T
Tetro
Гостин
Тоше Проески, вистинска приказна: Славниот македонски пејач бил жртва на криминално политичките кланови
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=209&cl=05
Tabloid istražuje
Toše Proeski, istinita priča: Slavni makedonski pevač bio je žrtva kriminalno-političkih klanova
Menadžeri smrti i razonode
Tragičnu smrt Tošeta Proeskog, muzičke megazvezde Makedonije i celog Balkana, olako i brzo su potrošili svi mediji u regionu. Tabloid je istraživao ovaj slučaj dugo i temeljno. Rezultati su bili više nego šokantni. Oko Proeskog se mnogo pre tragedije igrao ples smrti, a on sam bio je igračka u rukama narko kartela, političkih oligarhija i obaveštajnih zajednica. Oni koji su mu uništili život, danas zdušno rade na održavanju njegovog posmrtnog kulta
Piše: Zoran Božinovski
Političke oligarhije i te kako znaju da ispolje nekrofiliju kad iz toga mogu da izvuku dobit. Dan pogreba slavne makedonske pop zvezde Tošeta Proeskog, beše divna prilika za promociju vlade Nikole Gruevskog. Proeski je ispraćen na poslednji put, uz sve državne počasti.
Na tom ceremonijalu, vrli makedonski političari utrkivali su se ko će iskazati što veću bol za pevačem.
Neverovatno je bilo oko njegovog kovčega gledati one iste političare i državne funkcionere koji su baš tog Tošeta Proeskog ostavili na cedilu, godinama marginalizovali sve njegove humanitarne akcije, vlastelinski podsticali razvoj piraterije, bespravnu uličnu prodaju svakog njegovog novog albuma, koji je baš onako od srca otpevao i uz najveće napore pripremao.
Takođe je neverovatno da nad njegovim odrom najviše plaču oni koji su najmanje učinili za njega i njegovo delo. Specijalisti iz državnog preduzeća za organizaciju glamuroznih sahrana ni najmanje se nisu ustručavali da svojim lažnim suzama zaliju makedonsku zastavu koja je pokrivala Tošetov kovčeg. Nešto slično kao nakon mostarske tragedije i pogibije Borisa Trajkovskog. Zapravo, Tošetova sahrana bila je samo obnova lekcije o fenomenu već viđenog...
Budvanski faktor
U prvih mesec dana nakon tragedije, počeli su da "šetaju" frapantni podaci. Krajem novembra 2007. godine pojavio se i originalni primerak tzv."Budvanskog ugovora", po kome je Toše Proeski trebalo da peva Crnogorcima za doček 2008. godine.
Te jeseni, na nešto više od mesec dana pre pogibije, vešti posrednici bukvalno "kradu" popularnog pevača od organizatora novogodišnje proslave pred Saveznom skupštinom u Beogradu i uz kvalitetnu argumentaciju i 100 odsto avansno plaćanje, "privode" Proeskog u Budvu da uveliča njihovu prvu samostalno-nezavisnu novogodišnju proslavu u nezavisnoj Crnoj Gori.
Toše je na promociji svog novog albuma tog 21. septembra samo dao pristanak da će im pevati za Novu godinu i otišao dalje, da peva.
Ostatak ugovora napismeno je odradila njegova menadžerka Ljiljana Petrović sa domaćinima iz HTP "Budvanske rivijere".
Toše taj ugovor nije potpisao. Nije ni stigao, poginuo je. Čudnim putevima, mesec dana kasnije, taj ugovor (koji nikada nije stigao do Crnogoraca!) volšebno je do autora ovog teksta stigao u originalu, mada je putovao čak iz Nove Gradiške. Iz Budve niko nije prihvatio ponudu da priča o tom ugovoru, ali su baš odatle alarmirali sve faktore u Makedoniji, u policiji, medijima i politici da novinarsko istraživanje ove teme prestane.
Đorđe koga nema daje intervju za koji ne zna
Konačno, došlo je i do susreta sa vozačem automobila u kome je slavni pevač poginuo. Reč je bila o Đorđu Đorđevskom, čoveku koji je za javnost bio potpuna nepoznanica...
Hteo je da progovori o onome što zna, a znao je mnogo, možda i sve, mada, verovatno, nije smeo mnogo ni da kaže. Ipak, priznao je da poseduje dvadesetak ugovora kakav je taj "Budvanski", da je prisustvovao mnogim neprijatnim događajima, da je pod velikim pritiskom "zainteresovanih" (nije ih imenovao!), da je pod prismotrom.
Bilo je jasno da ga iz pozadine lomi ekipa iz SDSM-a, političke stranke koju i danas i oduvek predvodi Branko Crvenkovski.
Nije Đorđe ništa o tome rekao, ali je bilo jasno sa kim ima posla, posebno ako se ima u vidu činjenica da je njegovo zastupanje u istrazi preuzeo advokat Miodrag Miki Vujić, eksponirani kadar SDSM-a, beskrupulozan u svojim metodama kao advokat, uporan i sistematičan kada nešto naumi. Nažalost, Đorđevi roditelji su verovali Vujiću pa su mu javili da Đorđe komunicira sa mnom.
Da bi to prekinuo, Vujić je dao manipulativni intervju skopskom dnevnom listu "Večer", koji je potpisan kao ekskluzivno, prvo pojavljivanje u javnosti vozača Đorđa Đorđevskog nakon tragične smrti pevača Proeskog.
Taj intervju Đorđevski nikada nije dao, niti ga je autorizovao, a od advokata Vujića je bio uveren da je tako najbolje za njega. Nažalost, mnogo kasnije, Đorđevski shvata ulogu i delovanje prljavog advokata Vujića, ali je već bilo kasno.
Vujić ga je "otkačio" čim je završio svoju mutnu misiju i ostavio ga na cedilu usred suđenja, te je Đorđevski morao da traži novog pravnog zastupnika. Ali, šansa da se obrati javnosti svojim stvarnim iskazom, već je davno bila pokopana, izmišljenim intervjuom za "Večer" od koga se Đorđe nikada nije ogradio...
Igre van pozornice
No, da bi cela istina o tome šta se dešavalo okoTošeta Proeskog bila jasnija, treba se vratiti nekoliko godina unazad. Sve do perioda od desetak poslednjih meseci Tošetovog života.
Činjenica je da su Toše Proeski i menadžerka Petrović od početka svog druženja i saradnje, pa do poslednjeg trenutka kad se dogodila nesreća bili ostavljeni na milost i nemilost države Makedonije.
Ispostavilo se da, onako kako se razvijala njegova karijera, kako je išao uzlaznom putanjom, tako je rastao i politički interes za njega i njegovu moć da okupi masu i da njom upravlja. Prvi je tu Tošetovu harizmu snimio i apsolvirao Branko Crvenkovski.
Naravno da je Crvenkovski video odličnu priliku da svoj odavno izgubljeni politički kredibilitet povrati šlepajući se na Tošetovoj harizmi. Jer, ko je bio pored Tošeta, taj je pio obilato iz pehara slave i njegovog uspeha.
Dok su se Toše i njegova očito nemoćna menadžerka osvestili, vešta šefica predsedničkog kabineta Nataša Savova i njen tada budući suprugTomi Salkovski (član masonske lože!) opleli si paukovu mrežu oko mlade zvezde.
Ubrzo je Toše postao ekskluzivac najmoćnijeg mobilnog operatera "Mobimak", naravno uz obilati pritisak Crvenkovskog i Savove. Jer, kao, uslovi iz ugovora su bili najpovoljniji po pevača.
Ti uslovi su postali nepovoljni u trenutku kada je izvršni direktor "Mobimaka" Jovan Petrovski odbio nalog Nataše Savoveda revidira ugovor Proeskog i digne ga na 500.000 evra. Odbio ga je, konsultujući se sa suprugom Svetlanom Petrovskom koja je bila marketing direktor "Mobimaka" i njegova desna ruka.
Naravno, predsednička osveta stigla je veoma brzo. Toše Proeski je prešao kod konkurenta, u tabor tada grčkog operatera "Cosmofon", a bračni par Petrovski je ubrzo bio primoran da podnese ostavke i napusti svoje funkcije. Zamerili su se predsedniku i uvredili njegovu ljubimicu Savovu.
Kako je Toše spasavao MRTV televiziju
No, kako je sve više rasla državna potpora Proeskom, tako su se gomilali i problemi. A na površinu je izbijao voluntarizam i pohlepa. Prvi veći skandali su se desili pre i posle odlaska Proeskog na Evroviziju, u Istanbulu 2004. godine.
Nakon što je prethodno bila doneta odluka da te godine Proeski predstavlja Makedoniju, organizator, makedonska Radio-tevizija, načinila je niz propusta koji su samog Proeskog koštali i novca i živaca.
Prvo MRTV nije bila platila video-spot za evrovizijsko predstavljanje, pa su Toše i Ljiljana Petrović iznos od 50.000 evra pokrili iz svog džepa, uz obećanje da će im on kasnije biti refundiran. Što se nikada kasnije nije dogodilo. Drugi, malo veći, skandal desio se kad su već bili prisutni u hotelu "Merit Antique" u Istanbulu.
Kako MRTV nije bila platila u potpunosti boravak makedonske delegacije i brojne svite tadašnjeg televizijskog rukovodstva, direktor hotela ih je zamolio da odmah plate svoj račun ili da napuste hotel i potraže jeftiniji smeštaj, primeren njihovom plitkom džepu. I taj je problem nasmejani i raspoloženi Toše rešio na svoj način.
Videvši vlasnika skopskog hotela "Stone Bridge" i njegovu suprugu, zamolio ga je da posreduje kod svog kolege, direktora "Merit Antique" i da izglade problem. Tošetov prijatelj i njegova supruga kao pevačevi fanovi odmah su na elegantan način rešili problem. Javili su se u sedište svoje firme "Evroasia" u Skoplju i za nekoliko časova na račun domaćina u Istanbulu je stigao iznos od 10.800 evra.
Naredno neprijatno iznenađenje za Proeskog i Petrovićevu usledilo je odmah nakon pobede VMRO DPMNE na izborima u julu 2006. godine...
Kako nisu bili miljenici pobedničke koalicije, a kako su prethodno u kampanji odbili da nastupaju na predizbornim skupovima VMRO DPMNE, odmazda je stigla već u prvoj godini mandata premijera Gruevskog.
Poreski organi Makedonije nisu imali nikakvu samilost prema Proeskom, a naročito su sa posebnom revnošću pretresali poslovanje produkcije "Final Cut" koja je bila vlasništvo Petrovićeve, a Toše je bio ekskluzivni klijent.
Za vrlo kratko vreme su poreski organi utvrdili dug od 180.000 evra na ime neplaćenog poreza državi, što je ubrzo, do jula 2007. godine, ovu produkciju sunovratilo u stečaj. Tako su Ljiljana Petrović i Toše Proeski već prvom prilikom nakon pobede Gruevskog i osvajanja apsolutne vlasti u Makedoniji na julskim izborima 2006, ni krivi ni dužni, na svojim leđima osetili sav bes te oligarhije zbog bliskosti sa strankom Crvenkovskog nekoliko godina ranije.
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=209&cl=05
Tabloid istražuje
Toše Proeski, istinita priča: Slavni makedonski pevač bio je žrtva kriminalno-političkih klanova
Menadžeri smrti i razonode
Tragičnu smrt Tošeta Proeskog, muzičke megazvezde Makedonije i celog Balkana, olako i brzo su potrošili svi mediji u regionu. Tabloid je istraživao ovaj slučaj dugo i temeljno. Rezultati su bili više nego šokantni. Oko Proeskog se mnogo pre tragedije igrao ples smrti, a on sam bio je igračka u rukama narko kartela, političkih oligarhija i obaveštajnih zajednica. Oni koji su mu uništili život, danas zdušno rade na održavanju njegovog posmrtnog kulta
Piše: Zoran Božinovski
Političke oligarhije i te kako znaju da ispolje nekrofiliju kad iz toga mogu da izvuku dobit. Dan pogreba slavne makedonske pop zvezde Tošeta Proeskog, beše divna prilika za promociju vlade Nikole Gruevskog. Proeski je ispraćen na poslednji put, uz sve državne počasti.
Na tom ceremonijalu, vrli makedonski političari utrkivali su se ko će iskazati što veću bol za pevačem.
Neverovatno je bilo oko njegovog kovčega gledati one iste političare i državne funkcionere koji su baš tog Tošeta Proeskog ostavili na cedilu, godinama marginalizovali sve njegove humanitarne akcije, vlastelinski podsticali razvoj piraterije, bespravnu uličnu prodaju svakog njegovog novog albuma, koji je baš onako od srca otpevao i uz najveće napore pripremao.
Takođe je neverovatno da nad njegovim odrom najviše plaču oni koji su najmanje učinili za njega i njegovo delo. Specijalisti iz državnog preduzeća za organizaciju glamuroznih sahrana ni najmanje se nisu ustručavali da svojim lažnim suzama zaliju makedonsku zastavu koja je pokrivala Tošetov kovčeg. Nešto slično kao nakon mostarske tragedije i pogibije Borisa Trajkovskog. Zapravo, Tošetova sahrana bila je samo obnova lekcije o fenomenu već viđenog...
Budvanski faktor
U prvih mesec dana nakon tragedije, počeli su da "šetaju" frapantni podaci. Krajem novembra 2007. godine pojavio se i originalni primerak tzv."Budvanskog ugovora", po kome je Toše Proeski trebalo da peva Crnogorcima za doček 2008. godine.
Te jeseni, na nešto više od mesec dana pre pogibije, vešti posrednici bukvalno "kradu" popularnog pevača od organizatora novogodišnje proslave pred Saveznom skupštinom u Beogradu i uz kvalitetnu argumentaciju i 100 odsto avansno plaćanje, "privode" Proeskog u Budvu da uveliča njihovu prvu samostalno-nezavisnu novogodišnju proslavu u nezavisnoj Crnoj Gori.
Toše je na promociji svog novog albuma tog 21. septembra samo dao pristanak da će im pevati za Novu godinu i otišao dalje, da peva.
Ostatak ugovora napismeno je odradila njegova menadžerka Ljiljana Petrović sa domaćinima iz HTP "Budvanske rivijere".
Toše taj ugovor nije potpisao. Nije ni stigao, poginuo je. Čudnim putevima, mesec dana kasnije, taj ugovor (koji nikada nije stigao do Crnogoraca!) volšebno je do autora ovog teksta stigao u originalu, mada je putovao čak iz Nove Gradiške. Iz Budve niko nije prihvatio ponudu da priča o tom ugovoru, ali su baš odatle alarmirali sve faktore u Makedoniji, u policiji, medijima i politici da novinarsko istraživanje ove teme prestane.
Đorđe koga nema daje intervju za koji ne zna
Konačno, došlo je i do susreta sa vozačem automobila u kome je slavni pevač poginuo. Reč je bila o Đorđu Đorđevskom, čoveku koji je za javnost bio potpuna nepoznanica...
Hteo je da progovori o onome što zna, a znao je mnogo, možda i sve, mada, verovatno, nije smeo mnogo ni da kaže. Ipak, priznao je da poseduje dvadesetak ugovora kakav je taj "Budvanski", da je prisustvovao mnogim neprijatnim događajima, da je pod velikim pritiskom "zainteresovanih" (nije ih imenovao!), da je pod prismotrom.
Bilo je jasno da ga iz pozadine lomi ekipa iz SDSM-a, političke stranke koju i danas i oduvek predvodi Branko Crvenkovski.
Nije Đorđe ništa o tome rekao, ali je bilo jasno sa kim ima posla, posebno ako se ima u vidu činjenica da je njegovo zastupanje u istrazi preuzeo advokat Miodrag Miki Vujić, eksponirani kadar SDSM-a, beskrupulozan u svojim metodama kao advokat, uporan i sistematičan kada nešto naumi. Nažalost, Đorđevi roditelji su verovali Vujiću pa su mu javili da Đorđe komunicira sa mnom.
Da bi to prekinuo, Vujić je dao manipulativni intervju skopskom dnevnom listu "Večer", koji je potpisan kao ekskluzivno, prvo pojavljivanje u javnosti vozača Đorđa Đorđevskog nakon tragične smrti pevača Proeskog.
Taj intervju Đorđevski nikada nije dao, niti ga je autorizovao, a od advokata Vujića je bio uveren da je tako najbolje za njega. Nažalost, mnogo kasnije, Đorđevski shvata ulogu i delovanje prljavog advokata Vujića, ali je već bilo kasno.
Vujić ga je "otkačio" čim je završio svoju mutnu misiju i ostavio ga na cedilu usred suđenja, te je Đorđevski morao da traži novog pravnog zastupnika. Ali, šansa da se obrati javnosti svojim stvarnim iskazom, već je davno bila pokopana, izmišljenim intervjuom za "Večer" od koga se Đorđe nikada nije ogradio...
Igre van pozornice
No, da bi cela istina o tome šta se dešavalo okoTošeta Proeskog bila jasnija, treba se vratiti nekoliko godina unazad. Sve do perioda od desetak poslednjih meseci Tošetovog života.
Činjenica je da su Toše Proeski i menadžerka Petrović od početka svog druženja i saradnje, pa do poslednjeg trenutka kad se dogodila nesreća bili ostavljeni na milost i nemilost države Makedonije.
Ispostavilo se da, onako kako se razvijala njegova karijera, kako je išao uzlaznom putanjom, tako je rastao i politički interes za njega i njegovu moć da okupi masu i da njom upravlja. Prvi je tu Tošetovu harizmu snimio i apsolvirao Branko Crvenkovski.
Naravno da je Crvenkovski video odličnu priliku da svoj odavno izgubljeni politički kredibilitet povrati šlepajući se na Tošetovoj harizmi. Jer, ko je bio pored Tošeta, taj je pio obilato iz pehara slave i njegovog uspeha.
Dok su se Toše i njegova očito nemoćna menadžerka osvestili, vešta šefica predsedničkog kabineta Nataša Savova i njen tada budući suprugTomi Salkovski (član masonske lože!) opleli si paukovu mrežu oko mlade zvezde.
Ubrzo je Toše postao ekskluzivac najmoćnijeg mobilnog operatera "Mobimak", naravno uz obilati pritisak Crvenkovskog i Savove. Jer, kao, uslovi iz ugovora su bili najpovoljniji po pevača.
Ti uslovi su postali nepovoljni u trenutku kada je izvršni direktor "Mobimaka" Jovan Petrovski odbio nalog Nataše Savoveda revidira ugovor Proeskog i digne ga na 500.000 evra. Odbio ga je, konsultujući se sa suprugom Svetlanom Petrovskom koja je bila marketing direktor "Mobimaka" i njegova desna ruka.
Naravno, predsednička osveta stigla je veoma brzo. Toše Proeski je prešao kod konkurenta, u tabor tada grčkog operatera "Cosmofon", a bračni par Petrovski je ubrzo bio primoran da podnese ostavke i napusti svoje funkcije. Zamerili su se predsedniku i uvredili njegovu ljubimicu Savovu.
Kako je Toše spasavao MRTV televiziju
No, kako je sve više rasla državna potpora Proeskom, tako su se gomilali i problemi. A na površinu je izbijao voluntarizam i pohlepa. Prvi veći skandali su se desili pre i posle odlaska Proeskog na Evroviziju, u Istanbulu 2004. godine.
Nakon što je prethodno bila doneta odluka da te godine Proeski predstavlja Makedoniju, organizator, makedonska Radio-tevizija, načinila je niz propusta koji su samog Proeskog koštali i novca i živaca.
Prvo MRTV nije bila platila video-spot za evrovizijsko predstavljanje, pa su Toše i Ljiljana Petrović iznos od 50.000 evra pokrili iz svog džepa, uz obećanje da će im on kasnije biti refundiran. Što se nikada kasnije nije dogodilo. Drugi, malo veći, skandal desio se kad su već bili prisutni u hotelu "Merit Antique" u Istanbulu.
Kako MRTV nije bila platila u potpunosti boravak makedonske delegacije i brojne svite tadašnjeg televizijskog rukovodstva, direktor hotela ih je zamolio da odmah plate svoj račun ili da napuste hotel i potraže jeftiniji smeštaj, primeren njihovom plitkom džepu. I taj je problem nasmejani i raspoloženi Toše rešio na svoj način.
Videvši vlasnika skopskog hotela "Stone Bridge" i njegovu suprugu, zamolio ga je da posreduje kod svog kolege, direktora "Merit Antique" i da izglade problem. Tošetov prijatelj i njegova supruga kao pevačevi fanovi odmah su na elegantan način rešili problem. Javili su se u sedište svoje firme "Evroasia" u Skoplju i za nekoliko časova na račun domaćina u Istanbulu je stigao iznos od 10.800 evra.
Naredno neprijatno iznenađenje za Proeskog i Petrovićevu usledilo je odmah nakon pobede VMRO DPMNE na izborima u julu 2006. godine...
Kako nisu bili miljenici pobedničke koalicije, a kako su prethodno u kampanji odbili da nastupaju na predizbornim skupovima VMRO DPMNE, odmazda je stigla već u prvoj godini mandata premijera Gruevskog.
Poreski organi Makedonije nisu imali nikakvu samilost prema Proeskom, a naročito su sa posebnom revnošću pretresali poslovanje produkcije "Final Cut" koja je bila vlasništvo Petrovićeve, a Toše je bio ekskluzivni klijent.
Za vrlo kratko vreme su poreski organi utvrdili dug od 180.000 evra na ime neplaćenog poreza državi, što je ubrzo, do jula 2007. godine, ovu produkciju sunovratilo u stečaj. Tako su Ljiljana Petrović i Toše Proeski već prvom prilikom nakon pobede Gruevskog i osvajanja apsolutne vlasti u Makedoniji na julskim izborima 2006, ni krivi ni dužni, na svojim leđima osetili sav bes te oligarhije zbog bliskosti sa strankom Crvenkovskog nekoliko godina ranije.
