Имам неверојатна потреба од тебе, додека лежиме да ти ги гледам преубавите очи, и ти да ме гледаш, така, без да кажеш ниту еден единствен збор.
Се пронаоѓам во твојот поглед, во твоите убави очи, кога ме посматраш немо.
Љубов, кога се гледаш сам себе во очите на тој што го љубиш.
Се гледаш ли ти во моите очи, гледаш ли колку те љубам, колку те посакувам и колку многу би водела љубов со тебе.
До бесвест. Би можела сето време додека сум будна да водам љубов со тебе, потоа да те гледам, додека лежиме голи, избезумени од страст еден кон друг.
И да те љубам и бакнувам бесконечно. Бесконечно да ти говорам колку те посакувам и колку те љубам. После секој бакнеж да ти повторам колку те љубам. Да ме зграбиш и да ме бакнуваш до лудило, да ме фрлиш на нашиот кревет и да полудиш од жед за мене.
И да заспиеме голи, среќни и вљубени до бесконечност.
Те љубам мој Дејане. Ти си моја инспрација, моја желба и мој живот.
Те љубам и посакувам колку што постои овој универзум бесконечен и безграничен.
Те љубам колку што неможеш да замислиш дека некој може да љуби.
Те љубам, а знам дека и ти ме љубиш мене.
Исто колку и јас тебе.