- Член од
- 24 септември 2019
- Мислења
- 2.478
- Поени од реакции
- 3.756
Автоматски споено мислење:
Последно уредено:
Интернет радио и телевизија (стримови, прашања, генерална дискусија...)
- Креатор на темата alekjov
- Време на започнување
- Член од
- 12 декември 2018
- Мислења
- 188
- Поени од реакции
- 324
et prekjucer 6500
jucer 5500
danas 4700
znaci svaki dan umanjuje po 1000 ..to je odlicno,jos 15ak dana i Europa ide ko i Kina a nastavlja je u USA i J.Americi ,,ko vremenska fronta ,,i tako
- Член од
- 12 декември 2018
- Мислења
- 188
- Поени од реакции
- 324
najlakse ti je ovdje pratiti
Coronavirus Update (Live): 128,253,280 Cases and 2,804,662 Deaths from COVID-19 Virus Pandemic - Worldometer
Live statistics and coronavirus news tracking the number of confirmed cases, recovered patients, tests, and death toll due to the COVID-19 coronavirus from Wuhan, China. Coronavirus counter with new cases, deaths, and number of tests per 1 Million population. Historical data and info. Daily...
pozdrav!ko ima jedan mac za http://mag.link-tv.net:88? da li je to pravi naziv servera?
- Член од
- 5 октомври 2017
- Мислења
- 636
- Поени од реакции
- 2.073
Ja sam se toga vazda pridrzavao 
- Член од
- 9 април 2019
- Мислења
- 189
- Поени од реакции
- 115
AKADEMIK LJUBODRAG DIMIĆ IZNEO PREDVIĐANJA
"Čovečanstvo će se promeniti, ovo je eksperiment!
Poraz Evrope, bogate, stare, sebične, nedisciplinovane, biće bolan!"
"Čovečanstvo će se promeniti, ovo je eksperiment!
Poraz Evrope, bogate, stare, sebične, nedisciplinovane, biće bolan!"
Savremeniku se čini da posle događaja čiji smo svedoci (ili eksperimenta u kome nevoljno učestvujemo) svet više neće biti isti. Naravno, ni poredak u kome smo živeli poslednjih četvrt veka. Evropska unija je iskazala svoju nemoć – i moralnu i političku i organizacionu i svoje će zablude skupo platiti. Poraz Evrope, bogate, stare, sebične, nedisciplinovane, biće bolan.
Narodna Republika Kina se u datim okolnostima ponaša kao svetski lider dorastao izazovima vremena i svoju će dominaciju tek biti u prilici da demonstrira u mesecima koji dolaze.
Velika Britanija i SAD će imati priliku da provere sebe i svoje potencijale, kao i da pokažu čovečanstvu da li svemoćna propaganda, koja im je omogućila da 'uspešno' dobijaju ratove na tuđoj teritoriji, može da ih zaštiti od pandemije kao svojevrsnog rata na sopstvenoj teritoriji i mogućih socijalnih udara, a možda i nemira kao neminovnih pratilaca ratova koji nose velike gubitke i zahtevaju solidarnost bogatih i često sebičnih delova društva, koji decenijama 'idu' za profitom, sa onima koji žive neki drugi život.
U Hladnom ratu intervencionizam je odneo pobedu nad internacionalizmom. U ratu protiv terora, koji je nakon toga usledio, propaganda je gušila istinu, pa ma kakva ona bila, i kritičnost koja je nužna svakom društvu. Kriza koju je izazvao virus svojevrsno je upozorenje koje čovečanstvu upućuje priroda.
Na njega će valjan odgovor imati samo dobro organizovane državne zajednice, društva koja znaju šta je socijalna i svaka druga solidarnost, društva koja su spremna da uče i ulažu u znanje, menjaju se i istovremeno iskazuju potrebnu samodisciplinu.
Može li iz ove situacije nastati nešto dobro za čovečanstvo?
Čovečanstvo će se sigurno promeniti. Promena je neminovnost, podjednako kao i stalnost koju svakodnevno menja. Promena i stalnost su deo istorijskog procesa. Pitanje je samo da li je svaka promena dobra i u kom pravcu ona ide.
Ukoliko iz ovog procesa, koji ima globalne razmere i mnoštvu pojedinačnih događaja i pojava određuje smisao, ništa ne naučimo, postojeća situacija neće čovečanstvu doneti ništa dobro.
Mislim da sebičnosti sa kojom se suočavamo, odsustvu smisla za organizovani rad, nedisciplini, ponašanju koje je posledica bahatosti i primitivizma, političkim i ekonomskim kalkulacijama o tome ko će iz ove nesreće izaći jači i bogatiji, ne treba dati priliku da trijumfuje.
Čemu nas istorija uči, kada je reč o sličnim situacijama u prošlosti?
Veliku cenu Srbija i Srbi su platili 1915/1916. godine. Tada je u epidemiji pegavog tifusa, koju su doneli zarobljenici iz Austrougarske, izgubljeno oko 400.000 života vojnika i civila.
Razmerama katastrofe doprinele su i odluke vojnih vlasti da deo vojnih jedinica pusti na odsustvo, slaba zdravstvena kultura i neprosvećenost stanovništva, opšti ratni uslovi i oskudica u lekovima i zdravstvenom osoblju.
Taj nevidljivi neprijatelj uticao je na konačni ishod ratne 1915. godine. Na epidemiju tifusa nadovezala se velika glad (1916/1917), koja je, takođe, imala razmere epidemije i odnela mnoštvo ljudskih života. Država u ratu reagovala je kako je mogla.
Nekoliko decenija kasnije, 1972. godine Jugoslavija se suočila sa epidemijom velikih boginja i na taj izazov, kao organizovana država, izuzetno efikasno odgovorila.
U kratkom roku je vakcinisano celokupno stanovništvo zemlje, iskazana je potrebna solidarnost i disciplina, čuo se glas eksperata kome se i vođstvo jugoslovenske države podredilo.
Lekari su i tada, kao i 1915. godine, bili heroji (prof. Kostić, prof. Šuvaković i dr.). Dve teške situacije, dva ishoda, jedan poraz i jedna veličanstvena pobeda koja je pripisana jugoslovenskom socijalizmu, dva različita iskustva, mogućnost da se iz istorije uči kako se greške ne bi ponavljale.
Šta je u Vašem profesionalnom radu trenutno aktuelno, neki novi rukopis možda?
Nekoliko tema ima prioritet - „Odnos Jugoslavije i Evrope u godinama posle Drugog svetskog rata", „Josip Broz Tito - na vlasti", „Istorija jugoslovenskog socijalizma", „Srpski XX vek", „Raspad i razbijanje jugoslovenske države"...
Teme su asocijativne, a istoričar uvek razapet između vremena koje istražuje i vremena iz koga istražuje prošlost.
Ko će ih napisati?
Nisam siguran da ima valjan odgovor na ovo pitanje. Ipak, istoriografija je uvek vrenje svesti više generacija, koje istražuju prošlost i o njoj pišu u jednoj kulturi. Neko će trošiti svoj život u nadi da će ono istraženo biti valjan putokaz kuda i kako dalje.
Narodna Republika Kina se u datim okolnostima ponaša kao svetski lider dorastao izazovima vremena i svoju će dominaciju tek biti u prilici da demonstrira u mesecima koji dolaze.
Velika Britanija i SAD će imati priliku da provere sebe i svoje potencijale, kao i da pokažu čovečanstvu da li svemoćna propaganda, koja im je omogućila da 'uspešno' dobijaju ratove na tuđoj teritoriji, može da ih zaštiti od pandemije kao svojevrsnog rata na sopstvenoj teritoriji i mogućih socijalnih udara, a možda i nemira kao neminovnih pratilaca ratova koji nose velike gubitke i zahtevaju solidarnost bogatih i često sebičnih delova društva, koji decenijama 'idu' za profitom, sa onima koji žive neki drugi život.
U Hladnom ratu intervencionizam je odneo pobedu nad internacionalizmom. U ratu protiv terora, koji je nakon toga usledio, propaganda je gušila istinu, pa ma kakva ona bila, i kritičnost koja je nužna svakom društvu. Kriza koju je izazvao virus svojevrsno je upozorenje koje čovečanstvu upućuje priroda.
Na njega će valjan odgovor imati samo dobro organizovane državne zajednice, društva koja znaju šta je socijalna i svaka druga solidarnost, društva koja su spremna da uče i ulažu u znanje, menjaju se i istovremeno iskazuju potrebnu samodisciplinu.
Može li iz ove situacije nastati nešto dobro za čovečanstvo?
Čovečanstvo će se sigurno promeniti. Promena je neminovnost, podjednako kao i stalnost koju svakodnevno menja. Promena i stalnost su deo istorijskog procesa. Pitanje je samo da li je svaka promena dobra i u kom pravcu ona ide.
Ukoliko iz ovog procesa, koji ima globalne razmere i mnoštvu pojedinačnih događaja i pojava određuje smisao, ništa ne naučimo, postojeća situacija neće čovečanstvu doneti ništa dobro.
Mislim da sebičnosti sa kojom se suočavamo, odsustvu smisla za organizovani rad, nedisciplini, ponašanju koje je posledica bahatosti i primitivizma, političkim i ekonomskim kalkulacijama o tome ko će iz ove nesreće izaći jači i bogatiji, ne treba dati priliku da trijumfuje.
Čemu nas istorija uči, kada je reč o sličnim situacijama u prošlosti?
Veliku cenu Srbija i Srbi su platili 1915/1916. godine. Tada je u epidemiji pegavog tifusa, koju su doneli zarobljenici iz Austrougarske, izgubljeno oko 400.000 života vojnika i civila.
Razmerama katastrofe doprinele su i odluke vojnih vlasti da deo vojnih jedinica pusti na odsustvo, slaba zdravstvena kultura i neprosvećenost stanovništva, opšti ratni uslovi i oskudica u lekovima i zdravstvenom osoblju.
Taj nevidljivi neprijatelj uticao je na konačni ishod ratne 1915. godine. Na epidemiju tifusa nadovezala se velika glad (1916/1917), koja je, takođe, imala razmere epidemije i odnela mnoštvo ljudskih života. Država u ratu reagovala je kako je mogla.
Nekoliko decenija kasnije, 1972. godine Jugoslavija se suočila sa epidemijom velikih boginja i na taj izazov, kao organizovana država, izuzetno efikasno odgovorila.
U kratkom roku je vakcinisano celokupno stanovništvo zemlje, iskazana je potrebna solidarnost i disciplina, čuo se glas eksperata kome se i vođstvo jugoslovenske države podredilo.
Lekari su i tada, kao i 1915. godine, bili heroji (prof. Kostić, prof. Šuvaković i dr.). Dve teške situacije, dva ishoda, jedan poraz i jedna veličanstvena pobeda koja je pripisana jugoslovenskom socijalizmu, dva različita iskustva, mogućnost da se iz istorije uči kako se greške ne bi ponavljale.
Šta je u Vašem profesionalnom radu trenutno aktuelno, neki novi rukopis možda?
Nekoliko tema ima prioritet - „Odnos Jugoslavije i Evrope u godinama posle Drugog svetskog rata", „Josip Broz Tito - na vlasti", „Istorija jugoslovenskog socijalizma", „Srpski XX vek", „Raspad i razbijanje jugoslovenske države"...
Teme su asocijativne, a istoričar uvek razapet između vremena koje istražuje i vremena iz koga istražuje prošlost.
Ko će ih napisati?
Nisam siguran da ima valjan odgovor na ovo pitanje. Ipak, istoriografija je uvek vrenje svesti više generacija, koje istražuju prošlost i o njoj pišu u jednoj kulturi. Neko će trošiti svoj život u nadi da će ono istraženo biti valjan putokaz kuda i kako dalje.
Последно уредено од модератор:
- Член од
- 4 ноември 2019
- Мислења
- 348
- Поени од реакции
- 798
- Член од
- 16 ноември 2013
- Мислења
- 254
- Поени од реакции
- 910
Za sad imaju ti kanali na mts-u .
I nije nesto narocito.
Dr.TV pola dana ide dr Fit i reklame,emisije o biljkama i zdravlju .
Kazbuka deciji program.
K1 Muzicki program.
Jos nisu ti kanali ubaceni ni na jednu listu da ja znam.
- Член од
- 28 октомври 2017
- Мислења
- 275
- Поени од реакции
- 678
Online generator, pod How many? upišeš koliki combo želiš, pod (change mac range) upišeš od 00:1a:79:00:00:00 do 00:1a:79:ff:ff:ff (ili koji već prefix želiš) i za nekoliko sekundi imaš mac combo od nekoliko stotina tisuća macova
- Член од
- 12 декември 2018
- Мислења
- 188
- Поени од реакции
- 324
Tvoj domet 180 postova je"DOBRO JUTRO" i "MASA sa medvjedicima" GIFs - i onda naseres ovaj proljev od copy-paste nekog smeca.govnanje
selmineldina
Outstanding Сasual Dating Living Women
- Член од
- 4 јуни 2016
- Мислења
- 33
- Поени од реакции
- 80
moze li mi neko poslati MAC Address Generator