За детето не знаеме многу. На форум и не можеме да знаеме. Ако студира на запад, и има стипендија малку е веројатно дека е неспособен или глуп. Можеби има други планови? Можеби не баш среќно се зацапал во некоја? Сите сме имале црни дупки во животот. Битно е да не се прешироки и предлабоки. Можеби треба да се даде уште малку време и да се има повеќе разбирање и стрпливост, па ако и потоа нема резултати, (пак) можеби би помогнал еден подолг, поотворен и поискрен разговор. Но се ова е само слепо нагаѓање и продавање памет за луѓе и состојби за кои ништо не се знае. Од друга страна, и родителот од преголема желба често знае да врши поголем притисок од потребниот, да не е свесен за тоа, ниту пак подготвен да прифати дека така постапува. Понатаму има деца кои некој треба постојано да ги „поттикнува“, да ги „подбуцнува“ да направат нешто, да ги влече во животот и за таа крупна воспитна грешка родителите скапо плаќаат додека се живи.
 

Lester Freamon

A man of focus, commitment, sheer will...
Член од
14 јануари 2015
Мислења
15.514
Поени од реакции
34.557
Да сум јас твој син можам да ти кажам само каде ти е грешката, како да је исправиш не можам да ти кажам (доцна е).
Требало навреме да го држиш на работ на сиромаштија, да знае дека треба да се бори за да заврши школо и нешто да постигне во животот. Нема стекнато работни навики, научен е на готово. Сега е малку потешко, но со скратување на финансиите можеби ќе мора самиот малку да го испоти газот. Ама родител како родител, детето (цел маж) да не се мачи.
Не мора да биде мачен во сиромаштија за да си има работни навики, познавам деца кои живееле во богато семејство и пак одлично функционираат и се поагилни и поодговорни од многу кои израснале во сиромаштија, само што нивните ги имаат растено буквално како да се вработени во фирма, а не деца. Давање на еден куп одговорности, помагање во семејни бизниси, помагање низ дома, соочување со гомнениците што ги има направено без разлика какви и да се и тн.

Едноставно од мал треба давање на задачи и казнување ако не ги заврши, навикнување да се почитува авторитет... дете и куче ти е слично воспитувањето околу почит и послушност, ако не му покажеш уште дури е помало кој е „газдата“ има на глава да ти се качат.
Овој го исправа само хардкор воспитна во моментот, нешто налик војска, кратење на пари, понижување да работи се и сешто дома, будење сабајле во зори и давање на еден куп одговорности кои додека не ги заврши нема седнување, кратење на забавата...или ќе пукне или ќе стане човек.

Гледам многу луѓе вака ги научуваат, сум сретнал дури и мајки што и на 15 години сеуште седат со нив да им помагаат за домашна и затоа после идат вакви работи кога треба да се соочи со светот, ќе изиграваат „големата мама“ додека не му се качат на глава. Само куриозитетот е тука што колку повеќе тој ќе влегува во проблеми и ќе има обврски, толку помалку родителите ќе бидат во можност да му помогнат со стареење и нивни проблеми.
 
Член од
11 декември 2019
Мислења
44
Поени од реакции
34
Не можев да најдам подобар форум. Можеби можете да ми помогнете со совет. Јас пишувам од аспект на родител кој се обидува да го разбере својот син. Мојот син има скоро 20 год, и студира на запад. Дел тој се избори за стипендија а дел од финансиите ги плаќам јас. Сега во моментот е дома и ќе учи онлајн овој семестар заради Короната. На студиите и генерално таму каде што е (САД) му се отворени многу можности, но тој одолговлекува, не ги исполнува своите обврски навреме, потребно е постојано да го потсетувам на се. Одбива да побара и работа која може да ја работи онлајн бидејќи е креативен. Парите не ми се проблем, но сакам да ја почувствува самодовербата од заработените пари. Јас не сакам постојано да го потсетувам на неовите обврки, сакам да може да си ги води своите работи, да управува со своите финансии, со административните работи и со академските работи...но тоа не се случува. Како да не сака да порасне. Дали е само желба за внимание? Начин на кој бара да потврди дека се уште сум тука за него? Имам чувство како да мисли дека сум го избракала од дома. Тој ми единец. Не знам како да разговарам со него а да истото не заврши со кавга... На секој разговор се фокусирам на една или две работи кои треба да ги заврши ..но тоа ме исцрпува бидејќи жонглирам со два распореди. Многу пати му кажувам дека не сакам вака да се одвиваат работите, дека сакам нашите разговори да бидат весели во кои тој ми зборува за своите планови ...но тоа не поминува..како да не разбира што говорам. Како да допрам до него? Да сте вие мојот син...што грешам според вас?
Ke probam da ti odgovoram I od pogled na sin koga jas sum bil na 20 godini, I sega, od aspekt na roditel na sin na slicna vozrast.
Prvo, kako roditel ne preteruvajte so obvrski. Ako sega studira, veke ima glavna obvrska na koja treba da bide fokusiran. Ako koristi stipendija, pretpostavuvam i deka nema problem so toj ucenjeto. Ne go forsiraj na dopolnitelna rabota ako toj ne saka. Ke ti bide kontraproduktivno. Ne zaboravoj deka na taa vozrast toj ima I drugo prioriteti, saka da proseta, drustvo, devojki, zabavi... Daj mu prostor da si go odzivee I zivotot... Potenciraj mu ja samo glavnata obvrska, skoloto. Ako mislis deka I tuka ima problem, stavi mu na znaenje deka dokolku toa kiksne I ja izgubi stipendija deka nema da mu finansiras prestoj vo stranstvo I ke ima 2 opcii, ili da se vrati vo mk, ili vo stranstvo ke mora da bara dopolnitelna rabota pokraj studiite. Ama bidi seriozna vo toa, I po Cena navistina da se vrati vo mk.

Okulu finansii. Moj izbor sekogas bilo deteto da dobie odreden mesecen budzet. Ova na sin mi mu go davam odamna, od 7-8 oddelenie. Go dobiva naednas, 1 mesecno I prilagodliv e sprema vozrast, okolina, realni trosoci... Se po moi parametri. Voglavno e planiram da ima sreden zivot. E sega. Prvo, nikad ne me interesira kako go trosi. Moze ako saka da go potrosi vo 2 Dena, negova rabota. Ama znae deka naredni pari ke dobie za 1 mesec. Da vidis kako dete od 15 godini ke se nauci da raboti so pari, kolku moze da potrosi na jadenje, na kafe, ili na garderoba... Barem taka bil slucajot I so mene na vremeto, I so sin mi sega...
Drugo, Vo toj mesecen budzet nema luksuz. Dokolku saka da trosi poveke, ( a sekoj mlad covek saka), opcijata mu e da si bara dopolnitelna zarabotka.

Za zal, poznavam mnogu primer I kade roditel go pumpa so pari deteto (od x pricini, Kaj nekoj oti e edinec, Kaj drug deka roditel ima mnogu pari, Kaj tret kako zamena za vreme/ljubov...) I posle se Cudi zasto deteto ne saka da raboti? Zatoa sto deteto ne e dovolno psihicko zrelo I ednostavno ne gleda POTREBA da raboti...
Blizok prijatel, mu kupil kola na sinot, mu dava pari za benzin, pari za garderoba, za izleguvanje, odmori po Spanija I Italija, a se nervira zasto na 26 godini ne bara voopsto rabota! Edna rabora mu najde, poznata golema stranska firma, rabota vo kancelarija na kompjuter.... Deteto izdrza 5 meseci I dade otkaz oti mu bilo tesko.
Ama, posle sekoe kukanje od prijatelot, koga ke mu kazam - skrati mu pari, (za da go primoras da bara rabota), toj vika, nemozam, edinec MI e... Ne svaka deka loso mu pravi na deteto....

Posleden sovet , roditeli, namalete so postojani kritiki, zelbi, nasoki... Morame da bideme svesni deka dete na 20 godini ne e veke dete... Tuku covek so oformen karakter. Prvo, kasno e da mu menuvas mnogu mnogu karakter. Drugo, toj ne e I ne moze da bidi ist kako tebe.... Na kraj, normalno e da pravi greski vo zivotot....

Ne znam dali ti pomognav mnogu. Ama znam deka vadenje dete na prav pat e najteskata rabota...
 
Член од
7 декември 2019
Мислења
4.633
Поени од реакции
8.205
Не можев да најдам подобар форум. Можеби можете да ми помогнете со совет. Јас пишувам од аспект на родител кој се обидува да го разбере својот син. Мојот син има скоро 20 год, и студира на запад. Дел тој се избори за стипендија а дел од финансиите ги плаќам јас. Сега во моментот е дома и ќе учи онлајн овој семестар заради Короната. На студиите и генерално таму каде што е (САД) му се отворени многу можности, но тој одолговлекува, не ги исполнува своите обврски навреме, потребно е постојано да го потсетувам на се. Одбива да побара и работа која може да ја работи онлајн бидејќи е креативен. Парите не ми се проблем, но сакам да ја почувствува самодовербата од заработените пари. Јас не сакам постојано да го потсетувам на неовите обврки, сакам да може да си ги води своите работи, да управува со своите финансии, со административните работи и со академските работи...но тоа не се случува. Како да не сака да порасне. Дали е само желба за внимание? Начин на кој бара да потврди дека се уште сум тука за него? Имам чувство како да мисли дека сум го избракала од дома. Тој ми единец. Не знам како да разговарам со него а да истото не заврши со кавга... На секој разговор се фокусирам на една или две работи кои треба да ги заврши ..но тоа ме исцрпува бидејќи жонглирам со два распореди. Многу пати му кажувам дека не сакам вака да се одвиваат работите, дека сакам нашите разговори да бидат весели во кои тој ми зборува за своите планови ...но тоа не поминува..како да не разбира што говорам. Како да допрам до него? Да сте вие мојот син...што грешам според вас?
Има уште еден момент, ставот на мајката! Тука се кршат копјата, ако мама сака синчето да не и се мачи, тешко превоспитувањето.
Сори ми се искраднало од внимание дека пишувате од позиција на мајка! Тешко дека Вие ќе направите контакт каков што сакате! Отворен муабет и се што иде со тоа на возраст на 20 години, потешко. На таа возраст машки на мајка не кажуваат планови. Ок јас сум татко па само од таа позиција можам да Ви го пренесам моето искуство. Мојот адут беше зборење и зборење, објаснување и објаснување, по мал милион пати. Само пазете, мора СИТЕ аргументи да Ви се издржани, ќе Ве лови и на најмала грешка да ја протурка својата агенда. Не се карајте, нема фајда од тоа. Пробајте да најдете приод да поразговарате за озбилно, пред тоа влејте му во глава дека Вие го рачунате за возрасен човек и такви треба да му се и постапките. Може ќе упали, многу машки се палат на пораснување и превземање на улогата на возрасен.
 
Член од
10 септември 2016
Мислења
8.793
Поени од реакции
17.153
Сори ми се искраднало од внимание дека пишувате од позиција на мајка! Тешко дека Вие ќе направите контакт каков што сакате! Отворен муабет и се што иде со тоа на возраст на 20 години, потешко. На таа возраст машки на мајка не кажуваат планови. Ок јас сум татко па само од таа позиција можам да Ви го пренесам моето искуство. Мојот адут беше зборење и зборење, објаснување и објаснување, по мал милион пати. Само пазете, мора СИТЕ аргументи да Ви се издржани, ќе Ве лови и на најмала грешка да ја протурка својата агенда. Не се карајте, нема фајда од тоа. Пробајте да најдете приод да поразговарате за озбилно, пред тоа влејте му во глава дека Вие го рачунате за возрасен човек и такви треба да му се и постапките. Може ќе упали, многу машки се палат на пораснување и превземање на улогата на возрасен.
Хахахахахах, тато ли си :D
 
Член од
20 јули 2016
Мислења
7.631
Поени од реакции
4.931
Не треба на работа 18 да ги бркаат а и не треба да седат ако можат да одам и не сакат да седат.
 
Член од
21 јули 2017
Мислења
289
Поени од реакции
233
Јас кога бев 18 год. сакав да се исселам од дома пошто моите се скоро 40 години постари од мене. Не му се правеле деца на стариот пред 38...
Уствари со паметот се во друга димезија од мојата. Карање со нив не иде, дури ни разбирање не иде. Кога барам нешто од нив треба не ме разбираат што барам...

Оди иссели се од дома да те видам во чудеснава држава, камо ли да купиш стан од 20-30 илјади евра...
Се исполитизирано тука... ама тоа им беше целта изгледа, да не уништат нас македонците...им сметаме нешто на странците да си ја бркаат работата тука на Балканот.

Ама и чудниов памет што си го носиме со нас... преку леб погача, туѓото поарно од нашето, тоа што е лошо не поправаме, туку чекаме друг да го поправи за нас... сеа у НАТО ќе ни биде „поарно“, туѓа војска на твојата земја...

Мој заклучок, или ќе идеш у странство, или ќе те вработат странци тука, или ќе одиш у една друга партија или ќе станеш бизнисмен под закрила на партијата или ако ти оди добро бизнисот ќе ти маваат рекет партиите или ќе свенеш како цвет живеејќи со твоите дома ... :D
или ќе се ожениш и направи деца, и ќе живееш во заедница со твоите или нејзините :D
 

Kajgana Shop

На врв Bottom