Самоубиство!

  • Креатор на темата Креатор на темата еци^^^
  • Време на започнување Време на започнување
Значи, ако некој сака да се самоубие, не треба тоа да го прави затоа што мајка му ќе плаче?

:vozbud:

Еве објасни му го тоа на некој со ваков ментален склоп.



pak li pochna so voite idiodubiozi.,......

znachi provocirash ednostavno chovek da ti replicira.,.........

ne mi e ni na kraj pamet ., niti sum monstrum da pomislam na takvo neshto.......no dali ti ne bi plachel po tvoeto chedo., ili pak mozhebi bi se raduval.,

samo shto chovek ke pomisli deka si se dovel vo red ti pak po staro:sick:
--- надополнето: Dec 4, 2011 2:49 PM ---
problemot so samosebeodzemanje na zhivotot ., e mnogu pokompliciran., i so mnogu podlaboki eksponencijalni raboti otkolku sveduvanje na toa deka ., na toj toa mu bilo negovo pravo ., negov izbor., negov vozduh sto patem kazhano posle toa nema ni da go vkusi., .premnogu gi poednostavuvate rabotite ., bilo pravo nan lichna sloboda .,, ccccc.....
 
..

ne mi e ni na kraj pamet ., niti sum monstrum da pomislam na takvo neshto.......no dali ti ne bi plachel po tvoeto chedo., ili pak mozhebi bi se raduval.,

Еве, мојата прва и последна сериозна реплика до тебе.

Моето евентуално плачење над моето евентуално мртво чедо кое евентуално извршило самоубиство е мое право и моја работа, а неговото евентуално самоубиство е негово право и негова работа.


Толку едноставно...
 
Самоубиството не мора да биде чин на кукавичлук, напротив може да биде храбар чин, само помислете колку е тешко да се оди против нагонот за самоодржување, тоа е директно одење против нашите нагони и треба храброст и смелост тоа да се направи. Второ, самоубиството не значи дека дотичниот не сака да живее воопшто туку не сака онака како што мора во околности кои се однапред одредени.

Нема ништо храбро тука,. биди сигурен дека тој што се одлучува на чинот на самоубиство, воопшто не ни помислува на храброст. Коа Хитлер се самоубил помисли дека е храбар и дека утре ќе го паметат по добро? Гебелс, Мартин Борман, Химлер, Геринг? Не зезај.. нема тука ништо храбро, такви суфикси ние си додаваме..
Еве ти реален пример, прадедо ми бил комита, и со четата заедно извршиле колективно самоубиство.. има нешто храбро тука, или пак кукавичлук? Ние ги додаваме тие работи..
А биди сигурен и дека најмалку па треба и да се фрли осуда на оној што извршил самоубиство..

Мислам деа беше вчера или завчера кога пишав едно прашање: „А што ако некој човек се самоубие онака од чиста мира, нема апсолутно никаков проблем, него ете му прднало да се самоубие, што тогаш?“

Епа еве истото прашање и за тебе, што тогаш? Како ќе гледаме сите ние на тоа? Еве на пример, секој од нас се прашува дали има задгробен живот, и што има таму ако воопшто има, - Нели најдобар метод за да го дознае некој тоа е да се самоубие - Зошто некој не го направил тоа, и ако воопшто некој го направил тоа, а никому не кажал, како другите тоа ќе го протолкуваат?

си размислил за тоа?
 
pak li pochna so voite idiodubiozi.,......

znachi provocirash ednostavno chovek da ti replicira.,.........

ne mi e ni na kraj pamet ., niti sum monstrum da pomislam na takvo neshto.......no dali ti ne bi plachel po tvoeto chedo., ili pak mozhebi bi se raduval.,

samo shto chovek ke pomisli deka si se dovel vo red ti pak po staro:sick:
--- надополнето: Dec 4, 2011 2:49 PM ---
problemot so samosebeodzemanje na zhivotot ., e mnogu pokompliciran., i so mnogu podlaboki eksponencijalni raboti otkolku sveduvanje na toa deka ., na toj toa mu bilo negovo pravo ., negov izbor., negov vozduh sto patem kazhano posle toa nema ni da go vkusi., .premnogu gi poednostavuvate rabotite ., bilo pravo nan lichna sloboda .,, ccccc.....
Глупо прашање, тоа е најголемата болка која човек може да ја доживее. Вистинското прашање е: Дали ти си се запрашал колкава била болката на тоа чедо додека било живо и дали нешто си направил за да му помогнеш (ако е воопшто возможно тоа) или пак ако ништо друго дали си пробал да му ја разбереш или пак да сочувствуваш со неговата болка? Со тоа многу повеќе ќе му помогнеш и ќе му олесниш (а со тоа и на самиот себе) отколку со држење на лекции за животот. Понекогаш блиските луѓе и не мора да умрат за да ги изгубиш засекогаш, а верувај и тоа многу боли (можеби и повеќе).
 
Па те прашувам, затоа што не се сеќавам дека баш така сум го учел по физика...па да ми објаснеше...ама гледам дека не ми го објаснуваш баш најдобро, поготово со ова: „кога ќе настапи смртта на телото тогаш таа енергија се користи за наредниот потребен процес во универзумот и се трансформира во друг вид според потребите“. Не знам во која книга по физика го пишува ова.. Да не мислиш на потенцијална и кинетичка енергија? Или можеби електромагнетна индукција? Или можеби па Њутнови закони, или релативитет - посебна теорија или генерална? Малку ме збуни да ти кажам право..
И каква врска има тоа со самоубиството како акт?
За болдот, јас само се надоврзав на мислењето на OSHO-Lover. Моето размислување го напишав страна поназад.

За енергијата, може трансформација беше погрешен термин. Вака би го објаснил моето сфаќање па верувам нема да има нејаснотии.

Човечкото тело користи енергија за да функционира. Кога ќе настапи физичка смрт (смртта на телото), во него повеќе нема енергија, онаа која му го давала пулсот на живот, да се движи, да јаде, да зборува итн. Со тоа што енергијата не е возможно да исчезне, таа откако веќе телото ќе умре и нема да му е потребна, ќе се искористи за наредните потреби на универзумот/светот како сакаш наречи го. Дали таа потреба е ново штотуку родено човечко тело, животно или друг процес тоа е небитно.
Додека разумскиот сегмент не умира, тој се натрупува во космосот и секој нов ум го восприема. Нашиот разум, нашата свест не е настаната денот кога сме родени, туку денот кога е создаден универзумот.
Исто така, со секое раѓање на ново тело, ние сме уникатен ментален склоп. Значи свестта е производ на колективитетот, но енергијата која физичкото тело ја користи, го комбинира разумот со телото на неповторлив начин.

Затоа и во одредени периоди се појавуваат генијални умови. Генерално, скоро сечиј човечки ум (ги отфрлам тука ретардираните и оние со недостатоци) како дел од физичкиот склоп е способен за такви комплексни размисли. Но колективната свест е онаа која сосем случајно ги дарила овие поединци, и ете тоа нешто повторно припаѓа на сите нас.

Во главно тоа е моето сфаќање. Мислам дека сега би требало да биде по разбирливо. Исто така, јасно ми е дека не секој се согласува па така да верувам дека тие дискусии се безмислени-исто како дискусија помеѓу теист и атеист.
 
За какви самоубиства се зборува овде?
На полу-мртви(зомбиња) ако се мисли тогаш терминот
не сoодветствува. Би требало да биде полу-самоубиство. :)
Koга сме веќе кај самоубиството......човек треба да си го
сака животот(да сака(да има воља) да живее) "за да би можел" да се самоубие.
Самоубиството не е ни малку "лесна" работа. :)
Секоја будала со испран мозок што посегнала по животот не
може да биде самоубиец, би рекол до програмата е.
 
За болдот, јас само се надоврзав на мислењето на OSHO-Lover. Моето размислување го напишав страна поназад.

За енергијата, може трансформација беше погрешен термин. Вака би го објаснил моето сфаќање па верувам нема да има нејаснотии.

Човечкото тело користи енергија за да функционира. Кога ќе настапи физичка смрт (смртта на телото), во него повеќе нема енергија, онаа која му го давала пулсот на живот, да се движи, да јаде, да зборува итн. Со тоа што енергијата не е возможно да исчезне, таа откако веќе телото ќе умре и нема да му е потребна, ќе се искористи за наредните потреби на универзумот/светот како сакаш наречи го. Дали таа потреба е ново штотуку родено човечко тело, животно или друг процес тоа е небитно.
Додека разумскиот сегмент не умира, тој се натрупува во космосот и секој нов ум го восприема. Нашиот разум, нашата свест не е настаната денот кога сме родени, туку денот кога е создаден универзумот.
Исто така, со секое раѓање на ново тело, ние сме уникатен ментален склоп. Значи свестта е производ на колективитетот, но енергијата која физичкото тело ја користи, го комбинира разумот со телото на неповторлив начин.

Затоа и во одредени периоди се појавуваат генијални умови. Генерално, скоро сечиј човечки ум (ги отфрлам тука ретардираните и оние со недостатоци) како дел од физичкиот склоп е способен за такви комплексни размисли. Но колективната свест е онаа која сосем случајно ги дарила овие поединци, и ете тоа нешто повторно припаѓа на сите нас.

Во главно тоа е моето сфаќање. Мислам дека сега би требало да биде по разбирливо. Исто така, јасно ми е дека не секој се согласува па така да верувам дека тие дискусии се безмислени-исто како дискусија помеѓу теист и атеист.

За болдираниот дел се слагам во целост.

Но за другово не се согласувам, затоа што е неосновано.. но со оглед на тоа дека темата е самоубиство, не би сакал да ја отерам у пичку материну, ептен ќе отидам оф-топик....
 
За какви самоубиства се зборува овде?
На полу-мртви(зомбиња) ако се мисли тогаш терминот
не сoодветствува. Би требало да биде полу-самоубиство. :)
Koга сме веќе кај самоубиството......човек треба да си го
сака животот(да сака(да има воља) да живее) "за да би можел" да се самоубие.
Самоубиството не е ни малку "лесна" работа. :)
Секоја будала со испран мозок што посегнала по животот не
може да биде самоубиец, би рекол до програмата е.
Да само што овие твои филозофии и реалниот живот немаат блага врска
 
Да само што овие твои филозофии и реалниот живот немаат блага врска
Не е ова филозофија, туку вистина. :)
За да направиш нешто прво треба да постоиш, нели?
Јас кажав нешто за луѓето што си го одземале животот уште пред да се родат.
 
Не е ова филозофија, туку вистина. :)
За да направиш нешто прво треба да постоиш, нели?
Јас кажав нешто за луѓето што си го одземале животот уште пред да се родат.
Супер само тоа што ти го кажуваш не е за оваа тема, тука збориме за живите мртовци :)
 
Sum raz
Нема ништо храбро тука,. биди сигурен дека тој што се одлучува на чинот на самоубиство, воопшто не ни помислува на храброст. Коа Хитлер се самоубил помисли дека е храбар и дека утре ќе го паметат по добро? Гебелс, Мартин Борман, Химлер, Геринг? Не зезај.. нема тука ништо храбро, такви суфикси ние си додаваме..
Еве ти реален пример, прадедо ми бил комита, и со четата заедно извршиле колективно самоубиство.. има нешто храбро тука, или пак кукавичлук? Ние ги додаваме тие работи..
А биди сигурен и дека најмалку па треба и да се фрли осуда на оној што извршил самоубиство..

Мислам деа беше вчера или завчера кога пишав едно прашање: „А што ако некој човек се самоубие онака од чиста мира, нема апсолутно никаков проблем, него ете му прднало да се самоубие, што тогаш?“

Епа еве истото прашање и за тебе, што тогаш? Како ќе гледаме сите ние на тоа? Еве на пример, секој од нас се прашува дали има задгробен живот, и што има таму ако воопшто има, - Нели најдобар метод за да го дознае некој тоа е да се самоубие - Зошто некој не го направил тоа, и ако воопшто некој го направил тоа, а никому не кажал, како другите тоа ќе го протолкуваат?

си размислил за тоа?
Сум размислувал:
 
Супер само тоа што ти го кажуваш не е за оваа тема, тука збориме за живите мртовци :)
Морам да пробам да им помогнам да се препородат. :)
Ако ништо друго да умрат како живи, а не како умрени.
 
Морам да пробам да им помогнам да се препородат. :)
Ако ништо друго да умрат како живи, а не како умрени.
Зошто некој би сакал да умре, ако веќе си го сака животот?
А таква мисија преку форум не се остварува.
 
Зошто некој би сакал да умре, ако веќе си го сака животот?
А таква мисија преку форум не се остварува.
"Специјални" случаи.
Кога се "мора", ама стварно да се мора.
Само тогаш можеш да се самоубиеш, затоа што ти се живее.
 
Нема проблем што не може или не треба да се реши.
Само човек со слаб карактер може да помисли/направи самоубиство
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom