„Судбината на човекот” - Михаил Шолохов

  • Креатор на темата Креатор на темата Gigo
  • Време на започнување Време на започнување
Член од
24 февруари 2006
Мислења
5
Поени од реакции
0
Возраст
37
Sholokov e najpoznat po svoeto najgolemo i najznacajno delo , pomanot 'Tihiot Don'.No spored mene novelata 'Sudbinata na covekot' e edno od najsilnite dela na Sholokov bidejki toj vo liceto na eden obicen covek od narodot ja dava moralnata golemina na podvigot na celiot narod.Covekot doaga do dnoto na sopstvenata tragedija , ostanuva sam na svetot , gi gubi svoite najbliski , udiran e od sudbinata koja mu ja nametnuva zavojuvacot no moralno istrajuva , vo omrazata i vo bolkata naoga sili za natamoshna dobrina i natamoshna ljubov.
Bash bi sakal da slusnam sto mislite za Sholokov i negovite dela?!
 
И за Шолохов немам зборови, Судбината на човекот толку ме трогна кога ја имав читано и ми даде поттик за натаму.
 
Многу емотивно дело е,за војната, за губењето на се, ама огромно влијание има социјализмот врз него. Тоа не ми се допаѓа.

И во Тихиот Дон се е за револуцијата ама не толку комунистичко дело, освен вештачкиот лик на Кошевој.
 
Интересна книга, која ти дава надеж да продолжиш понатаму..
Приказна за еден човек, кој изгубил се во својот живот, а сепак некако, пронашол светлина, искра во неговиот живот за да продолжи понатаму..Детенцето беше негова преродба која тој ја прифати, не гледајќи назад, надевајќи се на подобро утре и несебично подавајќи рака на беспомошниот..
 
eh koga imav pismena za ova delo... navistina e dobro delovo, iskazana e izdrzlivosta na covekot i pokraj site stradanja sto mu gi nosi zivotot toj da opstoi, da prezivee, da se bori za ona sto se narekuva zivot.
 
секогаш кога ја читам ми се плаче, а башка од тоа што е многу добра
 
Два пати ја читав неделава. Добра е.
Истрајноста и издржливоста, силината на еден човек како карпа, а сепак кршлива како стакло. Губи се што му е вредно во животот и малото детенце што го наоѓа после му доаѓа како утеха, како причина за која би требало да живее.
И покрај сите незгоди, човекот сепак наоѓа причина да живее. Ми се допаѓа пораката и умешноста за сликовито раскажување.
 
Многу многу многу добра книга. Мала книга (Шолохов знаеме дека пишува километарски книги), но сепак многу добра, со правилно темпо.
 
Sudbinata na covekot iako e mala kniga,vo nea e opisana ironijata na zivotot na eden obicen covek,koj iako gubi se..pronaoga sili da prodolzi.naoga smisla na zivotot. Odlicna kniga
 
не е лошо ама делово е типичен соц-реализам, што не ми се допаѓа.
 
~*~

Напротив јас „Судбината на човекот“ ја доживеав страшно ладно и рационално, сепак на крајот сите се среќни и весели, го нашле својот крај, што мене ми е премногу Холивудски крај.
Освен тоа и стилот не ми го направи ќеифот ... ништо посебно.
Типична војничка приказна.
 
Развивајќи некои мотиви од воената репортажа Наука за Омразата од 1942, Шолохов ќе направи овој текст па прерасне во стологија на моралната силина на рускиот народ на ниво на поединечна судбина(конкретно во текстов за судбината на Андреј Соколов)но и како осуда на војната воопшто.
Шолохов ќе ни го формира звоевидниот микрокосмос на семејството Соколови преку Андреј и Иринка, за преку нив да ни ја претстави општочовечката димензија на душевни страдања.
Свесен дека моралното истрајување единствено може да се практицира преку добрина и љубов,Шолохов силно ќе се потпира на христојанството,наоѓајќи во него и смисла и сретство за опстојба.Тој тафтолошки ќе го резонира животот,т.е. ќе го прикажува како постојано менувањенна падови и кревања поточно победи и порази.
Шолохов ќе ја рашири таа микрокосмичка димензија во констатацијата дека ние не сме единствени страдалници на веков што знаќи не е само рускиот народ анатемисан од војни и страдања ами пошироко во светот. Така доаѓаме до една за Шолохов многу важна карактеристика,тоа е тн материјална метафизика која подразбира максимална универзализација на слики за животот во трегично видување каде мерилото на вредноста не е во домеотот т.е. целта на социјалните борби туку во концепцијата на складот меѓу човечките животи и животот на природата...




..Еден извадок од мојата писмена работа со наслов од делово.
 
Напротив јас „Судбината на човекот“ ја доживеав страшно ладно и рационално, сепак на крајот сите се среќни и весели, го нашле својот крај, што мене ми е премногу Холивудски крај.
Освен тоа и стилот не ми го направи ќеифот ... ништо посебно.
Типична војничка приказна.
Тоа е и поентата на книгата. Да се внесе позитивизам кај луќето кои поминале низ толку страдања. Да им се покаже дека треба да се има верба во животот и во она што го носи иднината.
 
Navistina ubava kniga e "Sudbinata na covekot", ja obrabotuvavme vo 4. godina. Mislam deka i na pismena mi se padna. Sakav da prasam, koga sme veke kaj Solohov, ja ima nekoj citano "Tihiot Don"?
 
Сум ја читала книгава, многу е добра, но и жална. Покрај сето лошо што му се случува, губејќи ги своите најблиски на трагичен начин, човеков има храброст и сила да продолжи понатаму заедно со детенцето што си го посвојува како синче....
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom