Албанците се бореле ПРОТИВ Александар и Македонците

Ч Е Н Т О

Методија Андонов
Член од
3 јули 2008
Мислења
1.698
Поени од реакции
1.612
АЛБАНЦИTE СЕ БОРЕЛЕ ПРОТИВ АЛЕКСАНДАР И МАКЕДОНЦИТЕ

На 14 февруари, 1881 година во најпознатиот американски весник The New York Times, на страна 3 се објавува една рецензија на книга за историјата на Грција објавена во Америка истата 1881 година од авторот Т.Т.Тимајенис. Насловот на книгата издадена во два тома е: "HISTORY OF GREECE, From the Earliest Times to the Present" New York, D.Appleton & Co. 1881.
Рецензијата на критичарот на весникот The New York Times започнува со следнава реченица:



Превод:
"Елада живее повторно. Оганот на нејзината античка слава, што за малку ќе беше изгаснат во крвта на Светата чета од Теба кај Херонеја, треперејќи нерамномерно и слабо низ 2000 години под МАКЕДОНСКО, Римско и Муслиманско ропство(владеење)…"
Од уводот се гледа дека рецензентот одлично ја познава историјата на Елада т.е. Грција.

Во овој прв дел авторот на рецензијата куртоазно го пофалува авторот на книгата затоа што ете се нашол и некој "Грк" (авторот Тимајенис е всушност еден гркофон Влав) да напише исцрпна историја за Грција и Грците и тоа на англиски јазик. Рецензентот дури го нарекува авторот и "Тукидид на Англиски!", и додава дека веќе не ќе мора читачката публика од англиското говорно подрачје да се заморува од "несимпатичните и оттуѓени страници на Гроте, Тирлвал или дури Куртиј." Па оди и подалеку подвлекувајќи дека оваа книга е "уште еден клинец во мртовечкиот сандак на Фалмераер" (се однесува на пишувањата на Фалмераер во кои тој вели дека во 19 век целото население на континенталниот дел на Грција е со "Словенско" потекло, и дека она што останало од древните Елини е во мал број и се наоѓа во крајбрежните делови и островите).
Воскликот на рецензентот добива свој врв со последните две реченици од овој прв дел:



Превод:
"Тоа е доказ (се мисли на книгата и нејзиниот автор) дека грчката националност е бесмртна. Ова е ново раѓање, кое одново го пламнува огнот на Филхеленизмот, и ако се испрати во Стамбол како додаток на една идентична порака која би дошла од големите сили би морала да го помрдне дури и одвратниот Турчин кон мирно отцепување на Епир и Тесалија."

(Nota bene = забележете дека не се споменува МАКЕДОНИЈА, со што рецензентот јасно дава до знаење до каде би требало да е Грција).

Се чини поголема и подобра пофалба авторот на книгата не би можел да добие ни на сон!

Но…
Да, сепак постои едно големо НО, по што следува остатокот од рецензијата каде ентузијазмот на рецензентот не само што спласнува, туку и се претопува во чувство на резигнација, па дури и одбивност кон авторот на посоченава книга.

За што се работи?

Рецензентот тука веќе се зафаќа со директна анализа на напишаното и се разбира како што е редот во било каков зафат на пишување историја--кон изворите и методологијата на авторот.

Рецензентот забележува дека авторот на книгата самиот во својот предговор нагласува дека иако тој многу им должи на тогашните (19 век) авторитети за историјата на Грција пишувана на англиски јазик--Гроте и Гибон--дека сепак се разликува од нив по значајни прашања затоа што се потпрел на сопственото "внимателно студирање на грчките автори", и дека неговото дело е значајно затоа што се базира на "Хеленските извори", или што би се рекло самиот се пофалил дека пиел вода директно од изворот.

Но, рецензентот не само што не се сложува со оваа констатација, туку го обвинува Тимајенис за флагрантно плагијаторство и за доказ на тврдењето се фрла на директна споредба на цели пасуси од неговото пишување со она на Гроте, за античкиот период.

При што паралелно, со прецизно нотирање на страните и публикациите се споредуваат два пасуси кои третираат ист настан, првиот од книгата на Тимајенис и вториот од Гроте. Се работи за описот на настаните во пресудната битка кај Гавгамела (на Македонците и нивните сојузници со Александар Трети на чело, против Персијците на чело со Дариј Трети и неговите сојузници и платеници).



Како што гледаме во цитираните пасуси покрај Македонците, Персијците и другите претставници на народи коишто биле во поданичка или сојузничка позиција да им служат на Македонците или од другата страна на Персијците во оваа голема и пресудна битка за превласта врз огромната Персијска Империја а со тоа и од голем дел на Азија, се наоѓа и едно име (дословно) на еден народ (подвлечено со црвено) којшто ни е добро познат до ден денешен.
Да не останеме недоречени кон рецензијата, ќе се навратиме на ова подолу.

Значи преку овој пример рецензентот покажува дека Тимајенис е всушност само еден бесрамен плагијатор, којшто немал доблест ни да ги става во наводници целите пасуси што ги превземал или би се рекло буквално украл од Гроте за потребите на својата книга. Рецензентот вели дека на страната од каде што е изваден пасусот на Гроте има уредно поставени фус-ноти со посочување на изворите од каде се земени информациите за наративот (пред се Аријан, Диодор Сикулус, Плијанус, Куртиј), додека кај Тимајенис ни трага ни глас од фус-ноти, или ставање наводници и цитирање на Гроте.
Следат уште слични примери, со точно цитирани страници каде Тимајенис повторно и повторно го правел истото плагијаторство и бесрамно превземање на цели пасуси од Гроте без да го нагласи тоа како што е редот. Рецензентот вели дека едноставно нема доволно простор да ги наведе сите вакви превземања на Тимајенис од Гроте, по што се префрла на споредби и слични "позајмици" од другиот споменат историчар--Гибон.
И повторно рецензентот преку директна споредба на уредно цитирани пасуси покажува и докажува дека господинот Тимајенис едноставно си превземал или крадел цели делови и од овој автор за потребите на својата книга. Понатака следуваат уште примери од поединечно превземање на цели пасуси од други веќе објавени книги кои не се цитирани, итн.
На крајот рецензентот завршува со тоа дека во книгата сепак можеби "има некој изговор за нови погледи или оригинален третман на важни прашања" при што за "карактерот на 'хеленизмот' за време на Александар" дава израз "Македонски Хеленизам", но и тоа не е негова оригинална идеја како што посочува рецензентот, туку е позајмица од Папаригопулос (којшто пак своето мислење дека Филип и Алексндар се поробувачи на Елада го сменил под влијание на Дројзен и почнал да пишува за некаков си "хеленистички период"). Рецензијата завршува со зборовите "Г-дин Тимајенис не е оригинален мислител, неговото дело во најдобар случај е само една збирка, и оној што сака да добие информации за големите политички прашања од грчката историја во Гроте ќе најде многу посигурен водич…"

-------

Да се навратиме сега на споредбата на пасусите помеѓу Тимајенис и Гроте од погоре каде го видовме името "АЛБАНЦИ" како дел од сојузниците на Персијците кои се бореле против Александар Трети на чело на Македонците.

Од исцрпната рецензија погоре видовме дека книгата на Тимајенис е еден обичен плагијаторски памфлет којшто притоа се обидува додатно да ги заплетка и искриви работите кога си зема за право погрешни да ги присвојува делата на Македонците на чело со Филип и Александар и да ги претставува како "грчки", и затоа на неа како извор за историја не вреди да се посветува внимание. Затоа да го погледнеме цитатот т.е. пасусот од книгата на Џорџ Гроте.
Еве ја оригиналната насловна страна и страната 160 од каде е изваден цитираниот пасус.



Како што гледаме рецензентот верно го цитирал Гроте, и таму навистина се појавува терминот Albanians т.е. АЛБАНЦИ. Значи не се работи за некаква сличност, поклопување или можеби збор којшто заличува на--но не е ист како оној за кој станува збор како на пример АЛБИ, АЛБАНИ и слично, туку буквално се зборува за А-Л-Б-А-Н-Ц-И!

Ајде да го преведеме овој пасус за да знаеме за што станува збор во него:

"Предупреден од еден дезертер, Александар ги избегна местата каде што беа поставени железни колци за да и се наштети на македонската коњаница. Тој самиот, на чело на кралската свита, на крајниот десен дел го водеше маршот во полукружен тек во тој правец, држејќи ја својата десница малку понапред. Како што му се доближуваше на непријателот го виде самиот Дариј, којшто со Персијскиот лев центар беше директно наспроти него--Персијска гарда, Индијци, АЛБАНЦИ, и Каријци. Александар тргна да навалува на десно, и Дариј тргна развлекувајќи ги своите предни сили на лево за да се спротивстави на потегот, но сепак сеуште во голема мера ги обиколуваше Македонците на левиот дел. Александар беше толку појден на десно во тој момент што стигна скоро до крајот на просторот израмнет од Дариј за операциите на неговите кочии во предниот дел. За да се спротивстават на секое ново движење во овој правец им беше наредено на 1,000 Бактријски коњаници и Скитите распоредени во предниот лев дел на Персијците да направат кружен маневар и да го нападнат десното крило на Македонците."

Значи од овој пасус разбравме дека на пресудната битка кај Гавгамела АЛБАНЦИТЕ, покрај други, биле дел од војските на Персијците, и биле распоредени во централниот лев дел блиску до самиот Дариј кога Александар со македонската коњаница нагрнал накај нив.

Сепак некој може да се посомнева, и да рече, се работи сепак за превод на Англиски, којшто можеби не е ни точен со оригиналот од каде се земени информациите, и слично.
Затоа да одиме по ред. Како што гледаме на страната 160 од книгата на Гроте, на крајот на пасусот (каде има уште една реченица) има и фус-нота #3. И ако погледнеме во долниот дел ќе видиме дека под #3 е наведен Аријан како извор, и тоа: Arrian, iii. 13, 1--5.
Ова означува дека се работи за книгата на Arrian "Anabasis Alexandri" (Кампањите на Александар), книга 3, поглавје 13, пасуси 1 до 5.
Ајде тогаш да го погледнеме оригиналот на Аријан т.е. оваа книга, тоа поглавје, и тие пасуси и да се увериме сами дали Гроте верно го пренел името АЛБАНЦИ или направил грешка.

ПРОДОЛЖУВА...
--- надополнето: Sep 26, 2011 9:58 PM ---
Ова е насловната страна на Anabasis Alexandri од Arrian, од 1903 г. во издание на Karl Ernst Abicht.



Почетокот, или привите пасуси од 13-то поглавје на книга Трета се наоѓаат на страна 116.
Да погледнеме сами дали тука има термин:

Αλβανοί = Albanians = АЛБАНЦИ:



За да нема забуна, еве и превод на англиски на овој оригинален текст на Аријан:
"When the armies drew near each other, Darius and the men around him were observed: the apple-bearing Persians, the Indians, the Albanians, the Carians who had been forcibly transported into Central Asia, the Mardian archers ranged opposite Alexander himself and the royal squadron of cavalry…"
Или на македонски:
"Кога војските се приближија една до друга, Дариј и луѓето околу него можеа да се видат: Персијците што носеа јаболка, Индијците, АЛБАНЦИТЕ, Каријците коишто беа насила преселени во централна Азија, Мардијските стрелци беа застанати директно наспроти Александар и кралската коњаничка свита…"

Можеби некој и после ова може да се сомнева и сеуште да не верува дека АЛБАНЦИ се споменати кај Аријан, како се борат на страната на Персијците против Александар и Македонците кај Гавгамела. Можеби некој ќе рече, од еден пример не може да се извлече заклучок, можеби е погрешно протолкувано или запишано, па се искривил зборот којшто можеби претставувал некој друг народ, итн.
Добро, самата наука почива врз она што се нарекува "здрав скептицизам" и барање на сигурна потврда за сознанијата до кои се доаѓа.
Ајде тогаш да погледнеме дали е ова ЕДИНСТВЕНИОТ пример каде се појавува овој термин кај Аријан, па можеби дошло до негово искривување или го има и на друго место?
Одиме малку поназад, во истата книга Трета, но овојпат во поглавјето 11, пасус 4, којшто на изданиево од 1903 г. се наоѓа на страна 113:



И повторно тука имаме Αλβανοί = Albanians = АЛБАНЦИ.
Повторно прво превод на англиски:
"...On the right again were the Medes; next to them the Parthians and Sacians; then the Tapurians and Hyrcanians, and last the Albanians and Sacesinians, extending as far as the middle of the whole phalanx…"
И на македонски:
"…На десната страна беа Медијците; веднаш до нив Партијците и Сакијците; потоа Тапуријанците и Хирканианците, и последни АЛБАНЦИТЕ и Сакесинците, издолжувајќи се до половината на целата фаланга…"

Ако и ова не е доволно за да се убеди и најголемиот скептик и неверник следува и трето цитирање според Аријан на истиот термин.
Книга Трета, поглавје 8, пасуси 4-5 (страна 109 во изданието од 1903 г.):



Повторно Αλβανοί = Albanians = АЛБАНЦИ.
И пак за да нема забуни прво превод на англиски:
"...Atropates commanded the Medes, with whom were arrayed the Cadusians, Albanians, and Sacesinians…"
И на македонски:
"…Алтропат командуваше со Медијците, заедно со кои беа наредени и Кадусијците, АЛБАНЦИТЕ, и Сакесинците…"

Да резимираме.

Αλβανοί = Albanians = АЛБАНЦИ се бореле на страната на Дариј Трети и Персија ПРОТИВ Александар Трети и Македонците во битката кај Гавгамела или Арбела која се одиграла на 1 октомври, 331 год. п.н.е.

Да повториме = Не се работи за некаква сличност, поклопување или можеби збор којшто заликува на--но не е ист како оној за кој станува збор како на пример АЛБИ, АЛБАНИ и слично, туку буквално се зборува за:
Αλβανοί = Albanians = А-Л-Б-А-Н-Ц-И!

-------

Походот на Александар Трети Македонски и ширењето на македонската империја на исток со приказ на најважните битки, меѓу кои и таа кај Гавгамела. (местото на битката и позицијата на Албанија на Кавказ се прикажани со жолта боја):



Шематски приказ на битката кај Гавгамела:




Извори:

1. Greece, "The New York Times", February 14, 1881, стр. 3
http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?res=F1071FFB3E5F15738DDDAD0994DA405B8184F0D3

2. Grote, George "History of Greece", Vol. XII, New York, 1856, стр. 160
http://www.archive.org/stream/historygreece28grotgoog#page/n190/mode/2up

3. Arrian (Lucius Flavius Arrianus) "Anabasis Alexandri" ed. Karl Ernst Abicht, 1903.
http://books.google.com/books?id=JqYBAAAAYAAJ&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

4. Превод направен од E. J. Chinnock на Книга Трета од Аријан "Anabasis Alexandri".
http://www.iranchamber.com/history/achaemenids/arrian_battle_of_gaugamela.php

 
Член од
6 ноември 2008
Мислења
1.115
Поени од реакции
1.369
Браво! Многу добра анализа. Секоја чест!
Само не ми е јасно дали кај што е сликата на походот на Александар Македонски е означена со жолто војската на Албанците или Албанија (како територијално подрачје)???
 
S

Sagan

Гостин
Албанците немаат ништо заедничко со “Албанците“ кои се бориле против Александар.

Кавказка Албанија била нарекувана така само од Хелените, како самите се нарекувале, не се знае.

Балканска Албанија името го добила после 4 век, од сосема друг латински корен, кој нема благе везе со името како народот на оваа територија се нарекувал.
 
Член од
14 јануари 2008
Мислења
4.251
Поени од реакции
909
Само не ми е јасно дали кај што е сликата на походот на Александар Македонски е означена со жолто војската на Албанците или Албанија (како територијално подрачје)???
Територијата на таа Албанија.
 
S

Sagan

Гостин
Браво! Многу добра анализа. Секоја чест!
“Анализата“ е ветер и магла. Авторот се фатил за топонимот како давеник за сламка, без претходно да испита дали воопшто англиската варијанта на името за двете територии, имаат нешто заедничко или не.

Јас не знам која била намерата на авторот со овој манипулирачки текст, ама ако бил свесен дека двете Албании никако не се поврзани меѓу себе, освен по истото име на грчки и англиски, требал барем да биде коректен и во насловот јасно да каже за кои Албанци прај муабет.
 

аллександар

Вечно ненаспан
Член од
5 мај 2006
Мислења
7.380
Поени од реакции
2.522
мене у школо ме учеле дека у времето на александар инемало албанци туку илири.. за кои албанци станува збор?

П.С тоа било пред мноооооогу време... утре не ме чуди некој аналитичар да рече цел свет се борел против александар
 

Беркут

Мрчатор
Член од
12 април 2010
Мислења
10.027
Поени од реакции
14.947
мене у школо ме учеле дека у времето на александар инемало албанци туку илири.. за кои албанци станува збор?

П.С тоа било пред мноооооогу време... утре не ме чуди некој аналитичар да рече цел свет се борел против александар
па од каде да има албанци, кога на територија на денешна Албанија живееле Илири
 
H

Hip.Hop_MKD

Гостин
па од каде да има албанци, кога на територија на денешна Албанија живееле Илири
Илирија е назив на територија што го зафаќа Западен Балкан особенио државите Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора и сосем мал дел од Албанија. Монархијата на илирите траела се до освојувањето на Римјаните и од тогаш се губи илирскиот јазик, култура и традиција.
Само мал дел од Албанија, тоа е северниот дел. :)
Иначе Албанците доаѓаат на Балканскиот Полустров со Турците од таа Кавказска Албанија, населени се од Турците да прават зулуми, биле како платена војска. А денешната Албанска Историја е производ на нацистичките идеи за Голема Албанија, а после тоа го продолжи кабинетот на комунистичкиот лидер Енвер Хоџа кој ја држеше Албанија во едноумие.
 

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.498
Албанците немаат ништо заедничко со “Албанците“ кои се бориле против Александар.

Кавказка Албанија била нарекувана така само од Хелените, како самите се нарекувале, не се знае.

Балканска Албанија името го добила после 4 век, од сосема друг латински корен, кој нема благе везе со името како народот на оваа територија се нарекувал.
Ајде да отидеме подалеку
:
Јас историски и хронолошки ти ја претставив врската меѓу двете Албании, без намера да одземам нечие право инхабитамус.

Арб-Арв-Арп-Алп-Алб

Арнаут-Арнавут-Арван-Арвонаут-Арбонаут-Аргонаут

Митриди-Митридатес

the Armenians and their ethnonym were derived from the Argonaut Armenos (Lat. Armenius) whose companions settled in the western and southern provinces of historic Armenia



http://www.iatp.am/resource/science/history/aram/summary.htm



The territory of present-day Azerbaijan has been continuously inhabited since the Paleolithic era. The first evidence of tribal alliances date to the first millenium BC, when such peoples as the Mannaians, the Medes, the Cadusiis, the Albanoi, and the Caspians appeared.

The famous Russian historian, V.L.Velichko, wrote: "Especially interesting is also the question of Caucasian Albania, or, in Armenian, Aghvank. This country, which incorporated contemporary Elizavetpol' Guberniia, as well as part of Tiflis [Guberniia] and Daghestan, was populated by nations of non-Armenian ancestry.... Until the beginning of XIX century a separate Aghvan or Gandzasar Catolicosat existed, which competed with the Echmiadzin [Armenian Catholicosat].... Currently, the Christians who were before of Aghvan Catholicosat, are considered Armenians, and after mixing with them [assimilating], adopted their character." (p. 66).
Velichko later continues: "An exception were the inhabitants of Karabakh (Albania or Aghvania), incorrectly (in relation to history) called Armenians, who professed the Armenian-Gregorian faith, but were descendants of [Caucasian] Mountaneer and Turkic tribes, and who had gone through the process of Armenianization only three to four centuries earlier." (p.154)

Azerbeidzan scientist R. B. Gejusev published in Bakuu a studious study in 1984, in which he wrote that Kavkaz Albanians were among the first to accept Christianity and, after losing their state under the Arabic invasion, they were exposed to a mass islamisation. A part of them joined Arabic troops and moved with them to Byzantium in the 10th century. That is how and when they arrived at Balkan, by concentrating themselves, mainly in the South of Italy and in Mountains of the contemporary Albania

(V.L. Velichko, "Caucasus: Russian affairs and interethnic questions." St.Petersburg, 1904, pp. 66, 154. IN RUSSIAN: Vasilii L'vovich Velichko "Kavkaz. Russkoe delo i mezhduplemennie voprosi")

The Byzantine historian Michael Ataliota recorded the migration of
Albanians into the region of today's Albania around 1043 AD when a few thousands of Byzantine mercenaries and their families, who were
previously brought as Arabian slaves from the Caucasus to Sicily, were
settled on the other side of the Adriatic Sea.

(Michael Attaliota: Historia, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae. Impensis ed. Njeberi, Bonnae)

When the blessed Omar conquered Jerusalem, Jabal could not remain any longer in that place, so they boarded ships and took refuge with the king of Spain. Jabal-i Alhama was given the mountains of Dukat, Progonat and Frengis in the Albanian regions of Avlona and Delvina to live in, which were then under Spanish rule. These lands were previously uninhabited and, within a short period of time, he settled them and, mingling with the Franks, they created the Albanian language from a mixture of Frankish and Arabic. The place they originally inhabited, and where they still reside after many generations, is now called the mountain of Quryelesh, since they are descended from the Quraysh tribe of Arabs. Accordingly, the Albanian people boast that they are descended from the Quraysh, the companions of the Prophet. Although Jabal-i Alhama died as a Muslim and was buried at this site according to his last will and testament, his descendants intermarried with the treacherous Franks and became Frankish and bookless themselves..........The Albanians claim that their ancestor Jabal-i Alhama was a companion of the Prophet and died a Muslim. In short, Jabal-i Alhama of the Quraysh tribe is the ancestor of the Albanian..........

Quryelesh = Kurvelesh -топоним во денешна Албанија
http://en.wikipedia.org/wiki/Kurvelesh

They all speak Arnaud, which is like no other tongue. In origin, the Arnaudi were one of the Arab tribes of Quraysh in Mecca. That is why there are some Arabic words still in use among them. When these Arnaud tribesmen emerged from the mountains of Skadar and Vlora, they mingled with the Italians and Franks, and so, during the Caliphate of Omar, produced a language between Arabic and Frankish.

“Jabal-i Alhama subsequently died as a Muslim in the city of Elbasan. In the Tuhfa history, there is extensive information on this Arab tribe. This clan of Quraysh actually do look like Arabs........ “

Robert Dankoff, Robert Elsie; Evliya Celebi in Albania and adjacent regions (Kosovo, Montenegro, Ohrid).

Travelling through southern Albania in 1670, Ottoman traveller Evliya Chelebi (1611-1684) recounts the apocryphal legend of the Arab sheikh Jabal-i Alhama, who fled to the mountains of Kurvelesh in Albania and died in Elbasan. According to Evliya, he is the father of the Albanian people.

http://www.albanianliterature.net/oral_lit3/OL3-11.html

The Albanians are divided into four tribes. These are, the Gheghides and Mirdites, the Toskides, the Tsamides, and the Liapides.

The Toskides are the most handsome of the Albanians. They have noble features, with fair hair and blue eyes, indicating the mixture of Georgian blood, which probably flows in their veins : less warlike than their countrymen of the other tribes, their stature is also less Herculean. They are supposed to have derived their name from the Toxidse, mentioned by Chardin as inhabiting Mingrelia.

The Principality of Mingrelia was a historical state in Georgia ruled by the Dadiani dynasty
http://en.wikipedia.org/wiki/Principality_of_Mingrelia

The country now occupied by this tribe lies to the south of that of the Ghegs and Mirdites, and extends to the river Vojutza. It is called by themselves Toskouria. Their chief places are Elbassan and Berat, called by the Turks Arnaout Belgrad, in order to distinguish it from Belgrade on the Danube. Te-pellene, the birth-place of Ali Pasha, is now included in their territory, although it was formerly considered as belonging to the infamous Liapides.

The women of the Toske tribe are remarkable for their beauty, like those of Georgia, whence they issue, according to the conjecture of some antiquaries.

In their own language they call themselves Skipetar, which name bears some affinity with that of of the Skitekip, mentioned by the Armenian geographers as inhabiting a territory near the Caspian.

Journal of the Ethnological Society of London (1848-1856)
Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland

http://www.albanianhistory.net/texts19/AH1848_2.html
http://www.archive.org/stream/edinbu...6edin_djvu.txt
--- надополнето: Sep 27, 2011 8:05 AM ---
“Анализата“ е ветер и магла. Авторот се фатил за топонимот како давеник за сламка, без претходно да испита дали воопшто англиската варијанта на името за двете територии, имаат нешто заедничко или не.

Јас не знам која била намерата на авторот со овој манипулирачки текст, ама ако бил свесен дека двете Албании никако не се поврзани меѓу себе, освен по истото име на грчки и англиски, требал барем да биде коректен и во насловот јасно да каже за кои Албанци прај муабет.
Ајде да провериме со повеќе анализи:

Во книгата подоле спомнати се Colchians како жители на Епир - односно со поправката подоцна - Албанија, како основачи на градот Орикум меѓу Влора и Саранда.

http://books.google.com/books?id=FGPcLMpcBAMC&pg=PA56&dq=Oricum Colchi&hl=pl&ei=iuHqTL76IJDoOczgvd8K&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=3&ved=0CDIQ6AEwAg#v=onepage&q=Oricum Colchi&f=false

Тоа е само потврда за врската меѓу двете Албании и населувањето на античките кавкаски племиња на денешна албанија, носејќи ги со себе и имињата и топонимите.

тhe term Colchians is used as the collective term for early Georgian tribes which populated the eastern coast of the Black Sea.

http://en.wikipedia.org/wiki/Colchis

Најдов малце подобар превод на англиски:

The Foreigners inhabiting about it are the Amantes and Buliones; but in the Borders, the Town Oricum, built by the
Colchi.

http://www.ebooksread.com/authors-e...tural-history-in-thirty-seven-books-hci.shtml

He chose Tiridates, of the same stock as Artabanus, to be his rival, and the Iberian Mithridates to be the instrument of recovering Armenia, having reconciled him to his brother Pharasmanes, who held the throne of that country.

Of the petty chiefs Mithridates was the first to persuade Pharasmanes to aid his enterprise by stratagem and force, and agents of corruption were found who tempted the servants of Arsaces into crime by a quantity of gold. At the same instant the Iberians burst into Armenia with a huge host, and captured the city of Artaxata. Artabanus, on hearing this, made his son Orodes the instrument of vengeance. He gave him the Parthian army and despatched men to hire auxiliaries. Pharasmanes, on the other hand, allied himself with the Albanians, and procured aid from the Sarmatae, whose highest chiefs took bribes from both sides, after the fashion of their countrymen, and engaged themselves in conflicting interests. But the Iberians, who were masters of the various positions, suddenly poured the Sarmatae into Armenia by the Caspian route. Meanwhile those who were coming up to the support of the Parthians were easily kept back, all other approaches having been closed by the enemy except one, between the sea and the mountains on the Albanian frontier, which summer rendered difficult, as there the shallows are flooded by the force of the Etesian gales. The south wind in winter rolls back the waves, and when the sea is driven back upon itself, the shallows along the coast, are exposed.

Meantime, while Orodes was without an ally, Pharasmanes, now strengthened by reinforcements, challenged him to battle, taunted him on his refusal, rode up to his camp and harassed his foraging parties. He often hemmed him in with his picquets in the fashion of a blockade, till the Parthians, who were unused to such insults, gathered round the king and demanded battle. Their sole strength was in cavalry; Pharasmanes was also powerful in infantry, for the Iberians and Albanians, inhabiting as they did a densely wooded country, were more inured to hardship and endurance. They claim to have been descended from the Thessalians, at the period when Jason, after the departure of Medea and the children born of her, returned subsequently to the empty palace of Aeetes, and the vacant kingdom of Colchi. They have many traditions connected with his name and with the oracle of Phrixus. No one among them would think of sacrificing a ram, the animal supposed to have conveyed Phrixus, whether it was really a ram or the figure-head of a ship.

http://classics.mit.edu/Tacitus/annals.6.vi.html

The eastern Black Sea city of Volni was part of the kingdom of Colchi, today's Georgia.

Mithradates VI (Greek: Μιθριδάτης), from Old Persian Mithradatha, "gift of Mithra"; b. 134, d. 63 BC, also known as Mithradates the Great (Megas) and Eupator Dionysius, was king of Pontus and Armenia Minor in northern Anatolia (now in Turkey) from about 119 to 63 BC. Mithradates was a king of Greek and Persian origin, and claimed descent from Alexander the Great and King Darius the Great. Both spellings of his name were used in antiquity; Mithridates was favored by the Romans, while Mithradates follows Greek inscriptions and highlights the association with the ancient Persian god Mithra.

http://en.wikipedia.org/wiki/Mithridates_VI_of_Pontus

На мапава доле ги гледаш Ибериа и Колчи во Кавкаскиот регион:

Map of the Kingdom of Pontus, Before the reign of Mithridates VI (darkest purple), after his conquests (purple), and his conquests in the first Mithridatic wars (pink).

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bc/PonticKingdom.png

Значи доаѓаме до се почести варијации на имиња: Албани, Албанополис, Арбани, Аргонаути, Митридити... сите од Кавказ.


--- надополнето: Sep 27, 2011 8:06 AM ---
Што пишува овде?





Куку нонен :)
 
S

Sagan

Гостин
Куку нонен :)
Баш за кукање е. Во сличностите на неколку топоними и врз основа на “жими мајка“ -автори кои ти овде ги цитираш во реченици од типот “Некои автори веруваат дека...“ и наодите на еден азербејџански и еден руски историчар, докажуваш дека кавказка и балканска Албанија имале исто население? Да, можно е групи од Алуанците (кавказките Албанци) да се доселиле на Балканот во 11 век, ама тоа не ги прави денешните Албанци нивни наследници.

Каде точно ги гледаш алуанските гени во кодот на денешните Албанци?
30% Илири
15% Феникијци
14% Хелени
18%Тракијци
2% Викинзи
20% Словени
Тој 1% што фали?
 

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.498
Баш за кукање е. Во сличностите на неколку топоними и врз основа на “жими мајка“ -автори кои ти овде ги цитираш во реченици од типот “Некои автори веруваат дека...“ и наодите на еден азербејџански и еден руски историчар, докажуваш дека кавказка и балканска Албанија имале исто население? Да, можно е групи од Алуанците (кавказките Албанци) да се доселиле на Балканот во 11 век, ама тоа не ги прави денешните Албанци нивни наследници.
Вака нема рамнотежа дискусијава, историските наоди не се отфрлаат по твоја желба и претстава за тоа како би требало да изгледа историјата.

Говориме за историски евидентирани топоними, географски и етнички имиња кои се совпаѓаат во значителен број, споредено со оние кои денес се во употреба.

Каде точно ги гледаш алуанските гени во кодот на денешните Албанци?
30% Илири
15% Феникијци
14% Хелени
18%Тракијци
2% Викинзи
20% Словени
Тој 1% што фали?
Каде тоа споменав гени?
Не ми бегај од тема.
Вадењето на % од гените е последниот очајнички обид, а ние уште не сме завршиле со нашата анализа.
Чим фрли ракавица во рингот, терај до крај.
 

fr0zen

Kirigaya Kazuto
Член од
26 септември 2011
Мислења
1.348
Поени од реакции
503
браво , одлично , супер , сега нив ги болат од каде се или "од каде се"
Ако ви е , пак се задевајте со наше име и корени ...
 
S

Sagan

Гостин
Арб-Арв-Арп-Алп-Алб
Арнаут-Арнавут-Арван-Арвонаут-Арбонаут-Аргонаут
Говориме за историски евидентирани топоними, географски и етнички имиња кои се совпаѓаат во значителен број, споредено со оние кои денес се во употреба.
Која е поврзаноста меѓу Алпите, Шкотска (Алба-ни) и Албанците, пошто од твојата анализа, гледам дека ја има?
Која е поврзаноста меѓу Албанците и Аргонаутите од грчката митологија, зошто според тебе, и таа постои?
 

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.498
Која е поврзаноста меѓу Алпите, Шкотска (Алба-ни) и Албанците, пошто од твојата анализа, гледам дека ја има?
Која е поврзаноста меѓу Албанците и Аргонаутите од грчката митологија, зошто според тебе, и таа постои?
Твоето прашање е етимолошко, одговорот ќе биде исто така само етимолошки.

Постојат многу етимолошки поврзани термини, меѓутоа историски се неповрзани, затоа предлагам да не ја разредуваме темава и да се задржиме околу тоа што е поврзано и за коешто постојат докази.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom