Си седам у маало, 2 саат сабајле, и си тепам со Маро, 2 саати муабети...
Се навраќавме во детството и несакајќи си ги пронаоѓавме најубавите сличности, сфаќајќи дека не било случајност што универзумот не споил, не комплетирал.
Маалото, во ова време ми е епско.
Тивко, перфектно, филмски осветлено.
Нема никој.
Осим Глувонемски ако помине, да не врати на идејата за креирање за НЛ All Star team. У фудбал. Шотие, 11 души измрдани, ти ги наоѓам ко ништо! Тоа се легенди бе.
Рачунај, Глувонемски, капитен! Дечкото е глув, ич не му чуе 

И Батко со него у пакља. Батко ќе му биде менаџер. И Батко е глув, ама он има апаратче, па коа сака слуша, коа неќе, те гаси.
Батко е легенда, жими се. Рачунај колку му е чил животот пеер 

Ако некој почне нешо да го замара, само *woop* си го стишуе апаратчето и те става на mute! 

 Дечкото е супер херој бе. Спешл powers.
Значи, Глувонемски и Батко, Џемо, Бицка, Боби Луди, Таљо, Пржо, Ментиш, Раде, Фалца a.k.a Наполитанка, и Љубе Лигавиот. 11 + Батко менаџер.
The mean team!
Ја и Маро сме the mean team!
Зборуваќи за детството, дојдовме до еден заеднички пријател. Ричи металецот. Ричи металецот, Маро го знае преку брат му. Маро има брат постар. Предобар. Маро и братму функционираат топ! Онака контра од тоа шо сме ја и брат ми 

 Ја и брат ми... Брат ми е постар 9 години, а рачунај, не е он фраерот ин ди фемили. Не е он тој шо ме шетал у маало и ми го откривал светот! Не е он тој... што, уствари треба да биде Постар Брат. Мене, мене постари браќа ми беа браќата од пред Милка, маалската Insomina! lol, jk. У милка имаше 3 телевизори со сони кец. И.. Толку.
Браќата од пред Милка, меѓу кои и Ричи металецот 

Они уствари сите беа металци. Така и ме здружија.
Ја, копиљ, 7-8 кодини, 1во-2ро одделение, коса, долга, до газ. Денов го памтам ко вчера да бил. Си проаѓам низ маало, а они класика, на клупата пред Милка.
- Мали!
*се вртам*
- Ти металец си?
- Металец сум!
Ко од пушка 

 Штокојкур ја знам шо е металец 

 Година дена се дружев со нив од тој момент, дур ја да сфатам шо уствари било тоа металец!
Ама сфатив, ти ебем, ко шо треба!
Еее! Идам кај Ричи дома. Неам поим! Ме собрале цела екипа, рачунај они по дваесдветри години, ја, 8-9, со нив кај Ричи у детска! 

 А Ричи свири гитара! И ми праи - Металац (така ме викаа), ти, сакаш цртани?
- Сакам!
И почиња да ми свири: Тм трм трм трм трм трм тр р р рмммм!
Ја тука! Безсознанија 

 Пинк пантер на електрична гитара ми го пичи АЈМОО ДИСКООО!! 

Таа вечер, ме напуни со музика. The Black Album, Soulfly - Back to the primitive! Apocalyptica! Абе... свашта.
Копиљаците у целодневна дур пуштаа на касети Џастин Тимберлејк, ја дома фрштев Soulfly! Па сеа ти види колку ме иритираа 

 Али беше јако.
Копиљ. Ни телефони ни бљутон ни инфрарекз, ништо.
Имаш вграден џипиес. Ама жими се. Сеа коа ќе се сетам, не ми е јасно, ама тогаш како стварно да имав џипиес.
Ако ми требаше некој, само правев претпоставка каде у маало може да биде, идев до таму и го наоѓав.
Му ѕвонам на Мацка на врата, искача дедо му - Мацка не е дома!
Кај може да биде овој? Си велам.
Сигурно е на фонтана да се напие вода.
Идам до фонтана, ете го Мацка пие вода.
И така не еднаш, 150 пути.
Свашта...
И... ќе ти зборев. Браќава...
Ех. Они ме заразија да викам пеер. Рачунај, у второ 

Памтам еднаш, праеа некој опасен пикник позади зградата на Мацка у паркче, скари мари, пива мива, свашта! Ја, ги глеам од тераса, рачунај, касно ми е, 11 саат вечер, касно ми е да искачам. Да се прибирам не, ама више коа сум прибран, кај ќе ми даат да излезам! И! Мајка ми печеше колач, опасен, цела тепсија!
- Мамо мамо! Може да им однесам колач на другарите?
- Кои другари бе? -.-
Ја носам на тераса и ги покажуем, и кажуем дека ме чуваат у маало, и мајка ми, легенда, цела тепсија колач ми ја сече, ми ја става во сад еден медест, тура салфетки и ме праќа да им однесам!
Идам ја со колачиве, ни џа ни бу, не ме ни приметуваат, им ги ставам на маса! 

 Се врти Шиљо од еднаш, ги глеа колачите, се губи на 2 секунди, па ме глеа мене! Му стануе јасно и почиња да урла! 

D
Моеш да замислиш пеер какви фешти им се десија тоаш! хахаха 

 Се кладам биле напашкани камен напраени, ЈА НА КРАЈ НА ГОЗБА ИМ НОСАМ ТОПЛИ КОЛАЧИ У ТЕПСИЈА! ЕПА ДОЈДИ!
Ме ОБОЖАВАА јамислам тогаш. Ме посвоија!
Браќа мили.
До ден денес ги гледам низ населба.
И, имаме по едно топло Здраво.
И многу ми е криво што неможам да им се одолжам лично.
Но се одолжувам кон населбата.
Иам некои копиљаци пред зграда, 1во-2ро оделение, плешаат фудбал а у! Незнаеш 

 Матеј ми е омилен! Матеј е НИНЏА! Увек ко ќе го видам го поздравуем, му праам муабет на ниво. Да се навикнува. Полека полека.
Ко иам вишак кеш, обавезно им зиам смоки, нешо за грицкање а у! 

 Ми текнуе ја ко имав 10че дневница, хахаха 

 Незнаеш шо да земеш, дал смоки, дал да играш у Милка, дал сончоглед, дал сладолед 

 Фрки 

Ама тие фрки ме научија со пари!
Затоа сеа и ја им давам по десетче! Таман им е.
Да ги стаи у мисла шо да им праат. И, таман им се, да не ги разгалуем, да знаат дека треба да ги вреднуваат!
Иам и животинско царство у маало!
Кико, Џони и Тупак, маалските песови!
Тупак е пимпот пред коперација, со увцето баш ко шамијата на Тупак!
Кико и Џони се багабонти 

 Никој не припаруе у маало, они се газди 

И Прже! Ама Прже е Еж. Кај можат со ЕЖ да си играат.
Прже иначе, прже гази у маало like a boss.
Никој не го дира. Осим ја, шо го галам и муабет му праам 

Баш денес се смеев, го галам ежов, го глеам се ежи 

D
Иииии шо се ежиш легендооо! Убаво ти е? ^^
Се пицнал Прже лудиот тип-топ! Боцките кај Фоче ги праел 

 У колосеум ќе брка пички 

 Ќе се ежи на музиката 

Видов и еден пуж денес. Дека влажно. Ги неам видено одамна. Од пат, го качив на дрво. 

 ГО ЗАЕБАВ.
Ех... маалово мое.
Сум приметил. Коа се враќаме од некоја журка и викаме дека идеме право дома, доаѓаме у маало, и седиме. Како да сме дома. Па после секој си иде во свој стан.
И сум приметил, обично од кај и да се враќам, потсвесно прво што праам дома, си мијам раце! А, од маало као се враќам, тоа не ми се дешава!
Ти викам. Дом.
Ех, дур да го откријам цело, години ми требаа!
И уште по некој детаљ си забележуем што ме плени!
Сеа копиљациве ги откриваат мапите на WoW. У маало до продавница незнаат да отидат. Муфљузи.
Ама, и, ако не ги воспитуваме ние, кој друг?
Затоа, копиљациве од маало си ги пазам и ги сакам, и ќе си ги пазам и ќе ги сакам цел живот! Има да бидам нај кул дедо у маало! На клупица на прво сонце со весник и ганенце у луле! Мх мх. Фотосинтеза утринска.
Вегетирање!
И ќе ги собирам околу мене ќе им давам поклончиња 

Ќе им раскажуем причи, ама јаки! Никад нема да им бидам досаден!
А ако се деси тоа. Ако се деси некој копиљ да ми каже - Шознаеш ти, стар си!
Ќе му кажам:
- Јас не сум стар, јас сум Super Star! *намигнуе и си чорнуе од лулето*