Прашања до будистите

  • Креатор на темата Креатор на темата Антоние
  • Време на започнување Време на започнување
А

Антоние

Гостин
Ако сите ние сме еднакви во духовна смисла (чунки сите сне едно), зарем на тој начин не почнуваме да ја игнорираме нашата уникатна убавина?


Исто така ако некој друг има слични прашања, слободно нека се надоврзе во оваа тема.
 
Јас не сум запознаен многу со оваа философија. Може ли некој на кратко да каже за што се работи?

Едит:
Методите што ги користи будизмот за постигнување на самсарата се: етичка прилагоденост, култивација на мудрост, тренирање на мозокот преку учење и медитација, несебично однесување, одрекување од светските работи, побожни обреди...
Што значи “етичка прилагоденост“, преку учење на ШТО се тренира мозокот и зошто одрекување од “светски“ (пффф) најверојатно се мисли на материјални работи?
 
Budizmot e ateisticko ucenje koe se sostoi od 4 sveti vistini od koi prvata glasi se e stradanje, raganjeto e stradanje, zivotot e stradanje, bolesta, razdelbata od ona sto go sakas kako i bliskosta so ona sto ne go sakass se e stradanje, Stradanjeto poteknuva od zelbata (Korenot na site stradanja se zelbata) zelbata nosi vrzanost a vrzanosta stradanje, zatoa treba da se prakticira svesen zivot potrebite da se svedat na nuzni i neophodni, monastvoto e za budistite najdobro resenie bidejki sekoe vvrzuvanje donesuva bolka, za da se namali bolkata se praktikuvaat meditacii na praznina...Budistite smetaat deka seta pojavnost nema sustina i nema entitet se e toa iluzija bidejki postojano se menuva, ne veruvaat vo postoenje na dusa bidejki spored niv taa e togas koga teloto e celina no koga ke se raspadne celinata nema nisto, no bidejki opstojuva rodot koj se regenerira preku seksot sekogas svetot ke postoi vo subjektot a so toa i stradanjeto, pod spas se podrazbira cisto sega vo ovoj zivot da se spasis od bolkata kolku mozes da ja ublazis, vo sustina toa e Ucenjeto na Buda a posle od toa napravile ddrugite religija so ceremonii i obredi koi ja nemaat sustinata na ona sto Buda propovedal.
 
Ако сите ние сме еднакви во духовна смисла (чунки сите сне едно), зарем на тој начин не почнуваме да ја игнорираме нашата уникатна убавина?


Не сум будист но ќе ти одговорам.

Кога сите мислиме дека сме различни и вредиме најповеќе тогаш сите сме исти.

Само кога сите сме еднакви и сплотени само кога сме сите едно.
Само тогаш сме посебни и зрачиме со сопствена Светлина.
 
Фала на концизниот одговор, nihilista.
1. Сè е страдање - FAIL.
2. Страдањето потекнува од желбата - FAIL (страдањето потекнува од НЕОСТВАРЕНАТА желба, под услов да е таа реално остварлива).
3. Врзаноста носи болка - што по ѓаволите...?
4. Болката се намалуѕва со медитација -FAIL (болката се намалува само со дејствување, не со исклучување на мозокот).

Сепак со оглед на староста од 2.500 години, храброст било атеистички да се мисли.
Еве гледам статистика, 84% од Јапонците биле Будисти. Сега ми е јасно од каде таа упорност, непокорност и рационален пристап кон смртта.
 
Budizmot e ateisticko ucenje koe se sostoi od 4 sveti vistini od koi prvata glasi se e stradanje, raganjeto e stradanje, zivotot e stradanje, bolesta, razdelbata od ona sto go sakas kako i bliskosta so ona sto ne go sakass se e stradanje, Stradanjeto poteknuva od zelbata (Korenot na site stradanja se zelbata) zelbata nosi vrzanost a vrzanosta stradanje, zatoa treba da se prakticira svesen zivot potrebite da se svedat na nuzni i neophodni, monastvoto e za budistite najdobro resenie bidejki sekoe vvrzuvanje donesuva bolka, za da se namali bolkata se praktikuvaat meditacii na praznina...Budistite smetaat deka seta pojavnost nema sustina i nema entitet se e toa iluzija bidejki postojano se menuva, ne veruvaat vo postoenje na dusa bidejki spored niv taa e togas koga teloto e celina no koga ke se raspadne celinata nema nisto, no bidejki opstojuva rodot koj se regenerira preku seksot sekogas svetot ke postoi vo subjektot a so toa i stradanjeto, pod spas se podrazbira cisto sega vo ovoj zivot da se spasis od bolkata kolku mozes da ja ublazis, vo sustina toa e Ucenjeto na Buda a posle od toa napravile ddrugite religija so ceremonii i obredi koi ja nemaat sustinata na ona sto Buda propovedal.

Се’ е точно - но оргомна грешка има во текстов - будистите и те како веруваат во душа. Затоа материјалниов свет е безначаен, лажен и болен/стрдалнички . . .
извини друже шо си зедов за слобода да те корегирам . . .
 
Се’ е точно - но оргомна грешка има во текстов - будистите и те како веруваат во душа. Затоа материјалниов свет е безначаен, лажен и болен/стрдалнички . . .
извини друже шо си зедов за слобода да те корегирам . . .

Da NO sto podrazbiraat pod dusa????
Znaes za ucenjeto za nemanje na sopstvo?
Dusa e ona sto go ovozmozuva spoznanieto
a toa e vecno novo preku sopstvata na rodot.
 
Едно прашање што баш ме заинтересира,од каде будисти на форумов ?
 
epa toa ti e dusa, koga vikaat nema sopstvo znaci nema dusa, posle smrtta se raspaaga sistemot i nema nisto no rodot opstojuva i vo taa smisla pak si ti Jas samo nekoe drugo jas...
не разбирам, искрено . . . :(
Според будистите душата е бесмрттна, се раѓа и умира само телото, а душата после смртта постојано се сели во ново тело . . . целиот тој кружен процес го нарекуваат самсара.
Самсарата а со тоа и кармата може да се прекине, со постигнување на нирваната . . . Тогаш душата се ослободува од својата карма и процесот-самсара е прекинат. Со тоа душата се ослободува измачувањето, како што го нарекуваат живеењето и материјалниов свет воопшто . . . . .
 
Фала на концизниот одговор, nihilista.
1. Сè е страдање - FAIL.
2. Страдањето потекнува од желбата - FAIL (страдањето потекнува од НЕОСТВАРЕНАТА желба, под услов да е таа реално остварлива).
3. Врзаноста носи болка - што по ѓаволите...?
4. Болката се намалуѕва со медитација -FAIL (болката се намалува само со дејствување, не со исклучување на мозокот).

Сепак со оглед на староста од 2.500 години, храброст било атеистички да се мисли.
Еве гледам статистика, 84% од Јапонците биле Будисти. Сега ми е јасно од каде таа упорност, непокорност и рационален пристап кон смртта.


Не сум будист, но кога би бил еден таков, вака би ти одговорил:


(Патем речено имај на ум дека логиката заостанува овде, но тоа е и целта на будизмот - трансценденција на секојдневниот разум. Што значи за да ме сфатиш, не ме толкувај од логички аспект, него обиди се да ОСЕТИШ што сакам да кажам, не е тешко)

1. Ова е една стара глупа аналогија на Буда. Кога селаните го прашале што е тоа "просветлување", тој дал дефиниција во негативен контекст т.е. "крај на страдањето". Сите оние кои што не се просветлени - страдаат, дури и во најсуптилна смисла на зборот.

2 и 3. "Желба" е семантички погрешно. Треба да стои "Страдањето потекнува од копнежот". Сети се кога си бил затрескан во некој/а.
Еве да речеме дека си видел некое јако дунде. Ако не си "просветлен", многу брзо ќе осетиш копнеж по тоа дунде. Некое време после копнежот, доаѓа на ред приврзувањето (врзаноста е исто така семантички грешно). Ако оваа твоја непросветлена љубов и приврзување не бидат возвратени, тогаш ќе осетиш силно разочарување. А само прашање на време е кога тоа разочарување ќе се претвори во болка и страдање.

4. Медитацијата не е исклучување на мозокот. Тоа е едноставно кога го преместуваш и даваш целиот свој фокус и внимание на нешто безначајно, како на пример дишењето или чекорењето. Ти помага да се релаксираш и ти го зголемува спанот на внимание.


ПС: уште не видов одговор на моето прашање од првиот пост... Зар нема никој овде што практикува будизам?
 
Ако сите ние сме еднакви во духовна смисла (чунки сите сне едно), зарем на тој начин не почнуваме да ја игнорираме нашата уникатна убавина?


Исто така ако некој друг има слични прашања, слободно нека се надоврзе во оваа тема.

А која е таа твоја уникатна убавина ?
 
Дали на будистите кравата им е свето животно, бог, и не смеат да ја колат и јадат?
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom