- Член од
- 3 септември 2010
- Мислења
- 6.600
- Поени од реакции
- 9.237
Најкраћи пут између себе и Бога човек носи у боголикој природи своје душе. Ту је и најкраће растојање између човека и Бога. Сви путеви човекови ка Богу могу завршити беспућем, само овај несумњиво одводи Богу.[DOUBLEPOST=1412894254][/DOUBLEPOST]До една дестинација може да постојат многу патишта и многу "појдовни точки". Патот од велес до скопје не е ист како и патот од куманово до скопје и покрај тоа што дестинацијата е иста. Ако некој не го разбере тоа и почне на останатите да им порачува што треба да сретнат на својот пат, користејќи го сопственото стојалиште, ќе внесе само заблуда. Така настануваат догмите и така Лагата се сервира како единствената Вистина.
Када човек крене путем вере, мора напустити старе методе сазнања и не враћати се на њих, јер вера има своје властите. Тада физичко, природно знање престаје, а духовно настаје, јер је природно знање - „противно вери. У свим својим дејствима вера је нарушење закона сазнања, сазнања не духовног већ физичког.Ти спомна дека делиш „вистинити одговори“ ако те прашаат по форумов, јас никаде не реков нешто такво!
Јас сум тука за темата: дискусија!
Но нормално: како православен христијанин, ти не може да водиш дискусија за религиите. Нели? Како ти ќе ми делиш вистина бре брате, кога имаш само верување? Црно верување за црни денови - ќе ми дадеш вистинско разбирање со проповедање на твоето верување?
Главна одлика овог природног сазнања састоји се у томе што се оснива на истраживању и на својим методима испитивања. А то је знак сумње у истину. Вера пак захтева чист и прост начин мишљења, који је далек од сваког лукавства и метода истраживања. Они се противе један другоме. Дом вере је младалачка мисао и просто срце. Јер је речено: Прославите Бога у простоти срца свог (Кол. 3, 22), и: Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско(Мт. 18, 3). А природно сазнање се противи и простоти срца и простоти мисли. Ово знање дела и креће се само у границама природе. А вера се креће изнад природе - υπέρ την φύσιν. Уколико се човек одаје методима природног сазнања, утолико га обузима страх, и не може га се ослободити. Ако пак иде за вером, убрзо постаје слободан и самосталан, и као син Божји слободно употребљава све.
А често вера може производити све из ничега - εξ ουκ δντων. Знање пак не може ништа да чини без вештаства — χωρίς ΰλης. Оно нема власти над природом, а вера има. Многи су вером улазили у пламен, зауздавали пламену силу огња и неповређени пролазили посред огња, и ходили по мору као по суву. Све је пак ово натприродно - υπέρ την φυσιν, и супротно је методима природног знања, и показује да је оно узалудно у свима својим методима и законима.