Упорни или попуштате?

  • Креатор на темата Креатор на темата Fortune
  • Време на започнување Време на започнување
Дали кога во некој разговор со некого, личноста ве убедува дека не сте во право, упорно тврдите дека греши?
Муабетот ми е - дали кога ќе сфатите навистина дека сте згрешиле признавате или тврдоглаво го браните својот став иако се покажало дека не сте во право?
Значи дали од гордост не признавате дека сте мислеле погрешно или со наведната глава кажувате дека бил во право другиот? Или пак упорно се браните само доколку сте 100% сигурни во она кое го тврдите?
Како реагирате во такви ситуации?

Кога разговарам со некој,и настанува караница,подобро да се бега од мене,бидејќи ќе се нанервирам крајно и попрво ќе умрам отколку да ме убеди дека грешам,ако подоцна пак сватам дека тој/таа бил(а) во право едноставно ќе се правам ко да не се случило никаква караница помеѓу нас. Не знам зошто сум таков,ама попуштањето е особина која ретко излегува на особина пред било кој,било каде,околу било што. Јебига,сите што се дружат со мене ме знаат како таков,па затоа и не се ни трудат да ме убедуваат многу-многу :)
 
Е тврдам дека сум во “право“ со сите сили.
И тврдам се додека некој не ме покопа буквално, со факти и така...
Главата доле, кажи едно тивко “ок, во право си“ и ќути. :nesum:
 
Ako se pokazalo deka ne sum vo pravo togash popushtam i priznavam no ako sum 100% sigurna deka sum vo pravo togash uporno si go drzam mojot stav.
 
popu[tam ako vidam deka ne sum u pravo,ama ako me fate inato tesko vas
 
Зависи со кого и како се тера правда,сп будала ќе попуштам на збор,колку да престане да замара,или тоа или на живци ќе попуштам.
Сепак зависи за што се работи,ако ми е нешто важно,нема попуштање па шо сака нека биде.
 
Не сум упорен... Попуштам. Но кога ке дојде вистината на видело, е тогаш седнувам и му објаснувам на тој некој дека џабе се расправал. А нормално ако сум во некаква грешка си ја прифаќам и знам да пуштам рака и да речам во право беше.
 
uporen sum vo dve situaciii:
1. Koga imam nepobitni dokazi
2. Koga otvoram flasi, tegli (koga ja otvaram teglata vikam pametniot popushta)

vo drugi situacii se boram no ako vidam deka imam rabota so poveke tvrdoglavi od mene togas ja menjam temata.
 
Зависи од ситуацијата. Ако нешто ми е многу важно, секако дека нема да попуштам до крај, но доколку е нешто безвеза, ништо посебно, во повеќето случаи попуштам toeto
 
Инат сум голем и ич не попуштам. И кога знам дека не сум во право не признавам. :icon_lol:
 
zavisi od situacijata i od toa so kogo se raspravam inaetam. Mada na kraj sekogas izlaga deka sum bila vo pravo !!:tapp:
 
Зависи на кого и како.
 
доколку сум во право тврдоглав сум и не попуштам, а доколку сватам дека сум згрешил тогаш си признавам. btw никогаш кога не сум сигурен не влегувам во вербален двобој.
 
Koga znam deka ne sum vo pravo priznavam,nekogas moze i da me poklopi gordosta ama mnogu retko e toa.Koga sum vo pravo a drugiot e tvrdoglav samo ukazuvam na mojot stav i izbegnuvam ponatamosni karanici.
 
Дали кога во некој разговор со некого, личноста ве убедува дека не сте во право, упорно тврдите дека греши?
Муабетот ми е - дали кога ќе сфатите навистина дека сте згрешиле признавате или тврдоглаво го браните својот став иако се покажало дека не сте во право?
Значи дали од гордост не признавате дека сте мислеле погрешно или со наведната глава кажувате дека бил во право другиот? Или пак упорно се браните само доколку сте 100% сигурни во она кое го тврдите?
Како реагирате во такви ситуации?


Uporno si go branam svojot stav, makar i da svatam deka sum se liznala, dur ke go ubedam drugiot vo sprotivnoto...Brej:nesum:
 
Попуштам коа ќе се накурчам онака ептен, али барем коа ќе попуштам, а знам дека сум бил у право, мирна ми е главата..
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom