Како би му кажале на вашето дете дека е посвоено?

PuMbA

BUCENCE
Член од
22 февруари 2006
Мислења
1.064
Поени од реакции
2
:ija: спорен мене тоа е тешка одлука значи да му кажете на вашето дете дека е посвоено?:ija:
и дали би размислиле како тоа дете ке го прими тоа ?:lud:
дали ќе има некакви пореметувања ?:lud:
 

simonce*

SEXY
Член од
14 декември 2005
Мислења
290
Поени од реакции
3
ko 1-NIKAD NE bi mu kazala,
ko 2 100%ke go pogodi mnogu
ko 3 valjda ke ima poremetuvanja
 

Мари

...
Член од
31 декември 2005
Мислења
1.109
Поени од реакции
0
Најискрено не би му кажала зошто се знае дека тоа мн. ќе го погоди и не би му кажала никогаш..
 

Setsuko

Модератор
Член од
29 јануари 2006
Мислења
6.488
Поени од реакции
5.967
Или никогаш или уште од самиот почеток, ако веќе треба да му се каже, што порано тоа подобро.
Тешка е одлуката и зависи од карактерот на детето како ќе го прифати тоа. Има деца што би избегале од дома, би правеле разни лудости но и такви кои разумно би размислиле и по неколку дена би сфатиле дека тоа што го направиле луѓето што го посвоиле навистина било добар чин.
Значи "родителите" би требало добро да го знаат карактерот на детето и да одлучат на кој начин би му соопштиле дека е посвоено.
 
Член од
6 јули 2005
Мислења
2.932
Поени од реакции
9
До сега прочитав два поста од деца што погрешно размислуваат :). Најголема грешка според мене е некој родител да не му каже на своето дете односно да крие дека не му е биолошка мајка/татко и дека е посвоено. Не во смисла да му каже на 20 или 30 години туку едноставно од мали нозе, кога детето почнува да го запознава светот и да ги сваќа работите, да почне да му се укажуваат некои работи индиректно дека вие сте му мајка/татко, дека го сакате најмногу на свет но дека некоја друга мајка го има родено. Така тоа дете кога ќе порасне, кога ќе почне да гледа поинаку на работите нема да ве мрази поради тоа туку напротив ќе ве сака повеќе затоа што сте биле искрени со него. Нема да гледа со лоши очи на посвојувањето и ќе биде благодарно што можеби неговиот живот едноставно би бил многу поразличен доколку не бил посвоен од родители што го сакаат иако го немаат родено.
 
Член од
3 јануари 2006
Мислења
1.200
Поени од реакции
10
Јас мислам дека веднаш мора да се кажи, уште кога ке знаат родителите дека детето знае што е тоа посвојување и дека ке може да ги свати. Јас тука имам доста многу другарки што се посвоени, и на сите нив родителите им кажале дека се посвоени уште од мали. Тие пораснале на таа идеја и веќе се навикнати. Дури и повеќето од нив сметаат дека имале среќа што биле ставени за посвојување затоа што ептен многу си го сакаат посвоеното семејство. Така да ако детето порасне на идејата дека е посвоено, нема да му пречи тоа, дури и повеќе ке си го цени сегашното семејство. Но, додека му се кажи на постари години, гарант дека 100% би се чувствувале предадени и би им требало многу време за да се навикнат.

Кога ке пораснеш на една идеја нормално дека нема да ти биде абнормална. Како што на пример нас народната музика ни е нешто нормално, на западњаците им е чудна. Исто и со посвојувањето. Така да што помали децата, толку подобро да им кажете.
 

ThA-BiTcH

~*~Blonde Bitch With a Brain~*~
Член од
23 септември 2005
Мислења
4.338
Поени од реакции
61
simonce* напиша:
ko 1-NIKAD NE bi mu kazala,
ko 2 100%ke go pogodi mnogu
ko 3 valjda ke ima poremetuvanja
Симона пер океј си?
Глупости еј..
Зашто да не му кажам дека е посвоено? Кој е тој начин на сакање и почитување? Да глумам дека го сакам, а да го лажам цел живот?
Јас сум му негова мајка, се додека јас го чувам, хранам, облакам и му овозможувам покрив над глава.
Кога малку ќе потпорасне, за да биде доволно зрел да ја прифати таа информација ќе му кажам. На пример 10 или 11 години.
Никако не би му кажала ако е во периодот на пубертет, затоа што нема да сфати како што треба и може да направи глупост некоја.
Он/а има право да знае дека има други биолошки родители, кои ете не можеле да ја/го чуваат од х причини, и он/а треба да биде среќен/на што некој ја/го земал и и/му овозможил живот како што доликува...
Значи ако размисли убаво ќе види дека од 3000 деца во дом, баш о/на имал/а среќа да се здобие со семејство и топол дом.
Па сега ако му одговора нека се спакува и нека си оди, кај оние правите кои го/ја оставиле.
Нема никогаш да го присилувам да остане со мене ако не сака, треба да биде доволно паметен/на за да сфати дека чим е со мене и покрај тоа што не е мое родено дете, дека го сакам во изобилство....
 

Дивајн

блаблабла
Член од
3 април 2005
Мислења
15.749
Поени од реакции
1.855
Ако родителите на посвоеното дете знаат како да бидат родители т.е. да му ја доловат цела љубов која ја чувствуваат кон него, да се грижат како да е нивни плод и ред други работи детето не би го прифатило тој факт многу тешко. Со тоа што се согласувам дека не треба да е тоа еден момент, значи да се седне детето и наеднаш све да му се каже. Постепено би било подобро ... некако да се почне да му се кажува на детето за таквите деца, дека е среќа за нив кога некое семејство ги зема, дека има милион причини зошто се оставени (за да не се осеќа отпосле отфрлено од вистинските родители), дека не се ништо поразлично од другите деца и такви слични работи ... со еден збор да ја прифати таа појава како сосема нормална. После кога детето едноставно ќе го свари тоа, доаѓа моментот да му се каже вистината. Апсолутно треба да се каже све ... никој не заслужува да не си го знае потеклото ... а за тие кои не мислат така еве да ги прашам нешто ... замислете (пу пу пу) некоја здравствена причина поради која ќе мора да ги побарате неговите родители или едноставно некако со некакви резултати тоа дознава дека вие не сте неговите мама и тато (го има тоа секојдневно по шпанските серии, што немора да значи дека е отсутно во реалноста) ... подобро е тоа? Е тоа е веќе шок кој може да донесе многу непријатни моменти.
 
Член од
22 декември 2005
Мислења
33
Поени од реакции
0
:nesvest: kako be nema da mu kazete??? Ke ve fati grev ponataka u zivotot :lud:
... bolje da se kaze, na vreme, dodeka e mlado deteto :icon_lol:...
Ne, ne, bez zae.ancii, MORA da mu se kaze i toa e Fakttt :)
 

The`bItCh

AdJuStAbLe mAdNeSs
Член од
22 јануари 2005
Мислења
4.605
Поени од реакции
112
simonce* напиша:
ko 1-NIKAD NE bi mu kazala,
ko 2 100%ke go pogodi mnogu
ko 3 valjda ke ima poremetuvanja
:pos:

Не знам како би му кажала. Ваљда со тек на време. Подобро да дознае од своите родители отколку да слушне од некој на улица. Пред се би го израснала со многу љубов и би го сакала како да е мое. Кога ќе видам дека е доволно зрел би почнала со муабети за децата како него .. кога ќе почне да ме сфаќа со тек на време би му кажала дека е посвоен. И постепено би му кажувала од каде е земен, кога е земен, причината ( доколку ја знам ) зошто е напуштен. Ќе гледам да не ги презира вистинските родители, ќе го натерам да сфати зошто го оставиле ( има милион причини ), ќе гледам да ме сфати зошто сум криела толку време од него итн.. Подобро од мене да дознае отколку случајно или намерно од некој друг. Како и да е сепак ќе е тешко. Пораснал толку време покрај родители за кои мислел дека му се вистински, а испаѓа дека не му се. Сепак тоа ќе е шок за него.:nesvest: Во секој случај би му ја кажала вистината кога-тогаш. Не би можела да го чувам тоа засекогаш во себе.
 

Eko1

Форум Џедај
Член од
20 мај 2005
Мислења
1.579
Поени од реакции
29
Ништо не останува вечно тајно, тоа е факт. Дали би му кажал јас или еден ден "комшијата" ке се "размуабети" и "ненадејно" ке му излета од уста дека уствари јас не сум биолошкиот ТАТО на моето дете е ирелевантно, фактот останува тој дека еден ден тоа дете ке знае. Доколку тоа дете и израснато со љубов и грижа, доколку тоа дете се претвори во една прекрасна личност воспитана од моја страна, тогаш убеден сум дека тоа дете нема да ме гледа со друго око откако ке ја дознае таа мала тајна, велам мала бидејќи всушност тоа и е.

Родителот најубаво си го познава своето дете, јас би му кажал во иситиот момент кога ке мислам дека тоа ке го свати.... а додека го стигне тоа ниво полека ке си "спремам терен"...:wink:
 
Член од
15 јули 2005
Мислења
972
Поени од реакции
16
Koga bev mala cesto pomisluvav deka sum posvoena, i koga ke se nalutev sekogas gi prasuvav moite slucajno da ne me posvoile.:nesvest:. I togas majka mi celo vreme mi vikase:Pogledni se vo ogledalo i ke vidis deka si licis so baba ti :icon_lol:. I togas obicno prasuvav: pa zasto ne me sakate??? :nesvest:.

Inaku ne sum posvoena, so brat mi si licevme kako bliznaci, koga bevme pomali :pipi:, ama jas sakav da proveram slucajno da ne me lazat. :icon_lol:.
Imav eden drugar koj e posvoen, i nikoj ne mu kazuvase. A jas ko doznav, ne me fakase mesto, barav nacin da mu kazam. I eden den odime zaedno na skolo i go prasuvam zasto nema sestra ili brat, i on vika zatoa sto mama i tato nemale vreme koga da napravat dete, non-stop se na rabota. I jas mu vikam e ne e taka, i na drugite deca roditelite se na rabota i se zafateni a imaat i drugi deca. I mu vikam sakas da ti kazam jas zasto? Zatoa sto ye posvoile, tvoite roditeli ne mozat da imaat deca. :pipi:. I detevo vednas kaj majka mu na rabota, uzbuna....
I potoa doma go ubedila deka jas sum go izlazala. I den denesen ne sakaat da mu kazat. Ne znam zasto, no deteto ima pravo da znae deka tie ne se negovite vistinski roditeli. Samo treba da se pogodi vistinskiot moment. Podobro roditelite da mu kazat na deteto, otkolku nekoj da se ispusti i potoa deteto vecno da im e luto sto ne bile iskreni so nego.
 
Член од
3 јануари 2006
Мислења
1.200
Поени од реакции
10
kikiki напиша:
Koga bev mala cesto pomisluvav deka sum posvoena, i koga ke se nalutev sekogas gi prasuvav moite slucajno da ne me posvoile.:nesvest:. I togas majka mi celo vreme mi vikase:Pogledni se vo ogledalo i ke vidis deka si licis so baba ti :icon_lol:. I togas obicno prasuvav: pa zasto ne me sakate??? :nesvest:.

Inaku ne sum posvoena, so brat mi si licevme kako bliznaci, koga bevme pomali :pipi:, ama jas sakav da proveram slucajno da ne me lazat. :icon_lol:.
Imav eden drugar koj e posvoen, i nikoj ne mu kazuvase. A jas ko doznav, ne me fakase mesto, barav nacin da mu kazam. I eden den odime zaedno na skolo i go prasuvam zasto nema sestra ili brat, i on vika zatoa sto mama i tato nemale vreme koga da napravat dete, non-stop se na rabota. I jas mu vikam e ne e taka, i na drugite deca roditelite se na rabota i se zafateni a imaat i drugi deca. I mu vikam sakas da ti kazam jas zasto? Zatoa sto ye posvoile, tvoite roditeli ne mozat da imaat deca. :pipi:. I detevo vednas kaj majka mu na rabota, uzbuna....
I potoa doma go ubedila deka jas sum go izlazala. I den denesen ne sakaat da mu kazat. Ne znam zasto, no deteto ima pravo da znae deka tie ne se negovite vistinski roditeli. Samo treba da se pogodi vistinskiot moment. Podobro roditelite da mu kazat na deteto, otkolku nekoj da se ispusti i potoa deteto vecno da im e luto sto ne bile iskreni so nego.

Тоа дека те копкало у ред е, али не требало ти да му кажеш. Али сепак не е во ред што неговите родители го кријат тоа толку од него. И јас имав така другарка, до 5то одд додека бев во Македонија бевме неразделни. Незнам кога точно али во 2ро или 3то одд случајно дознав дека она била посвоена. Ме копкаше ептен месец дена се понашав со неа како вонземјанин, али после тоа се навикнав и ништо не и спомнав. Али најлошо беше тоа што цел град знаеше али само она не. Немаше дете од нашата генерација или пак малку постаро или помладо да не знае. И пред 1 год, т.е. едно 7-8 години од коа ја дознав, ми кажаа дека додека се карала со некој идиот од нејзиниот клас, овој за да и се одмазди пошто не знаел како поинаку да се одговори и кажал дека е посвоена. После ми кажаа дека узбуна се кренало дома кај неа, не си одела дома, не идела на школо, едно друго. Не знам колку време им требало дома за да се средат. А сигурно да и кажеа кога беше помала поинаку ке беше. Вака на 16 години дознаваш дека се што си верувала до тогаш било лага. А постари па уште полошо.
 

Lolita

Butterfly Kiss
Член од
16 јануари 2006
Мислења
230
Поени од реакции
10
Никоја тајна не е вечна. Кога и да е ако не му се каже на детето само ке дознае. Па и вие сте биле деца. Знаете оти децата се многу љубопитни и тие работи шо ги криете они знаат сами да ги пронајдат. Јас би му кажала кога детето ке почне да разбира за тие работи. Дека јас сум му родител ама дека некоја мајка друга го има родено. Ако го одгледуваш детето во средина каде има разбирање и љубов се ке биде во ред.
 
Член од
21 март 2006
Мислења
60
Поени од реакции
1
Vistinata na videlina so vreme !
Imav slucaj so drugarka, cii roditeli ja izbraa pogresnata varijanta, da ne i kazuvaat...loso zavrsi prikaznava...devojceto izrasna gordo na svoite prekrasni roditeli, no dojde den koga vistinata izleze na videlina i nejzinite "rodeni" roditeli ne bea bas bezgresni i prekrasni, bea samo uste dvajca smrnici koi i ko site drugi pravat greski i lazat, no vo ovoj slucaj lagata bese klucna i premnogu bolna...najloso od se e sto vistinata morase da ja doznae od drugi...:(
Bezbolen i sovrsen nacin da se kaze toa ne postoi, znam deka najsoodvetna vozrast e od 6-10,11 god.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom