До една дестинација може да постојат многу патишта и многу "појдовни точки". Патот од велес до скопје не е ист како и патот од куманово до скопје и покрај тоа што дестинацијата е иста. Ако некој не го разбере тоа и почне на останатите да им порачува што треба да сретнат на својот пат, користејќи го сопственото стојалиште, ќе внесе само заблуда. Така настануваат догмите и така Лагата се сервира како единствената Вистина.
Најкраћи пут између себе и Бога човек носи у боголикој природи своје душе. Ту је и најкраће растојање између човека и Бога. Сви путеви човекови ка Богу могу завршити беспућем, само овај несумњиво одводи Богу.[DOUBLEPOST=1412894254][/DOUBLEPOST]
Ти спомна дека делиш „вистинити одговори“ ако те прашаат по форумов, јас никаде не реков нешто такво!
Јас сум тука за темата: дискусија!
Но нормално: како православен христијанин, ти не може да водиш дискусија за религиите. Нели? Како ти ќе ми делиш вистина бре брате, кога имаш само верување? Црно верување за црни денови - ќе ми дадеш вистинско разбирање со проповедање на твоето верување?
Када човек крене путем вере, мора напустити старе методе сазнања и не враћати се на њих, јер вера има своје властите. Тада физичко, природно знање престаје, а духовно настаје, јер је природно знање - „противно вери. У свим својим дејствима вера је нарушење закона сазнања, сазнања не духовног већ физичког.
Главна одлика овог природног сазнања састоји се у томе што се оснива на истраживању и на својим методима испитивања. А то је знак сумње у истину. Вера пак захтева чист и прост начин мишљења, који је далек од сваког лукавства и метода истраживања. Они се противе један другоме. Дом вере је младалачка мисао и просто срце. Јер је речено: Прославите Бога у простоти срца свог (Кол. 3, 22), и: Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско(Мт. 18, 3). А природно сазнање се противи и простоти срца и простоти мисли. Ово знање дела и креће се само у границама природе. А вера се креће изнад природе - υπέρ την φύσιν. Уколико се човек одаје методима природног сазнања, утолико га обузима страх, и не може га се ослободити. Ако пак иде за вером, убрзо постаје слободан и самосталан, и као син Божји слободно употребљава све.
А често вера може производити све из ничега - εξ ουκ δντων. Знање пак не може ништа да чини без вештаства — χωρίς ΰλης. Оно нема власти над природом, а вера има. Многи су вером улазили у пламен, зауздавали пламену силу огња и неповређени пролазили посред огња, и ходили по мору као по суву. Све је пак ово натприродно - υπέρ την φυσιν, и супротно је методима природног знања, и показује да је оно узалудно у свима својим методима и законима.